Звездана асоцијација

С Википедије, слободне енциклопедије

Оближње звездане асоцијације и покретне групе. Зелени крст у средини показује положај Сунца.
Поглед изблиза на Орионов крак,[1][2] са главним звезданим асоцијацијама (жута), маглинама (црвено) и тамним маглинама (сиво) око Локалног мехурића.[3]
Главне асоцијације галактичке равни на ноћном небу

Звездана асоцијација је врло растресито звездано јато, лабавије и од отворених и од глобуларних јата. Асоцијације звезда обично садрже од 10 до 100 или више звезда. Те звезде деле заједничко порекло, али су постале гравитационо невезане и још увек се заједно крећу кроз свемир. Асоцијације се првенствено идентификују по заједничким векторима кретања и старости. Идентификација по хемијском саставу такође се користи за фактор чланства у асоцијацијама.

Асоцијације звезда први је открио советски јерменски астроном Виктор Амбарцумијан 1947. године.[4][5][6] Конвенционални назив за асоцијацију користи имена или скраћенице сазвежђа (или констелација) у којем се налази; тип асоцијације и, понекад, нумерички идентификатор.

Типови[уреди | уреди извор]

Виктор Амбарцумијан је прво категорисао звездане асоцијације у две групе, ОБ и Т, на основу својстава њихових звезда.[5] Трећу категорију, Р, касније је предложио Сидни ван ден Берг за асоцијације које осветљавају рефлексионе маглине.[7]

Асоцијације ОБ, Т и Р чине континуум младих звезданих група. Али тренутно је неизвесно да ли су оне еволутивни низ или представљају неки други фактор на делу.[8] Неке групе такође приказују својства ОБ и Т асоцијација, тако да категоризација није увек јасна.

ОБ асоцијације[уреди | уреди извор]

Младе асоцијације садрже 10–100 масивних звезда спектралне класе О и Б и познате су као ОБ асоцијације. Верује се да се они формирају у истој малој запремини унутар џиновског молекуларног облака. Једном када се прашина и гас из околине разиђу, преостале звезде се раздвајају и почињу да се разилазе.[9] Верује се да је већина свих звезда у Млечном путу настала у ОБ асоцијацијама.[9]

Звезде О класе су кратког века, који се окончава у виду супернова након око милион година. Као резултат тога, ОБ асоцијације углавном имају само неколико милиона година или мање. Звезде О-Б у асоцијацији сагоре сво своје гориво у року од 10 милиона година. (Упоредите ово са тренутном старости Сунца од око 5 милијарди година.)

Сателит Хипаркос је извршио мерења која су пронашла десетак ОБ асоцијација унутар 650 парсека од Сунца.[10] Најближа ОБ асоцијација је Шкорпија–Кентаур, које се налази око 400 светлосних година од Сунца.[11]

ОБ асоцијације су такође пронађене у Великом магеланском облаку и галаксији Андромеда. Ове асоцијације могу бити прилично оскудне, пречника 1.500 светлосних година.[12]

Т асоцијације[уреди | уреди извор]

Младе звездане групе могу садржати бројне инфантне звезде Т Таври типа, које су још увек у процесу уласка у главни низ. Ове ретке популације од до хиљаду Т Таври звезда познате су као Т асоцијације. Најближи пример је Бик-Кочијаш Т асоцијација (Тау-Аур Т асоцијација), смештена на удаљености од 140 парсека од Сунца.[13] Остали примери Т удружења укључују Р Корона Аустралис Т асоцијацију, Лупус Т асоцијацију, Камалеон Т асоцијацију и Велорум Т асоцијацију. Т асоцијације се често налазе у близини молекуларног облака од којег су настале. Неке, али не све, укључују звезде класе О-Б. Свеукупно гледано, карактеристике чланова покретних група: имају исту старост и порекло, исти хемијски састав и имају исту амплитуду и смер у свом вектору брзине.

Р асоцијације[уреди | уреди извор]

Асоцијације звезда које осветљавају рефлексионе маглине називају се Р асоцијацијама. Ово име је предложио Сиднеи ван ден Берг након што је открио да су звезде у овим маглинама имале неуједначену расподелу.[7] Ове младе звездане групације садрже звезде главног низа које нису довољно масивне да би расејале међузвездане облаке у којима су настале.[8] Ово омогућава да својства околног тамног облака испитају астрономи. Пошто су Р-асоцијације обилније од ОБ асоцијација, могу се користити за тражење структуре галактичких спиралних кракова.[14] Пример Р-асоцијације је Моноцерос Р2, који се налази 830 ± 50 парсека од Сунца.[8]

Познате асоцијације[уреди | уреди извор]

Покретна група Велики медвед један је пример звездане асоцијације. (Осим α Великог медведа и η Великог медведа, све звезде у Плугу/Великом медведу су део те групе.)

Остале младе покретне групе укључују:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Харолд Спенцер Јонес, Т. Х. Хуxлеy, Процеедингс оф тхе Роyал Институтион оф Греат Бритаин, Роyал Институтион оф Греат Бритаин, в. 38–39
  2. ^ Вáзqуез, Рубен А.; Маy, Јорге; Царраро, Гиованни; Бронфман, Леонардо; Моитинхо, Андрé; Бауме, Густаво (јануар 2008). „Спирал Струцтуре ин тхе Оутер Галацтиц Диск. I. Тхе Тхирд Галацтиц Qуадрант”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 672 (2): 930—939. Бибцоде:2008АпЈ...672..930В. С2ЦИД 55908842. арXив:0709.3973 Слободан приступ. дои:10.1086/524003. 
  3. ^ Еггер, Роланд Ј.; Асцхенбацх, Бернд (фебруар 1995). „Интерацтион оф тхе Лооп I суперсхелл wитх тхе Лоцал Хот Буббле”. Астрономy анд Астропхyсицс. 294 (2): Л25–Л28. Бибцоде:1995А&А...294Л..25Е. арXив:астро-пх/9412086 Слободан приступ. 
  4. ^ Ланкфорд, Јохн, ур. (2011) [1997]. „Амбартсумиан, Виктор Амазасповицх (б. 1908)”. Хисторy оф Астрономy: Ан Енцyцлопедиа. Роутледге. стр. 10. ИСБН 9781136508349. 
  5. ^ а б Исраелиан, Гарик (1997). „Обитуарy: Вицтор Амазасповицх Амбартсумиан, 1912 [и.е. 1908] -1996”. Буллетин оф тхе Америцан Астрономицал Социетy. 29 (4): 1466—1467. Бибцоде:1997БААС...29.1466И. 
  6. ^ Саxон, Wолфганг (15. 8. 1996). „Виктор А. Амбартсумyан, 87, Еxперт он Форматион оф Старс”. Тхе Неw Yорк Тимес. стр. 22. 
  7. ^ а б Хербст, W. (1976). „Р ассоциатионс. I - УБВ пхотометрy анд МК спецтросцопy оф старс ин соутхерн рефлецтион небулае”. Астрономицал Јоурнал. 80: 212—226. Бибцоде:1975АЈ.....80..212Х. дои:10.1086/111734. 
  8. ^ а б в Хербст, W.; Рацине, Р. (1976). „Р ассоциатионс. V. МОН Р2.”. Астрономицал Јоурнал. 81: 840. Бибцоде:1976АЈ.....81..840Х. дои:10.1086/111963. 
  9. ^ а б „ОБ Ассоциатионс”. Тхе ГАИА Студy Репорт: Еxецутиве Суммарy анд Сциенце Сецтион. 6. 4. 2000. Приступљено 8. 6. 2006. 
  10. ^ де Зееуw, П. Т.; Хоогерwерф, Р.; де Бруијне, Ј. Х. Ј.; Броwн, А. Г. А.; Блаауw, А. (1999). „А ХИППАРЦОС Ценсус оф тхе Неарбy ОБ Ассоциатионс”. Тхе Астрономицал Јоурнал. 117 (1): 354—399. Бибцоде:1999АЈ....117..354Д. арXив:астро-пх/9809227 Слободан приступ. дои:10.1086/300682. 
  11. ^ Маíз-Апеллáниз, Јесúс (2001). „Тхе Оригин оф тхе Лоцал Буббле”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 560 (1): Л83—Л86. Бибцоде:2001АпЈ...560Л..83М. арXив:астро-пх/0108472 Слободан приступ. дои:10.1086/324016. 
  12. ^ Елмегреен, Б.; Ефремов, Y. Н. (1999). „Тхе Форматион оф Стар Цлустерс”. Америцан Сциентист. 86 (3): 264. Бибцоде:1998АмСци..86..264Е. дои:10.1511/1998.3.264. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 23. 8. 2006. 
  13. ^ Фринк, С.; Роесер, С.; Неухаеусер, Р.; Стерзик, M. К. (1999). „Неw пропер мотионс оф пре-маин сеqуенце старс ин Таурус-Аурига”. Астрономy анд Астропхyсицс. 325: 613—622. Бибцоде:1997А&А...325..613Ф. арXив:астро-пх/9704281 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 07. 08. 2010. г. Приступљено 04. 09. 2020. 
  14. ^ Хербст, W. (1975). „Р-ассоциатионс III. Лоцал оптицал спирал струцтуре”. Астрономицал Јоурнал. 80: 503. Бибцоде:1975АЈ.....80..503Х. дои:10.1086/111771. 

Литература[уреди | уреди извор]

Dodatna literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Zvezdana asocijacija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvezdana_asocijacija&oldid=27677198”