Đorđo Mitrovič
Đorđo Mitrovič | |
|---|---|
 Fotografija Mitroviča | |
| Datum rođenja | 27. avgust 1795. |
| Mesto rođenja | Senglea, Hospitalska Malta |
| Datum smrti | 13. mart 1885. (89 god.) |
| Mesto smrti | Valeta, Britanska Malta |
Đorđo Mitrovič (Senglea, 27. avgusta 1795 – Valeta, 13. mart 1885) bio je malteški patriota i političar poznat po svojoj ulozi u borbi za slobodu štampe na Malti. Bio je jedan od osnivača Comitato Generale Maltese. Koautor je peticije 1832. koja je dovela do novog ustava 1835. godine. Više puta je putovao u London kako bi povećao svest o malteškim pritužbama, a njegova poseta 1835. dovela je do toga da je Kraljevska komisija preporučila ukidanje cenzure štampe, koja je sprovedena 1839. godine. Nakratko je izabran u Savet vlade 1850-ih.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Mitrović je rođen 27. avgusta 1795. godine u Senglei, a dan kasnije ga je krstio kanonik don Salvatore Bonici. Njegovi roditelji su bili Saverio Mitrović i Adeodata rođena Boldoni.[1] Njegov djeda po ocu, koji se takođe zvao Đorđo Mitrović, bio je porijeklom iz Kotora, tada pod vlašću Venecije. Na Maltu je stigao 1770-ih i postao uspešan privatnik tokom poslednjih godina kada je korsiranje muslimanskih brodova bilo legalno.[2]
Tokom Mitrovičevog detinjstva, Malta je prošla kroz buran period političkih promena. Viševekovna vladavina Hospitalera okončana je francuskom invazijom 1798. godine, a kasnija francuska okupacija rezultirala je ustankom i blokadom. Malta je postala britanski protektorat 1800. i kolonija 1813.[1]
Mitrovič je u mladosti imao veze sa brojnim engleskim porodicama, pošto je njegov otac bio u Kraljevskom malteškom Fencible puku. Radio je kao službenik u dve engleske kuće za trgovinu, a zatim je osnovao sopstveni biznis, ali njegov poduhvat nije bio uspešan.[3]
Borba za slobodu štampe[uredi | uredi izvor]
Tokom ranih godina britanske vladavine, nije bilo slobode štampe i Maltežanima je bilo teško da izraze svoje stavove ili učestvuju u administraciji ili finansijama ostrva. Odeljenje Komesarijata i Crkveno misionarsko društvo bili su jedine štamparije sa licencom, a jedine novine bile su nedeljnik Malta Government Gazette. Mitrovič se borio za slobodu štampe i pravo da se Maltežani izraze, iako nije želeo nezavisnost i poštovao je i divio se Britancima.[1]
On je bio suosnivač Comitato Generale Maltes, tela koje je uključivalo izabrane poslanike koji predstavljaju Maltežane iz različitih profesija, zajedno sa sveštenstvom i plemstvom. Komitet je vodio Kamilo Skeberas. Godine 1832. Mitrovič i još četiri člana komiteta podneli su peticiju poznatu kao Memorijal iz 1832. zahtevajući administrativne reforme. U peticiji se tražilo osnivanje Consiglio Popolare, koji je trebalo da bude zakonodavni nacionalni savet sastavljen od oko 30 ljudi koje bi birale malteške više klase.[1]
Kralj Vilijam IV je dao novi ustav Malti 1835. godine, kojim je osnovan Savet sedmorice kao pomoć vladi, iako je guverner i dalje imao konačnu vlast. Malteški liberali su bili nezadovoljni ovim potezom, pa je u julu 1835. Mitrovič otišao u London u pokušaju da poveća svest o malteškim pitanjima među britanskim političarima. Tamo je objavio pamflet pod naslovom Tvrdnje Maltežana zasnovanih na principima pravde, u kojem je naveo prava i pritužbe malteškog naroda, uključujući optužbe da Englezi preuzimaju poslove od Maltežana i da primaju visoke plate, dok je Maltežanima živeo u siromaštvu. U tekstu je kritički pisao o administraciji Malte.[1]
Mitrović je takođe napisao poruku pod naslovom Indirizzo ai Maltesi da parte del loro amico Giorgio Mitrovich attualmente a Londra 20. novembra 1835. godine, a kopije štampane poruke poslate su na Maltu i distribuirane na ostrvu.[1]
Mitorvič je uspostavio kontakt sa članom parlamenta Vilijamom Juartom, koji mu je pomogao da se dopisuje sa državnim sekretarom lordom Glenelgom i koji je nastavio da promoviše interese Malte među drugim poslanicima. Juart je 11. juna 1836. u parlamentu predstavio peticiju koju je potpisalo 2.359 Maltežana.[1]
Njegovi napori da poveća svest bili su uspešni i Britanci su odlučili da pošalju Kraljevsku komisiju na Maltu da se raspita o administraciji ostrva. Komisija je stigla 1836. i ostala na Malti dve godine. Njene preporuke su uključivale ukidanje cenzure štampe, a vlada je donela uredbu u vezi sa tim 14. marta 1839. godine.[1]
Posetio je London više puta, uključujući između 1838. i 1840. godine, sa ciljem da sačuva stečene privilegije. Mitrovičeva putovanja u Britaniju verovatno su ga koštala značajnu sumu novca, a veruje se da je većinu svoje ušteđevine potrošio na ova putovanja, iako je možda dobio određenu finansijsku podršku od drugih malteških liberala.[1]
Politička karijera, kasniji život i smrt[uredi | uredi izvor]
Prvi izbori na Malti bili su održani 1849. godine, koji su održani nakon što je donesen novi ustav koji je zamenio prethodni iz 1835. godine. Mitrović je učestvovao na izborima, ali je dobio samo 26 od 3.056 glasova. Međutim, kasnije je uspeo da dobije mesto u Savetu vlade nakon ostavke ser Ignacija Bonavite u aprilu 1855. Mitrović je pobedio na dopunskim izborima sa 1.050 glasova i postao je član veća 5. juna 1855. godine. On je podneo ostavku oko godinu dana kasnije, u znak protesta zbog rezolucije koju je podneo Đankomo Pantaleone Bruno.[1]
Mitrovič je nastavio da igra ulogu u malteškoj borbi za ustavna prava i poslao je peticiju državnom sekretaru za kolonije 1858. godine, pokušavajući da reformiše savet formiranjem nacionalnog komiteta. Ovaj potez je bio kratkog daha.[3]
Mitrovič je u poznim godinama živeo u siromaštvu i imao je dvanaestočlanu porodicu.[3] Umro je 13. marta 1885. u svojoj kući na adresi 69, Strada Teatro, Valeta. Njegova sahrana održana je tri dana kasnije, a sahranjen je na groblju Adolorata u Paoli.[1]
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Mitrovič je bio poznat kao patriota koji je uložio napore da poboljša živote malteškog naroda. Međutim, neki su tumačili njegove postupke kao više motivisane ličnim interesom ili da je bio politički agent. Bez obzira na njegove motive, njegov rad je pomogao da se otvori put budućim reformama.[1]
Mitrovič nije baš poznat na Malti, a ponekad se kaže da je „zaboravljen“. Nema spomenika obeležavaju njegov rad, a grob mu je u ruševnom stanju.[1] Međutim, stogodišnjica njegove smrti 1985. godine obeležena je izdavanjem poštanske marke,[2] a po njemu je nazvan trg u Senglei i niz ulica na drugim mestima.[4]
Neki od Mitrovičevih potomaka sada žive u Južnoj Africi, a prezime je promenjeno u Metrovič. Godine 2018, dvoje njegovih pra-pra-praunučadi poklonilo je njegovu jedinu poznatu fotografiju Nacionalnom arhivu Malte. Fotografiju je snimio fotograf Leandro Preziosi neposredno pre Mitrovičeve smrti.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Mangion, Fabian (8. 3. 2015). „Recalling a brave, sincere patriot forgotten by Malta”. Times of Malta. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 12. 2018.
- ^ a b v Carabott, Sarah (26. 3. 2018). „Family of Maltese patriot donate only photo to archive”. Times of Malta. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g.
- ^ a b v Schiavone, Michael J. (2009). Dictionary of Maltese Biographies Vol. II G-Z. Pietà: Pubblikazzjonijiet Indipendenza. str. 1187—1188. ISBN 9789993291329.
- ^ Attard, Francis A. (jun 1994). The mAZe – A handy Guide to the Streets of Malta and Gozo. Birkirkara: Uptrend Publishing. str. 320.