Pređi na sadržaj

Jakutijska lajka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fotografija lajke

Jakutijska lajka (rus. Якутская лайка) je drevna rasa radnih pasa koja je nastala na arktičkoj obali Jakutie. Jakutijske lajke su višenamenske lajke, i mogu da čuvaju irvase, love divljač i/ili vuku sanke.[1] Registrovani su u Ruskom kinološkom savezu,[2] FCI[3] i AIKC fondaciji 2017.[4][5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Lajke kao psi za vuču sanki

Jakutijske lajke su rasa drevnog porekla koju su razvili Jakuti za lov na sisare i ptice, čuvanje stoke i dovlačenje divljači u naselje. Psi su bili nezaobilazni pomoćnici i pratioci. Na jakutskom, ova rasa je poznata kao Sakha yta što znači jakutski pas. Dokazi o postojanju ove rase mogu se naći u arheološkim ostacima koji datiraju pre 12.500 godina.[6] Ostaci psećih saonica pronađeni su sa ostacima pasa u ostacima datiranim na period od pre 7800–8000 godina.[7]

Najraniji poznati pisani pomen Jakutijske lajke je u Kungurskoj hronici i Remezovoj hronici, nastaloj krajem 16. veka i 1703. godine. U ovim istorijskim zapisima opisani su ljudi koji žive duž sibirskih reka, čije su primarno prevozno sredstvo bili irvasi ili psi. U ovim dokumentima reke Olenjok, Jana, Indigirka i Kolima su nazvane „pseće reke“, jer su bile bogate ribom za ishranu pasa.

Od 1940-ih do 1990-ih, broj jakutijskih lajki je bio u opadanju. Populacija rase dostigla je najniži nivo u istoriji od 3000 tokom 1998, pre nego što su pokrenuti koraci za obnovu rase. Razlozi za njihov pad uključuju:

  • uvođenje mehanizacije na Arktiku
  • smanjen kapacitet za držanje pasa, posebno sa smanjenim ulovom ribe i kolektivizacijom uzgoja irvasa.
  • smanjenje učestalosti aktivnosti poput lova na krzno.
  • pojava bolesti.[8][1][9]

Osobine[uredi | uredi izvor]

Jakutijska lajka, Tugrik

Ovo je svestran pas sa odličnim čulom mirisa, sluha i vida, jakim lovačkim nagonom, izdržljivošću; agresivni su prema predatorima i nežni prema ljudima ako su pravilno socijalizovani od mladosti. Dok je većina autohtonih rasa lajki pretežno lovačka, jakutijska lajka je pretežno pas za sanke koji takođe zadržava rudimentarne sposobnosti lova i stada.[1] Međutim, zbog prostranstva Jakutije, jakutijska lajka može biti specijalizovana za ispunjavanje potreba različitih regiona, a procenjuje se da ima manji broj jedinki koje su isključivo lovački psi.[9] Jakutijske lajke su tolerantne u pogledu uslova života i lako podnose tešku klimu severnog Sibira, čak i kada su prepuštene same sebi. U teškim sibirskim uslovima pokazuju svoju izdržljivost; imaju tendenciju da rade u malim grupama i mogu da rade ceo dan, od jutra do večeri.[10] Obuka i vežbanje je posebno važna za dobrobit rase. Dobro se slažu sa drugim psima koje su im poznati, ali su oprezni prema nepoznatim psima i ljudima. Obično se brzo zagreju, ali je nadzor važan u novim situacijama. Jakutijske lajke nisu pogodne za ljude koji ne mogu da provode vreme sa svojim psima. Pošto ova rasa ima veliki nagon za hvatanje plena, nisu idealne za domove sa mačkama ili drugim manjim životinjama.

Kloniranje[uredi | uredi izvor]

Dve jakutijske lajke klonirane su 2017. u nastojanju da se sačuva kritično ugrožena rasaa.[11] Tokom 2020. godine, jedan od kloniranih pasa je imao leglo sa 7 štenaca.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Kuzina, Marina (2008-10-07). „LAIKAS”. Primitive and Aboriginal Dog Society Russia. Arhivirano iz originala 2008-10-07. g. Pristupljeno 2022-03-06. 
  2. ^ „Rossiйskaя kinologičeskaя federaciя - RKF” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-09-05. 
  3. ^ Kolyma-Indigirka Laika. Federation Cynologique Internationale
  4. ^ „Yakutian Laika Dog Breed Information”. 
  5. ^ DiNardo, Gina M. (2017-09-01). „Secretary's Pages”. AKC Gazette (na jeziku: engleski). 134 (9). Raleigh: American Kennel Club. str. 67—87. ProQuest 1943043537. Pristupljeno 2022-08-13. 
  6. ^ „Invalid PDF” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2020-10-01. g. Pristupljeno 2023-09-05. [mrtva veza]
  7. ^ Pitul'ko, Vladimir V.; Kasparaov, Aleksey K. (1996). „Ancient Arctic Hunters: Material Culture and Survival Strategy”. Arctic Anthropology. 33: 1—36. JSTOR 40316394. Pristupljeno 11. 7. 2021 — preko JSTOR. 
  8. ^ „ЯKUTSKAЯ LAЙKA” (PDF) (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-09-05. 
  9. ^ a b „Russia: Yakutian Laika's clone - Reviving Siberian Ancient Traditions and Breeds”. Asia News Monitor (na jeziku: engleski). 2018-02-15. ProQuest 2001940879. Pristupljeno 2022-08-13. 
  10. ^ „FCI-Standard N° 365 - YAKUTSKAYA LAIKA” (PDF). Pristupljeno 2023-09-05. 
  11. ^ Bender, Kelli (2017-06-27). „You Look Familiar! Cloned Puppy Meets Her 'Mom' For the First Time”. People (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-12. 
  12. ^ Bizwire, Korea (2020-01-08). „Cloned Dog Born in S. Korea Gives Birth to Seven Puppies”. The Korea Bizwire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-12. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јакутијска_лајка&oldid=27831133”