10. мај

10. мај (10.05) је 130. дан у години по грегоријанском календару (131. у преступној години). До краја године има још 235 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1497 — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо.
• 1655 — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину.
• 1774 — Луј XVI постаје краљ Француске.
• 1844 — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.
• 1865 — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.
• 1871 — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.
• 1877 — Румунија проглашава независност од Турске.
• 1881 — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.
• 1882 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.
• 1906 — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.
• 1923 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година.
• 1933 — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.
• 1940 —
  • Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
  • Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.
• 1941 — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.
• 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца.
• 1954 — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама.
• 1960 — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана.
• 1981 — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д'Естена.
• 1988 — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.
• 1993 — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.
• 1994 —
  • Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље.
  • Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије.
• 1995 — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус "ебола".
• 1997 — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.
• 1999 — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици.
• 2001 — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић.
• 2002 — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД.
• 2003 — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

Рођења

• 1760 — Клод Жозеф Руже де Лил, француски официр, песник и композитор. († 1836)
• 1824 — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичар и председник Матице српске. († 1896)
• 1838 — Џон Вилкс Бут, амерички глумац, атентатор на Абрахама Линколна. († 1865)
• 1899 — Фред Астер, амерички глумац, плесач, певач и кореограф. († 1987)
• 1902 — Дејвид О. Селзник, амерички продуцент и сценариста. († 1965)
• 1931 — Оља Ивањицки, српска сликарка, вајарка и песникиња. († 2009)
• 1938 — Мануел Сантана, шпански тенисер.
• 1939 — Ивица Видовић, хрватски глумац. († 2011)
• 1942 — Карл Даглас, јамајкански певач.
• 1946 — Душан Петричић, српски графичар, илустратор и карикатуриста.
• 1950 — Миодраг Крстовић, српски глумац.
• 1955 — Марк Дејвид Чапман, убица Џона Ленона.
• 1957 — Сид Вишос, енглески музичар, најпознатији као басиста групе Sex Pistols. († 1979)
• 1958 — Владимир Дивљан, српски музичар. († 2015)
• 1960 — Боно Вокс, ирски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе U2.
• 1965 — Линда Еванђелиста, канадски модел.
• 1968 — Емилија Кокић, хрватска музичарка.
• 1968 — Ерик Паладино, амерички глумац.
• 1969 — Денис Бергкамп, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1969 — Зоран Приморац, југословенски и хрватски стонотенисер.
• 1974 — Силван Вилтор, француски фудбалер.
• 1974 — Владислава Ђорђевић, српска глумица и певачица.
• 1977 — Ник Хајдфелд, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1980 — Кирил Лазаров, македонски рукометаш.
• 1987 — Али Хејз, америчка порнографска глумица.
• 1988 — Адам Лалана, енглески фудбалер.
• 1990 — Ивана Шпановић, српска атлетичарка.

Смрти

• 1774 — Луј XV, краљ Француске. (* 1710)
• 1928 — Иван Мерц, хрватски академик. (* 1896)
• 1977 — Џоан Крофорд, америчка глумица. (* 1905)
• 1979 — Ита Рина, југословенска филмска глумица између два светска рата. (* 1907)
• 1979 — Антун Аугустинчић је био хрватски и југословенски вајар (* 1900)
• 2002 — Ив Робер, француски глумац и режисер. (* 1920)
• 2003 — Милан Вукчевић, југословенски хемичар и састављач шаховских проблема (* 1937)
• 2005 — Вида Павловић, певачица српске и ромске народне музике. (* 1945)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Симеона
  • Преподобног Стефана - епископа Владимирског
  • Спаљење моштију светог Саве
  • Преподобног Јована исповедника

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума