Звучна књига
Звучна књига, звучна књига (књига књижног текста Читање комплетног текста обично носи ознаку »целовито« (»потпуно«, »комплетно«), а читање редуковане верзије означено је као »сажето« (»скраћено«, »концизно«, »резимирано«).
Говорне звучне књиге доступне су у школама и јавним библиотекама и, у мањем опсегу, у музичким продавницама од 1930-их. Много албума с говореним речима израђено је пре доба видео касета, ДВД-ева, компактних дискова и звучних снимака доступних за доwнлоад, али су они често садржали поезију и драме, а књиге нешто ређе. Звук као медиј почео је привлачити продаваче књига тек 1980-их, када су се у књижари почели на полицама за књиге излагати звучне књиге заједно уместо да их као дотад излажу засебно.
Историја[уреди | уреди извор]
Снимци говорних речи постале су први пут доступне након што је 1877. Тхомас А. Едисон изумео фонограф.[1] »Фонографске књиге« биле су једне од изворних примена што их је Едисон замислио, а могле су »говорити слиепима без напора с њихове стране«[1]. Прве речи изговорене у фонограф биле су Едисонов рецитал песме Марија имала мало јање (Марy Хад а Литтле Ламб), што је први случај снимљеног стиха. Год. 1877. демонстрација на Роyал Институтиону у Британији укључила је дечју песму Хеy Диддле Диддле, тхе Цат анд тхе Фиддле и део Теннyсонове поезије, успоставивши тако на самим почецима ове технологије везу с говорном књижевношћу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Аудиобоокс, литературе, анд соунд студиес. Руберy, Маттхеw. Неw Yорк: Роутледге. 2011. ИСБН 9780203818039. ОЦЛЦ 730501939.
Извори[уреди | уреди извор]
- Маттхеw Руберy, ур.. "Интродуцтион". Аудиобоокс, Литературе, анд Соунд Студиес. Роутледге. 2011. ISBN 978-0-415-88352-8. стр. 1–21..
Види још[уреди | уреди извор]
- Ассистиве Медиа
- Натионал Аудио Тхеатре Фестивал
- пингсху
- Плаyаwаy
- позајмљивање гласа
- радиодрама
- синтеза говора