Đurđevska skupština u Kragujevcu (1829)
Đurđevska skupština u Kragujevcu je održana 10. maja 1829.
Đurđevska skupština 1829. godine[uredi | uredi izvor]
Đurđevska skupšpina, održana 10. maja 1829, obična je starešinska skupština na kojoj je utvrđivan porez. Knjaz Miloš je otvorio skupštinu jednom besedom u mojoj je skupštinarmma jasno ocrtao spoljno-politički položaj Srbije i drugih država. Rat između Rusije i Turske trajao je još uvek; od Srbije se traži da ostane u miru; ako bi mi, pod takvim okolnostima, narušili mir, kakvu bi korist od toga imali? Miloš savetuje održavanje reda i mira u zemlji, jer će se mirom postići više nego ratom, a ratovati se ne može već i radi toga što je lanjska žetva podbacila.
Grad je 1828. pobio i oštetio mnoga sela, pa je opasnost od gladi bila velika. To je jedna od najnerodnijih godina iz vremena prve Miloševe vlade. Knjaz Miloš je u toku jeseni naredio da se hrana nikamo ne prodaje na stranu, a da se od imućnijih lica prikupi u opštinama po nešto hrane u koševe pa da se, kad nastupi glad i potreba semena za setvu, deli sirotinji. „I sirotinja su naša braća!" kaže knjaz Miloš u besedi, „braću ne treba pustiti da od gladi mre... To je dužnost hristijanska."