Народна библиотека Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна библиотека Србије
Narodna biblioteka Beograd.jpg
Народна библиотека Србије
Оснивање 28. фебруар 1832.
Локација Београд
 Србија
Врста народна
Веб-сајт www.nb.rs
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Споменици
Разно

Народна библиотека Србије је национална библиотека Србије.

Историја[уреди]

Место на Косанчићевом венцу где је била Народна библиотека до уништења 6. априла 1941.
Народна библиотека Србије
Текст Светлане Велмар-Јанковић на огради око руина библиотеке на Косанчићевом венцу.
Хотел „Српска круна“ (зграда библиотеке od 1946–67)
Остаци спаљене књиге у немачком бомбардовању 6. априла 1941.

Основана је 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке.[1] У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка. Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.[1] По истраживању Дејана Ристића, објављеном у књизи „Кућа несагоривих речи”, библиотека је основана 12. јула 1838. у Крагујевцу, а наредне године пресељена у Београд.[2] Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Милоша уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.[1]

У време када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861–1869), библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање[1] и ту је дочекала Први светски рат.[3] Почетком Првог светског рата један део вреднијих, посебно старих рукописних књига, је евакуисан из библиотеке и спакован у воз. Током рата један део тих књига је нестао и касније враћен, док постоје књиге које до сада нису враћене.[4][5]

У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија па је 1920. године за њене потребе откупљена „Картонажа Милана Вапе“, на Косанчићевом венцу.[1] Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен.[6][7] Уништен је књижни фонд од око 500000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12–17. век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије (Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Ђура Даничић, Павел Шафарик[8]). Осим тога нестали су сви инвентари и каталози.[3] Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке.[9] Неки од рукописа које се чувају или су чувани у Народној библиотеци су: Летопис Попа Дукљанина (београдски рукопис), Никољско јеванђеље, Минхенски псалтир, Ћирилични Рампацетов буквар, из 1597. године и други. Најстарији рукопис је Београдски паримејник из 13. века.[9]

У априлу 1946. године библиотека добија зграду некадашњег хотела „Српска круна“ на крају Кнез-Михаилове улице,[3] у тој згради се налази Библиотека града Београда. После Другог светског рата фонд Народне библиотеке је значајно допуњен поклонима и легатима, међу дародавницма су били Милан Ракић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Тихомир Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, Љубомир Мицић, Љубица Цуца Сокић и други.[10] Камен темељац за изградњу нове наменске зграде Народне библиотеке Србије свечано је постављено 20. октобра 1966. године, а радови на здању површине 24.000 метара квадратних завршени су шест година касније 1972. године. Пресељење у нову зграду започело је маја 1972. године. Нова наменска зграда Народне библиотеке на Врачару свечано је отворена 6. април 1973. године.[11] Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић[12] и убраја се у споменике културе. Први страни државник који је посетио ново здање националне библиотеке био је канцелар СР Немачке Вили Брант који је био у службеној посети СФР Југославији од 15. до 19. априла 1973. године, а том приликом поклонио је библиотеци неколико књига. Познати француски књижевник Андре Малро библиотеци је поклонио 1975. године рукопис свог дела „Глава опсидијана"

Све до 2002. године 6. април је обележаван као Дан библиотеке, а од те године то је 28. фебруар, датум када је 1832. године основана народна библиотеке. Од 2013. године 28. фебруар је и Национални дан књиге. Од 2002. године је 6. април Дан сећања на страдање библиотеке у Априлском рату.

Ентеријер зграде обнављан је више од 3 године и свечано пуштен у рад 24. маја 2011. године.[13] Радови су каснили, јер је планирано да се библиотека пусти у рад 6. априла те године.[14] Радови су трајали од октобра 2007. до маја 2011. године и за њих је држава издвојила 4,3 милиона евра.[15] Том приликом је обновљено 6000 m² простора, док преосталих 18000 m² у којима су депои са књигама није обновљено.[16]

Током 2014. завршено је обнављање трезора Одељења за археографију и фототеку у ком се чувају рукописи и старе штампане књиге на 150 m² простора.[17]

Сарадња[уреди]

Библиотека је 26. априла 2012. потписала Протокол о сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске, што представља гаранцију очувања јединственог српског духовног и културног простора.[18] Протоколом је утврђено да ће две библиотеке једна другој поклањати све публикације, те да ће заједно учествовати на националним и међународним пројектима.[18]

Управници[уреди]

Управници Народне библиотеке били су:

Панорама светосавског трга: Храм Светог Саве, споменик Карађорђу и Народна библиотека.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Три века бурне историје Народне библиотеке Србије („Вечерње новости“, 1. март 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
  2. Бомбардовањем Народне библиотеке су хтели да уништа наш културни код („Блиц”, 26. децембар 2016)
  3. 3,0 3,1 3,2 Народна библиотека Србије обележава 180 година постојања („Политика“, 27. фебруар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. Одисеја српских рукописних књига (3. август 2015)
  5. Изложба „Пут књига 1914/1915-2015“ у НБС (15. мај 2015)
  6. Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку („Политика”, 3. април 2016)
  7. Сећање из пепела (документарни филм)
  8. Дан када је бомбардована библиотека (Б92, 6. април 2013)
  9. 9,0 9,1 Рукописна збирка НБС има 320 тематских разноврсних јединица („Вечерње новости“, 3. март 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
  10. Народној библиотеци даровали непроцењиво благо („Вечерње новости“, 9. јануар 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
  11. Композиције посвећене отварању зграде НБС (6. април 2016)
  12. Projekat Rastko: Istorija srpske kulture, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. Обновљена Народна библиотека („Б92“, 24. мај 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  14. Касни отварање Народне библиотеке („Политика“, 31. март 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  15. После четири године отвара се Народна библиотека („Политика“, 30. август 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  16. Народна библиотека Србије: Уместо у књиге улагали у кафиће („Вечерње новости“, 2. август 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  17. Добра заштита за најстарије књиге („Политика“, 28. фебруар 2014)
  18. 18,0 18,1 „НУБ РС и Народна библитека Србије јачају сарадњу”. Радио-телевизија Републике Српске. 26. 4. 2012. Приступљено 27. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди]