Звучна књига

Звучна књига, звучна књига (књига књижног текста Читање комплетног текста обично носи ознаку »целовито« (»потпуно«, »комплетно«), а читање редуковане верзије означено је као »сажето« (»скраћено«, »концизно«, »резимирано«).

Збирка звучних књига у библиотеци

Говорне звучне књиге доступне су у школама и јавним библиотекама и, у мањем опсегу, у музичким продавницама од 1930-их. Много албума с говореним речима израђено је пре доба видео касета, ДВД-ева, компактних дискова и звучних снимака доступних за доwнлоад, али су они често садржали поезију и драме, а књиге нешто ређе. Звук као медиј почео је привлачити продаваче књига тек 1980-их, када су се у књижари почели на полицама за књиге излагати звучне књиге заједно уместо да их као дотад излажу засебно.

Историја

Снимци говорних речи постале су први пут доступне након што је 1877. Тхомас А. Едисон изумео фонограф. »Фонографске књиге« биле су једне од изворних примена што их је Едисон замислио, а могле су »говорити слиепима без напора с њихове стране«. Прве речи изговорене у фонограф биле су Едисонов рецитал песме Марија имала мало јање (Марy Хад а Литтле Ламб), што је први случај снимљеног стиха. Год. 1877. демонстрација на Роyал Институтиону у Британији укључила је дечју песму Хеy Диддле Диддле, тхе Цат анд тхе Фиддле и део Теннyсонове поезије, успоставивши тако на самим почецима ове технологије везу с говорном књижевношћу.

Тонски или аудиостудио за професионално читање.

Извори

• Маттхеw Руберy, ур.. "Интродуцтион". Аудиобоокс, Литературе, анд Соунд Студиес. Роутледге. 2011. ISBN 978-0-415-88352-8. стр. 1–21..

Види још

• Ассистиве Медиа
• Натионал Аудио Тхеатре Фестивал
• пингсху
• Плаyаwаy
• позајмљивање гласа
• радиодрама
• синтеза говора

Спољашње везе

• Народна библиотека Србије – Дигитална библиотека: Звучна књига