13. март
13. март (13.03) је 72. дан у години по грегоријанском календару (73. у преступној години). До краја године има још 293 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру.
- 1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.
- 1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.
- 1781 — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.
- 1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
- 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.
- 1865 — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.
- 1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.
- 1913 — Канбера постала главни град Аустралије.
- 1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
- 1938 — Трећи рајх анектирао Аустрију, догађај који је познат под називом Аншлус.
- 1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.
- 1972 — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану.
- 1990 — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
- 1992 — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.
- 1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
- 1998 — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.
- 1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.
- 2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.
- 2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
- 2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.
- 2021 — Нарко картели: Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1741 — Јозеф II Хабзбуршки, цар Светог римског царства (1765—1790). (прем. 1790)[1]
- 1816 — Ђорђе Малетић, српски књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар. (прем. 1888)[2]
- 1860 — Хуго Волф, аустријски композитор. (прем. 1903)[3]
- 1883 — Милосав Јелић, српски четник, писац, ратни песник и новинар. (прем. 1947)[4]
- 1864 — Алексеј фон Јавленски, руски сликар. (прем. 1941)[5]
- 1899 — Џон Хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар, добитник Нобелове награде за физику (1977). (прем. 1980)[6]
- 1900 — Јоргос Сеферис, грчки песник и дипломата, добитник Нобелове награде за књижевност (1963). (прем. 1971)[7]
- 1926 — Милош Гвозденовић Гвозден, српски сликар. (прем. 2006)[8]
- 1929 — Борис Бузанчић, хрватски глумац и политичар. (прем. 2014)[9]
- 1944 — Атина Бојаџи, македонска пливачица. (прем. 2010)
- 1950 — Вилијам Х. Мејси, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.[10]
- 1956 — Дејна Делејни, америчка глумица и продуценткиња.[11]
- 1965 — Весна Тривалић, српска глумица.[12]
- 1967 — Андрес Ескобар, колумбијски фудбалер. (прем. 1994)[13]
- 1971 — Анабет Гиш, америчка глумица.[14]
- 1971 — Адина Портер, америчка глумица.[15]
- 1973 — Едгар Давидс, холандски фудбалер и фудбалски тренер.[16]
- 1973 — Дејвид Дрејман, амерички музичар, најпознатији као члан групе Disturbed.[17]
- 1973 — Ненад Пуљезевић, српско-мађарски рукометни голман.[18]
- 1973 — Боби Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.[19]
- 1974 — Томас Енквист, шведски тенисер.[20]
- 1976 — Милан Антонић, српски глумац.[21]
- 1976 — Дени Мастерсон, амерички глумац.[22]
- 1981 — Миланко Рашковић, српски фудбалер.[23]
- 1984 — Стив Дарси, белгијски тенисер.[24]
- 1985 — Емил Херш, амерички глумац.[25]
- 1986 — Мајкл Скот, амерички кошаркаш.[26]
- 1989 — Холгер Бадштубер, немачки фудбалер.[27]
- 1989 — Марко Марин, немачки фудбалер.[28]
- 1990 — Саша Клементс, канадска глумица.[29]
- 1990 — Ђорђе Мајсторовић, српски кошаркаш.[30]
- 1991 — Стефан Ђорђевић, српски фудбалер.[31]
- 1991 — Тристан Томпсон, канадско-амерички кошаркаш.
- 1992 — Осуна, порторикански музичар.[32]
- 1992 — Каја Скоделарио, енглеска глумица.[33]
- 1992 — Луси Фрај, аустралијска глумица.[34]
- 1998 — Џек Харлоу, амерички хип хоп музичар.
- 2004 — Кори Гоф, америчка тенисерка.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1572 — Петар Хекторовић, аутор спева „Рибање и рибарско приговарање“. (рођ. 1487)[35]
- 1813 — Јожеф Киш, идејни творац, пројектант и први градитељ Великог бачког канала. (рођ. 1748)[36]
- 1879 — Адолф Андерсен, истакнути шахиста XIX века. (рођ. 1818)[37]
- 1881 — Александар II Романов, руски цар. (рођ. 1818)[38]
- 1906 — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД.(рођ. 1820)[39]
- 1942 — Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (рођ. 1914)[40]
- 1974 — Мато Ловрак, књижевник. (рођ. 1899)[41]
- 1975 — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1892)[42]
- 1993 — Павле Васић, сликар, историчар уметности и ликовни критичар, професор Филозофског факултета и Универзитета уметности у Београду. (рођ. 1907)
- 1995 — Мија Алексић, позоришни и филмски глумац. (рођ. 1923)
- 1996 — Кшиштоф Кишловски (Кјешловски), пољски филмски и ТВ редитељ. (рођ. 1941)[43]
- 2002 — Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, председник Кипра. (рођ. 1932)[44]
- 2003 —
- Живорад Игић, новинар, публициста и политичар. (рођ. 1942)[45]
- Енрико Јосиф, композитор, педагог и публициста, академик. (рођ. 1924)[46]
- 2004 — Марина Кољубајева, филмска и ТВ глумица. (рођ. 1950)[47]
- 2005 — Александар Атанацковић, фудбалер, репрезентативац. (рођ. 1920)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Протерија
- Светог Василија исповедника
- Свештеномученика Нестора епископа магидијског
- Светог Николаја јуродивог
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Joseph II | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2019. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ „ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ „Hugo Wolf | Austrian composer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 281.
- ^ „Alexey von Jawlensky | Russian painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ Lundqvist, Stig (1992). Nobel Lectures, Physics 1971–1980. Singapore: World Scientific Publishing Co. Архивирано из оригинала на датум 12. 2. 2020. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „George Seferis | Greek writer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Milos Gvozdenovic”. Maletic Gallery (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Boris Buzancic”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „William H. Macy”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Dana Delany”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Vesna Trivalic”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Colombia - A. Escobar - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Annabeth Gish”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Adina Porter”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Spelers detail - De officiële KNVB website”. web.archive.org. 2006-10-11. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2006. Приступљено 2022-01-30. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2006)
- ^ „David Draiman”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „European Handball Federation - Nenad Puljezevic / Player”. history.eurohandball.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „NBA.com : Bobby Jackson Bio Page”. web.archive.org. 2009-03-07. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2009. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „MILESTONES: March 13, birthdays for William H. Macy, Tristan Thompson, Common”. Brooklyn Eagle (на језику: енглески). 2019-03-13. Приступљено 2021-01-22.
- ^ „Milanko Raskovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „MILESTONES: March 13, birthdays for William H. Macy, Tristan Thompson, Common”. Brooklyn Eagle. 13. 3. 2019. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Seniori - Podaci o igracu”. web.archive.org. 2013-02-19. Архивирано из оригинала на датум 19. 02. 2013. Приступљено 2022-01-30. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2013)
- ^ „Holger Badstuber - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Germany - M. Marin - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2019. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Sasha Clements - Biography”. Marriedwiki (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Đorđe Majstorović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Stefan Djordjevic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Biografía de Ozuna”. www.buenamusica.com (на језику: шпански). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Kaya Scodelario”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Lucy Fry”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Biografija: Petar Hektorović”. Opusteno.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „How old is József Kiss”. HowOld.co (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Adolf Anderssen | German chess player”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2019. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ Rowley, Alison (10. 1. 2020). „Dark Tourism and the Death of Russian Emperor Alexander II, 1881–1891”. The Historian. 79 (2): 229—255. S2CID 148924679. doi:10.1111/hisn.12503.
- ^ „MISS SUSAN B. ANTHONY DIED THIS MORNING; End Came to the Famous Woman Suffragist in Rochester. ENTHUSIASTIC TO THE LAST Wished All Her Estate to Go to the Cause for Which She Labored -- Her Deathbed Regret.”. The New York Times. 13. 3. 1906. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ „Жикица Јовановић Шпанац | СУБНОР”. www.subnor.org.rs. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Mato Lovrak Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-11-03. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Nobel Prize Winner Ivo Andric died on March 13th”. Sarajevo Times. 14. 3. 2019. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ Insdorf, Annette (2002). Double Lives, Second Chances: The Cinema of Krzysztof Kieslowski (на језику: енглески). Miamax. стр. 182. ISBN 978-0-7868-8474-2. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Времеплов (13. март 2020)”. www.rts.rs. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Preminuo Živorad Igić”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 2022-01-30. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Marina Koljubajeva”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
