Томас Алва Едисон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томас Алва Едисон

Thomas Edison.jpg
Едисон

Општи подаци
Датум рођења 11. фебруар 1847.
Место рођења Мајлан (Сједињене Америчке Државе Охајо)
Датум смрти 18. октобар 1931.
Место смрти Вест Оринџ (Сједињене Америчке Државе Њу Џерзи)
Рад
Поље физика
A Day with Thomas Edison (1922)

Томас Алва Едисон (енг. Thomas Alva Edison; Мајлан, 11. фебруар 1847Вест Оринџ, 18. октобар 1931) је био амерички физичар и плодан проналазач.

Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка[1]. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14 долара недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине „Grand Trunk Herald“, које је највећим делом сам писао; са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима.

Око три године касније, 1869, изумео је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима, пријавивши за живота укупно 1069 патената.

У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф (направа за снимање звука на бубањ превучен фолијом, пронађен 1877.) и електрична сијалица. Сијалица је захтевала тестирање с неуобичајено великим бројем покушаја и грешака и употребу преко 6.000 супстанци док није открио карбонизовано бамбусово влакно које је у вакууму светлело преко 1000 сати. То је са своје стране водило побољшаним генераторима једносмерне електричне струје (Едисон је њихову ефикасност повећао од 40% до преко 90%), кабловима за струју и електричном метру и представљало револуцију у осветљењу домаћинства и јавном снабдевању једносмерном електричном струјом на релативно кратким растојањима.

Током рада на сијалици открио је и „Едисонов ефекат“, чињеницу да електрична струја тече од загрејаног влакна ка оближњој електроди али не и у обрнутом смеру, што је касније представљало основу за термојонску диоду. Едисонов утицај на живот у 20. веку био је огроман.

Рани живот[уреди]

Томас Едисон је рођен у Мајлану, Охајо и одрастао је у Порт Хјурону, у Мичигену. Био је седмо и последње дете Самјуел Огдена Едисона (1804-1896) и Ненси Матјуз Елиот (18101871). Његов отац је избегао из Канаде зато што је узео учешће у Мекензијевој побуни 1837. Едисон је пријавио да је холандског порекла.

У школи, млади Едисон је имао проблем са праћењем наставе, његове мисли су често лутале и начуо да га је његов учитељ Реверенд Енгл назвао манијаком. Због тога је након три месеца званичног школовања, Едисон обуставио школу. Касније је Едисон изјавио: „Моја мајка ме је испуњавала. Била је увек у праву, тако сигурна у мене; и ја сам осетио да имам за шта да живим, некога кога не смем разочарати.“ Његова мајка га је подучавала код куће. Већина тог подучавања је долазила из књига „Школа природне филозофије“ од Ричарда Грина Паркера.

Едисон је имао проблема са слухом још у раном детињству. Разлог тој глувоћи се приписује шарлаху који је имао за време детињства и нелеченој инфекцији средњег уха која му се стално враћала. Негде у средини своје каријере, Едисоново слушно стање се чак и погоршало.

Едисонова породица се преселила у Порт Хјурон, након што је пруга која је била у изградњи заобишла Мајлан 1854. годуине, те није било послова на прузи. Едисон је тамо продавао слаткише и новине на железничкој станици, и продавао је поврће како би побољшао њихове приходе. Такође, истовремено је студирао квалитативну анализу, и спроводио је хемијске експерименте на железничкој станици све док му то након једне незгоде није било забрањено.

Телеграфски оператер[уреди]

Едисон је постао телеграфски оператор наком што је спасао трогодишњег дечака Џимија МекКензија од тога да се заглави у возу у покрету. Отац малог дечака је био запослен на тој станици, те у знак захвалности Едисону, поставио га је на место телеграфског оператера.

Године 1866, деветнаестогодишњи Томас Едисон се преселиоу Лујвил, Кентаки, где се запослио у Вестерн Јуниону, где је радио за једну агенцију за жичани пренос вести. Едисон је затражио да ради у ноћној смени, што му је омогућавало да проводи доста времена у својим двеју омиљеним активностима – читању и експериментисању. Временом, каснија преокупација коштала га је посла. Једне ноћи 1867. године, док је радио са оловним акумулаторима, просуо је сумпорну киселину на под. Прошла је између подних плоча и испод шефовог стола. Већ следећег јутра бива отпуштен.

Један од његових ментора за време раних године је био колега телеграфиста и проналазач по имену Френклин Леонард Попе, који је дозволио осиромашеним младима да живе и раде у сутерену у његовом дому, у Њу Џерзију. Нека од Едисонових најранијих проналасака су били повезани са телеграфијом, укључујући . Његов први патент је био берзански тикер, који је био одобрен 1. јуна 1869.

Бракови и деца[уреди]

Дана 25. децембра 1871, двадесетчетворогодишњи Едисон се венчао са шеснаестогодишњем Мери Ситвел (1855–1884), коју је упознао два месеца раније; она је била запослена у једној од његових продавница. Имали су троје деце:

  • Марион Естел Едисон (1873–1965)
  • Томас Алва Едисон, млађи (1876–1935)
  • Вилијам Лесли Едисон (1878–1937), проналазач.

Мери Едисон је умрла са 29 година, 9. августа 1884. године, и није утврђен узрок смрти. Највероватније од тумора на мозгу или предозирања морфијума. Доктори су често прописивали морфијум женама у тим годинама како би их лечили од разноврсних болести. Истраживања су показала да су поједини од њених симптома врло могуће могли навести докторе како би јој преписали морфијум. Дана 24. Фебруара 1886. године, када је Едисон имао 39 година оженио је двадесетогодишњу Мину Милер (1866–1947) у Акрону, Охајо. Они су такође имали троје деце заједно:

  • Медлин Едисон (1888–1979),
  • Чарлс Едисон (1890–1969), који је преузео очеву компанију и експерименталну лабораторију до након очеве смрти.
  • Теодор Милер Едисон (1898–1992)

Мина је надживела Томаса Едисона пола године, умрeвши 24. августа 1847.

Смрт[уреди]

Томас Едисон је умро од компликација од дијабетеса 18. октобра 1931. године, у својој кући, Гленмонт у Њу Џерзију, који је купио 1886. као свадбени поклон Мини. Сахрањен је у дворишту своје куће. Едисон последњи дах се наводно налази у епрувети у Хенри Форд Музеју. Форд је наводно уверио Чарлса Едисона да заптиви епрувету са ваздухом која се налазила у проналазачовој соби, непосредно поред њега ускоро након његове смрти, као успомену. Гипсана посмртна маска је такође направљена.

Проналасци[уреди]

  • Квадруполни телеграф
  • Инкадесцентна сијалица
  • Фонографски цилиндар
  • Угљени микрофон
  • Једноставна конструкција на основу стробоскопског ефекта
  • Телеграфски апарат који куца штампана слова
  • Филмска камера
  • Мегафон
  • Мимеограф
  • Фонограф
  • Сијалица, као један од напознатијих изума Томаса Едисона.

Наиме, он је изумео сијалицу са нитима угљеника која је служила за расвету доста година пре него што је изумљена сијалица с металним нитима. Међутим, званично се сматра да то и није Едисонов проналазак, већ Џозефа Свена који је до тог изума дошао 25 година раније, али то није наишло на успех.

Извори[уреди]

  1. „Edison Family Album“. US National Park Service Приступљено 11. 3. 2006.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :