13. март

13. март (13.03) је 72. дан у години по грегоријанском календару (73. у преступној години). До краја године има још 293 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 624. — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру.
• 1325. — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.
• 1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.
• 1781. — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.
• 1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
• 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.
• 1865. — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.
• 1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.
• 1913. — Канбера постала главни град Аустралије.
• 1920. — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
• 1946. — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.
• 1972. — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану.
• 1990. — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
• 1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.
• 1996. — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
• 1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.
• 1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.
• 2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.
• 2002. — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
• 2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

Рођења

• 1733. — Џозеф Пристли, енглески хемичар и филозоф. († 1804.)
• 1741. — Јозеф II, цар Светог римског царства († 1790.)
• 1830. — Георгије Бранковић, српски патријарх. († 1907.)
• 1888. — Антон Семјоновч Макаренко, совјетски педагог и књижевник. († 1939.)
• 1926. — Милош Гвозденовић, академски сликар. († 2006.)
• 1929. — Борис Бузанчић, позоришни, филмски и ТВ глумац, градоначелник Загреба.
• 1944. — Атина Бојаџи је била југословенска и македонска маратонка у пливању(† 2010.)
• 1965. — Весна Тривалић, српска глумица
• 1973. — Дејвид Дрејман, амерички певач и текстописац
• 1973. — Боби Џексон, амерички кошаркаш.
• 1974. — Томас Енквист, шведски тенисер.
• 1974. — Татјана "Тања" Медвед, српска рукометашица.
• 1975. — Марк Клатенбург, енглески фудбалски судија.
• 1980. — Керон Батлер, амерички кошаркаш.
• 1984. — Стив Дарси, белгијски тенисер.

Смрти

• 1572. — Петар Хекторовић, аутор спева „Рибање и рибарско приговарање“. (* 1487.)
• 1813. — Јожеф Киш, идејни творац, пројектант и први градитељ Великог бачког канала. (* 1748.)
• 1879. — Адолф Андерсен, истакнути шахиста XIX века. (* 1818.)
• 1881. — Александар II Романов, руски цар. (* 1818.)
• 1906. — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД.(* 1820.)
• 1942. — Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (* 1914.)
• 1974. — Мато Ловрак, књижевник. (* 1899.)
• 1975. — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник нобелове награде за књижевност. (* 1892.)
• 1993. — Павле Васић, сликар, историчар уметности и ликовни критичар, професор Филозофског факултета и Универзитета уметности у Београду. (* 1907.)
• 1995. — Мија Алексић, позоришни и филмски глумац. (* 1923.)
• 1996. — Кшиштоф Кишловски (Кјешловски), пољски филмски и ТВ редитељ. (* 1941.)
• 2002. — Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, председник Кипра. (* 1932.)
• 2003. —
  • Живорад Игић, новинар, публициста и политичар. (* 1942.)
  • Енрико Јосиф, композитор, педагог и публициста, академик. (* 1924.)
• 2004. — Марина Кољубајева, филмска и ТВ глумица. (* 1950.)
• 2005. — Александар Атанацковић, фудбалер, репрезентативац. (* 1920.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Протерија
  • Светог Василија исповедника
  • Свештеномученика Нестора епископа магидијског
  • Светог Николаја јуродивог

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума