10. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
10. мај (10.05) је 130. дан у години по грегоријанском календару (131. у преступној години). До краја године има још 235 дана.
Догађаји[уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1497. — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.
- 1655. — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.
- 1774. — Луј XVI постаје краљ Француске.
- 1844. — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.
- 1865. — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.
- 1871. — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.
- 1877. — Румунија проглашава независност од Турске.
- 1881. — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.
- 1882. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.
- 1906. — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.
- 1923. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.
- 1933. — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.
- 1940. —
- Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
- Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.
- 1941. — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.
- 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.
- 1954. — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама.
- 1960. — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.
- 1981. — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д'Естена.
- 1988. — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.
- 1993. — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.
- 1994. —
- Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље.
- Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.
- 1995. — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус "ебола".
- 1997. — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.
- 1999. — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.
- 2001. — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.
- 2002. — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.
- 2003. — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.
Рођења[уреди]
- 1760. — Клод Жозеф Руже де Лил, француски официр.(† 1836.)
- 1824. — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичар и председник Матице српске (†1896.)
- 1838. — Џон Вилкс Бут, амерички глумац, атентатор на Абрахама Линколна (†1865.)
- 1890. — Алфред Јодл, немачки генерал. († 1946.)
- 1894. — Димитри Тјомкин, амерички композитор и диригент. († 1979.)
- 1899. — Фред Астер, амерички играч и филмски глумац († 1997.)
- 1931. — Оља Ивањицки је била позната српска сликарка и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) († 2009.)
- 1946. — Душан Петричић, српски графичар, илустратор, професор опреме књиге и карикатуриста.
- 1950. — Миодраг Крстовић, српски глумац.
- 1955. — Марк Дејвид Чапман, убица Џона Ленона.
- 1957. — Сид Вишос, басиста групе Секс Пистолс. († 1979.)
- 1952. — Вандерлеј Луксембурго, бразилски фудбалски тренер.
- 1958. — Владимир (Влада) Дивљан, српски музичар. († 2015.)
- 1960. — Боно Вокс, певач групе U2.
- 1969. — Зоран Приморац, хрватски стонотенисер.
- 1969. — Денис Бергкамп, холандски фудбалер.
- 1971. — Денис Кривошљиков, руски рукометаш.
- 1972. — Милош Милошевић, хрватски пливач.
- 1977. — Ник Хајдфелд, немачки возач Формуле 1.
- 1978. — Митхат Демирел, немачки кошаркаш.
- 1980. — Кирил Лазаров, македонски рукометаш
- 1990. — Ивана Шпановић, српска атлетичарка.
- 1993. — Мираи Шида, јапанска глумица.
Смрти[уреди]
- 1774. — Луј XV, краљ Француске. (*1710).
- 1977. — Џоан Крофорд, америчка глумица. (*1905).
- 1979. —
- Ита Рина, југословенска филмска глумица између два светска рата. (*1907).
- Антун Аугустинчић је био хрватски и југословенски вајар (* 1900.)
- 2002. — Ив Робер, француски глумац и режисер. (* 1920.)
- 2003. — Милан Вукчевић, југословенски хемичар и састављач шаховских проблема (*1937)
- 2005. — Вида Павловић, певачица српске и ромске народне музике. (* 1945.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
