Златна полуга

Златна полуга, такође названа златна шипка или златни ингот, је количина рафинисаног металног злата било ког облика коју прави произвођач полуга који испуњава стандардне услове производње, означавања и чувања евиденције. Веће златне полуге које се производе изливањем растопљеног метала у калупе називају се инготи.

Мање полуге се могу производити ковањем или штанцањем од одговарајуће ваљаних златних лимова. Стандардна златна полуга коју централне банке држе као златне резерве^[1] и којом се тргује међу трговцима златом је златна полуга добре испоруке од 400 троја (12,4 килограма; 438,9 унци). Килобар, чија је маса 1.000 грама (32,15 трој унци), и полуга злата од 100 трој унци су полуге којима је лакше управљати и које се у великој мери користе за трговање и улагања. Премија на ове полуге када се тргује је веома ниска у односу на спот вредности злата, што га чини идеалним за мале трансфере између банака и трговаца. Већина златних полуга је равна, иако неки инвеститори, посебно у Европи, преферирају облик цигле.

Народна Банка Србије^[2] каже да је по прописима Републике Србије дозвољено трговати златним полугама.

Врсте златних полуге

Коване златне полуге

На основу начина на који се производе, златне полуге се категоришу као ливене или коване, при чему се обе разликују по изгледу и цени. Ливене полуге се праве на сличан начин као код ингота, при чему се растопљено злато сипа у калуп у облику шипке и оставља да се очврсне. Овај процес често доводи до деформисаних полуга са неравним површинама које, иако несавршене, чине сваку шипку јединственом и лакшом за идентификацију.

Ливене златне полуге

Ливене златне полуге су такође јефтиније од кованих шипки, јер се брже производе и захтевају мање руковања.

Коване полуге се праве од златних бланкова који су од равног комада злата исечени на потребну димензију. Они се идентификују тако што имају глатке и равне површине.

Безбедносне функције

Да би спречили фалсификовање или крађу шипки, произвођачи су развили начине за проверу оригиналних полуга, а најчешћи начин је брендирање златних полуга са регистрованим серијским бројевима или обезбеђивање сертификата о аутентичности. У недавном тренду, многе ковнице би утискивале серијске бројеве чак и на најмањим полугама, а број на шипки би требало да одговара броју на пратећем сертификату.

За разлику од ливених златних полуга (којима се често рукује директно), коване полуге су генерално запечаћене у заштитном паковању како би се спречило неовлашћено коришћење и спречило њихово оштећење. Сигурносна функција холограма позната као Кинеграм такође се може уметнути у паковање. Златне полуге које их садрже називају се Кинебари.

Стандардне јединице тежине златних полуга

Цене злата (УС$ по трој унци), у номиналним америчким доларима и инфлација прилагођене УС$ од 1914. надаље.

Злато се мери у трој унцама, које се често једноставно називају унцама када је евидентна референца на злато. Једна трој унца је еквивалентна 31,1034768 грама. Обично се среће у свакодневном животу авоирдупоис унца, империјална тежина у земљама које још увек користе британске тежине и мере или уобичајене јединице Сједињених Држава. Авоирдупоис унца је лакша од трој унце; једна авоирдупоис унца је 28,349523125 грама.

Стандардна златна полуга коју централне банке и трговци полугама држе и којима се међународно тргује је Гоод Деливерy полуга са номиналном тежином од 400 оз (12,4 кг; 438,9 оз).

Међутим, његов прецизан садржај злата је дозвољен да варира између 350 озт (10,9 кг; 384,0 оз) и 430 озт (13,4 кг; 471,8 оз). Минимална потребна чистоћа је 99,5% злата. Ове полуге морају бити ускладиштене у признатим и безбедним трезорима златних полуга како би задржали статус квалитета добре испоруке. Забележено порекло ове полуге обезбеђује интегритет и максималну вредност препродаје.

Једна тона = 1.000 килограма = 32.150,746 трој унци.

Један килограм = 1.000 грама = 32,15074656 трој унци.

Једна тола = 11,6638038 грама = 0,375 трој унци.

Један таел = 50 грама

ТТ (десет тола) = 117 грама (3,75 оз)

Тола је традиционална индијска мера за тежину злата и преовладава до данас. Многи међународни произвођачи злата испоручују тола полуге чистоће 999,96.

Златне полуге се још користе и за инвестиционо злато.

Највећа златна полуга

Највећа златна полуга на свету има 250 кг (551 лб), а при дну је 455 мм × 225 мм (17,9 ин × 8,9 ин) и 170 мм (6,7 ин) висока са углом од 5 степени (једнако 15,730 цм³ или 960 цу ин). Произвела га је Митсубисхи Материалс Цорпоратион, подружница Митсубисхи. Био је изложен у Музеју злата Тои 11. јула 2005. Његов садржај злата процењен је 2005. на 400 милиона јена (приближно 3.684.000 америчких долара у то време).^[3] Од 18. августа 2020. вреди приближно 16,1 милиона америчких долара, не рачунајући премију повезану са највећом златном полугом на свету.

Референце

^ „Србија вратила у земљу све резерве злата због 'глобалне нестабилности'”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-12-12.
^ „Политика – у вези са златним полугама”. www.нбс.рс. Приступљено 2022-12-12.
^ „Тхе Јапан Јоурнал. Новембер 2005.”. 10. 03. 2010. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2022.

[1] „Србија вратила у земљу све резерве злата због 'глобалне нестабилности'”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-12-12.

[2] „Политика – у вези са златним полугама”. www.нбс.рс. Приступљено 2022-12-12.

[3] „Тхе Јапан Јоурнал. Новембер 2005.”. 10. 03. 2010. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2022.

[1]

[2]

[3]