13. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
13. март (13.03) је 72. дан у години по грегоријанском календару (73. у преступној години). До краја године има још 293 дана.
Догађаји[уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 624. — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру.
- 1325. — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.
- 1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.
- 1781. — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.
- 1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
- 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.
- 1865. — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.
- 1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.
- 1913. — Канбера постала главни град Аустралије.
- 1920. — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
- 1946. — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.
- 1972. — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану.
- 1990. — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
- 1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.
- 1996. — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
- 1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.
- 1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.
- 2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.
- 2002. — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
- 2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.
Рођења[уреди]
- 1733. — Џозеф Пристли, енглески хемичар и филозоф. († 1804.)
- 1741. — Јозеф II, цар Светог римског царства († 1790.)
- 1830. — Георгије Бранковић, српски патријарх. († 1907.)
- 1888. — Антон Семјоновч Макаренко, совјетски педагог и књижевник. († 1939.)
- 1926. — Милош Гвозденовић, академски сликар. († 2006.)
- 1929. — Борис Бузанчић, позоришни, филмски и ТВ глумац, градоначелник Загреба.
- 1944. — Атина Бојаџи је била југословенска и македонска маратонка у пливању(† 2010.)
- 1965. — Весна Тривалић, српска глумица
- 1973. — Дејвид Дрејман, амерички певач и текстописац
- 1973. — Боби Џексон, амерички кошаркаш.
- 1974. — Томас Енквист, шведски тенисер.
- 1974. — Татјана "Тања" Медвед, српска рукометашица.
- 1975. — Марк Клатенбург, енглески фудбалски судија.
- 1980. — Керон Батлер, амерички кошаркаш.
- 1984. — Стив Дарси, белгијски тенисер.
Смрти[уреди]
- 1572. — Петар Хекторовић, аутор спева „Рибање и рибарско приговарање“. (* 1487.)
- 1813. — Јожеф Киш, идејни творац, пројектант и први градитељ Великог бачког канала. (* 1748.)
- 1879. — Адолф Андерсен, истакнути шахиста XIX века. (* 1818.)
- 1881. — Александар II Романов, руски цар. (* 1818.)
- 1906. — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД.(* 1820.)
- 1942. — Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (* 1914.)
- 1974. — Мато Ловрак, књижевник. (* 1899.)
- 1975. — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник нобелове награде за књижевност. (* 1892.)
- 1993. — Павле Васић, сликар, историчар уметности и ликовни критичар, професор Филозофског факултета и Универзитета уметности у Београду. (* 1907.)
- 1995. — Мија Алексић, позоришни и филмски глумац. (* 1923.)
- 1996. — Кшиштоф Кишловски (Кјешловски), пољски филмски и ТВ редитељ. (* 1941.)
- 2002. — Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, председник Кипра. (* 1932.)
- 2003. —
- Живорад Игић, новинар, публициста и политичар. (* 1942.)
- Енрико Јосиф, композитор, педагог и публициста, академик. (* 1924.)
- 2004. — Марина Кољубајева, филмска и ТВ глумица. (* 1950.)
- 2005. — Александар Атанацковић, фудбалер, репрезентативац. (* 1920.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Протерија
- Светог Василија исповедника
- Свештеномученика Нестора епископа магидијског
- Светог Николаја јуродивог
