13. март
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
13. март (13.03) је 72. дан у години по грегоријанском календару (73. у преступној години). До краја године има још 293 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру.
- 1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.
- 1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.
- 1781 — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.
- 1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
- 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.
- 1865 — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.
- 1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.
- 1913 — Канбера постала главни град Аустралије.
- 1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
- 1938 — Трећи Рајх анектирао Аустрију, догађај који је познат под називом Аншлус.
- 1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.
- 1972 — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану.
- 1990 — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
- 1992 — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.
- 1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
- 1998 — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.
- 1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.
- 2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.
- 2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
- 2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1741 — Јозеф II Хабзбуршки, цар Светог римског царства. (прем. 1790)[1]
- 1830 — Георгије Бранковић, српски патријарх. (прем. 1907)
- 1899 — Џон Хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар, добитник Нобелове награде за физику (1977). (прем. 1980)[2]
- 1926 — Милош Гвозденовић Гвозден, српски сликар. (прем. 2006)
- 1929 — Борис Бузанчић, хрватски глумац и политичар. (прем. 2014)
- 1944 — Атина Бојаџи, македонска пливачица. (прем. 2010)
- 1956 — Дејна Делејни, америчка глумица и продуценткиња.
- 1965 — Весна Тривалић, српска глумица.
- 1971 — Анабет Гиш, америчка глумица.
- 1971 — Адина Портер, америчка глумица.
- 1973 — Едгар Давидс, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Дејвид Дрејман, амерички музичар, најпознатији као члан групе Disturbed.
- 1973 — Ненад Пуљезевић, српско-мађарски рукометни голман.
- 1973 — Боби Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1974 — Томас Енквист, шведски тенисер.
- 1976 — Милан Антонић, српски глумац.
- 1976 — Дени Мастерсон, амерички глумац.[3]
- 1981 — Миланко Рашковић, српски фудбалер.
- 1984 — Стив Дарси, белгијски тенисер.
- 1985 — Емил Херш, амерички глумац.[4]
- 1986 — Мајкл Скот, амерички кошаркаш.
- 1989 — Марко Марин, немачки фудбалер.[5]
- 1990 — Саша Клементс, канадска глумица.
- 1990 — Ђорђе Мајсторовић, српски кошаркаш.
- 1991 — Стефан Ђорђевић, српски фудбалер.
- 1992 — Осуна, порторикански музичар.
- 1992 — Каја Скоделарио, енглеска глумица.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1572 — Петар Хекторовић, аутор спева „Рибање и рибарско приговарање“. (рођ. 1487)
- 1813 — Јожеф Киш, идејни творац, пројектант и први градитељ Великог бачког канала. (рођ. 1748)
- 1879 — Адолф Андерсен, истакнути шахиста XIX века. (рођ. 1818)[6]
- 1881 — Александар II Романов, руски цар. (рођ. 1818)[7]
- 1906 — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД.(рођ. 1820)[8]
- 1942 — Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (рођ. 1914)
- 1974 — Мато Ловрак, књижевник. (рођ. 1899)
- 1975 — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник нобелове награде за књижевност. (рођ. 1892)[9]
- 1993 — Павле Васић, сликар, историчар уметности и ликовни критичар, професор Филозофског факултета и Универзитета уметности у Београду. (рођ. 1907)
- 1995 — Мија Алексић, позоришни и филмски глумац. (рођ. 1923)
- 1996 — Кшиштоф Кишловски (Кјешловски), пољски филмски и ТВ редитељ. (рођ. 1941)[10]
- 2002 — Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, председник Кипра. (рођ. 1932)
- 2003 —
- Живорад Игић, новинар, публициста и политичар. (рођ. 1942)
- Енрико Јосиф, композитор, педагог и публициста, академик. (рођ. 1924)
- 2004 — Марина Кољубајева, филмска и ТВ глумица. (рођ. 1950)
- 2005 — Александар Атанацковић, фудбалер, репрезентативац. (рођ. 1920)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Протерија
- Светог Василија исповедника
- Свештеномученика Нестора епископа магидијског
- Светог Николаја јуродивог
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Joseph II | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2019. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ Lundqvist, Stig (1992). Nobel Lectures, Physics 1971–1980. Singapore: World Scientific Publishing Co. Архивирано из оригинала на датум 12. 2. 2020. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „MILESTONES: March 13, birthdays for William H. Macy, Tristan Thompson, Common”. Brooklyn Eagle (на језику: енглески). 2019-03-13. Приступљено 2021-01-22.
- ^ „MILESTONES: March 13, birthdays for William H. Macy, Tristan Thompson, Common”. Brooklyn Eagle. 13. 3. 2019. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Germany - M. Marin - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2019. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Adolf Anderssen | German chess player”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2019. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ Rowley, Alison (10. 1. 2020). „Dark Tourism and the Death of Russian Emperor Alexander II, 1881–1891”. The Historian. 79 (2): 229—255. S2CID 148924679. doi:10.1111/hisn.12503.
- ^ „MISS SUSAN B. ANTHONY DIED THIS MORNING; End Came to the Famous Woman Suffragist in Rochester. ENTHUSIASTIC TO THE LAST Wished All Her Estate to Go to the Cause for Which She Labored -- Her Deathbed Regret.”. The New York Times. 13. 3. 1906. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ „Nobel Prize Winner Ivo Andric died on March 13th”. Sarajevo Times. 14. 3. 2019. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ Insdorf, Annette (2002). Double Lives, Second Chances: The Cinema of Krzysztof Kieslowski (на језику: енглески). Miamax. стр. 182. ISBN 978-0-7868-8474-2. Приступљено 15. 2. 2020.
 |
13. март на Викимедијиној остави. |