Jard

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jard
Sistemimperijalne/US jedinice
JedinicaDužina
Simbolyd 
Jedinična pretvaranja
1 yd u ...... je jednak sa ...
   Imperijalne/US jedinice   3 ft
   36 in
   Metričke (SI) jedinice   0,9144 m
Neformalni javni imperijalni etaloni postavljeni u Kraljevskoj opservatoriji, Griniču, London, u 19. veku: 1 britanski jard, 2 stope, 1 stopa, 6 inča i 3 inča. Približan spomenik je dizajniran tako da omogući šipkama ispravne mere da se čvrsto uklapaju u njegove igle na temperaturi okoline od 62 °F (16,66 °C).[1][2]
Bronzani jar br. 11, zvanični standard dužine za Sjedinjene Države između 1855. i 1892. godine, kada je Ministarstvo finansija zvanično usvojilo metrički standard. Bronzani jard br. 11 je iskovan da bude tačna kopija Britanskog carskog standardnog jarda koji drži parlament. Oba su linijski standardi: jard je definisan rastojanjem na 62°F između dve fine linije nacrtane na zlatnim čepovima (krupni plan, gore) postavljenim u udubljenjima blizu svakog kraja šipke.
Dva jardna štapa, koji su korišteni za merenje „dvorišne robe”

Jard (engl. yard) je ime jedinice mere za dužinu u različitim sistemima: engleski, imperijalni i američki.[3][4] Njegova veličina se može razlikovati od sistema do sistema. Danas najčešće korišćeni jard je međunarodni jard. On iznosi tri stope ili 36 inča ili 91,44 centimetara. Jard je obično korišćen za izražavanje rastojanja.

Međunarodni standardni simbol za jard je yd.

Naziv[uredi | uredi izvor]

Termin jard potiče od staroengleskoggerd, gyrd itd, što se koristilo za grane, motke i merne šipke.[5][6] To je prvi put potvrđeno u zakonima Ine iz Veseksa[7][8] iz kasnog 7. veka,[9] gde je pomenuto „dvorište zemlje“ mereno u jardlandima,[9] staroj engleskoj jedinici za procenu poreza koja je jednaka ​1⁄4 hajda.[n 1] Otprilike u isto vreme, izveštaj iz Lindisfarnskog jevanđelja o glasnicima Jovana Krstitelja u Jevanđelju po Mateju[10] koristi jard kao granu koju njiše vetar.[5] Pored jardlanda, stari i srednjeengleski su koristili svoje oblike „jarda“ da označe dužine merenja od 15 ft (4,6 m) ili 16,5 ft (5,0 m), koje se koriste u računanju akra, razdaljine koja je sada obično poznata kao „rod”.[5]

Jedinica od tri engleske stope je potvrđena u statutu oko  1300. godine (vidi dole), ali se tamo zove lakat (ulna, doslovno „ruka“), posebna i obično duža jedinica od oko 45 in (1.100 mm). Upotreba reči „jard“ (ȝerd ili ȝerde) za opisivanje ove dužine prvi put je posvedočena u pesmi Vilijema Lenglanda o Piers Plovmanu.[5][11][12] Smatra se da upotreba potiče od prototipa standardnih štapova koje su držali kralj i njegovi magistrati (vidi ispod).

Reč „jard“ ima homonim koji označava ograđenu površinu zemljišta (dvorište). Ovo drugo značenje reči „jard“ ima etimologiju vezanu za reč „bašta“ i nije povezano sa jedinicom mere.[13][14]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Poreklo dvorišne mere je neizvesno. Rimljani i Velšani su koristili višekratnike kraće stope, ali ​2 1⁄2 rimske stope je bio „korak“ (lat. gradus), a 3 velške stope je bio „pejs“ (vel. cam). Protogermanski kubit ili dužina do ruke je rekonstruisan kao *alinâ, koji se razvio u staroengleski ęln, srednjeengleski elne i moderni lakat od 1,25 yd (1,14 m). Ovo je navelo neke da izvedu jardu od tri engleske stope iz hodanja; drugi iz lakta ili kubita; a neki iz standarda ruke Henrija I (vidi dole). Na osnovu etimologije drugog „jarda”, neki sugerišu da je izvorno izveden iz obima struka osobe, dok drugi veruju da je nastao kao kubna mera. Jedan zvanični britanski izveštaj navodi:

Standardna mera se uvek uzimala ili iz nekog dela ljudskog tela, kao što je stopalo, dužina ruke, raspon šake, ili iz drugih prirodnih objekata, kao što je ječam, ili druga vrsta žitarica. Ali jard je bio originalni standard koji su usvojili rani engleski suvereni, i trebalo je da se zasniva na širini grudi saksonske rase. Upotreba jarda se nastavila sve do vladavine Henrija VII, kada je uveden lakat, koji je bio jard i četvrtina, ili 45 inča. Lakat je pozajmljen od pariskih suknara. Međutim, kasnije je kraljica Elizabeta ponovo uvela jard kao englesku standardnu meru.[15]

Od lakta do jarda[uredi | uredi izvor]

Najraniji zapis o prototipu mere je statut II Edgara Kapa 8 (959 x 963), koji je sačuvan u nekoliko varijanti rukopisa. U njemu je Edgar Miroljubivi uputio Vitenagemota kod Andovera da se „mera koja je održana u Vinčesteru“ treba poštovati u celom njegovom carstvu.[16] (Neki rukopisi napominju „u Londonu i u Vinčesteru“.)[17][18] Statut Vilijema I na sličan način se poziva na standardne mere njegovih prethodnika i podržava ih bez njihovog imenovanja.

Dela kraljeva Engleske Vilijama od Malmzberija beleže da je za vreme vladavine Henrija I (1100-1135), „mera njegove ruke primenjivana da bi se ispravio lažni lakat trgovaca i primenjivana je u čitavoj Engleskoj.“[19] Narodna priča da je dužina bila ograničena kraljevim nosom[20] dodata je nekoliko vekova kasnije. K. M. Votson odbacuje Vilijamov izveštaj kao „detinjast“,[21] međutim Vilijam je bio među najsavesnijim i najpouzdanijim srednjovekovnim istoričarima.[22] Francusko „kraljevsko stopalo“ je trebalo da potiče od Karla Velikog,[22] a engleski kraljevi su naknadno više puta intervenisali da nametnu kraće jedinice sa ciljem povećanja poreskih prihoda.

Najranija sačuvana definicija ove kraće jedinice pojavljuje se u Zakonu o sastavu jarda i roda, jednom od statuta neodređenog datuma[n 2] koji je okvirno datiran u vladavinu Edvarda I ili II oko  1300. Njene formulacije variraju u sačuvanim izveštajima. Jedan glasi:[24]

Zaređeno je da 3 zrna suvog i okruglog ječma čine inč, 12 inča čine 1 stopu, 3 stope čine 1 jardu, 5 i po jardi čine rod, a 40 roda u dužinu i 4 u širinu čine akr.

Kompilacija Liber Horn (1311) uključuje taj statut sa malo drugačijim formulacijama i dodaje:[25]

I imajte na umu da gvozdeni jard našeg gospoda kralja sadrži 3 stope i ne više, a stopa treba da sadrži 12 inča po pravoj meri ovog jarda, odnosno 36-ti deo ovog jarda ispravno izmereno iznosi 1 inč ni više ni manje i 5 jardi i po čine rod koji je 16 stopa i po mereno gore navedenim jardom našeg gospoda kralja.

U nekim ranim knjigama, ovaj akt je bio priložen drugom statutu neizvesnog datuma pod nazivom Statut za merenje zemljišta. Taj akt nije ukinut sve do Zakona o težinama i merama iz 1824. godine.[27]

Poređenje sa drugim jedinicama[uredi | uredi izvor]

Jedan međunarodni jard je jednak:

Ranije, jard je bio podeljen binarnim metodom na dva, četiri, osam i šesnaest delova koji su redom bili nazvani polujard, lakat, prst i nokat.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The later Latin gloss virgata terre describes it as "branched".
  2. ^ Iako nisu prvobitno statuti, statuti sa neizvesnim datumom su vremenom prihvaćeni kao takvi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bennett (2004), str. 8.
  2. ^ Ewart (1862), str. 112–113.
  3. ^ „Recommended Unit Symbols, SI Prefixes, and Abbreviations” (PDF). Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE). Pristupljeno 7. 4. 2021. 
  4. ^ BS350:Part 1:1974 Conversion factors and tables Part 1. Basis of tables. Conversion factors. British Standards Institution. 1974. str. 5, 100. 
  5. ^ a b v g OED (1921), "yard, n.2".
  6. ^ American Society of Civil Engineers (1891). Transactions of the American Society of Civil Engineers. American Society of Civil Engineers. 
  7. ^ Attenborough, F.L. Tr., ur. (1922). The laws of the earliest English kings. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780404565459. Pristupljeno 13. 5. 2013. 
  8. ^ Bede (1991). D.H. Farmer, ur. Ecclesiastical History of the English People. Prevod: Leo Sherley-Price. Revised by R. E. Latham. London: Penguin. ISBN 0-14-044565-X. 
  9. ^ a b Thorpe (1840), str. 63.
  10. ^ Matthew 11:7
  11. ^ Langland (1377), Ch. 5:ll, lines 211–216.
  12. ^ Attwater (1957), str. 38.
  13. ^ OED (1921), "yard, n.1".
  14. ^ OED (1921), "gird, v.1".
  15. ^ Report from the Select Committee on Weights and Measures; together with the Proceedings of the Committee, Minutes of Evidence, Appendix and Index. London. 4. 8. 1862. 
  16. ^ Thorpe (1840).
  17. ^ Thorpe (1840), str. 113.
  18. ^ Liebermann (1903), str. 204–206.
  19. ^ Giles 1866, str. 445.
  20. ^ Green (1986), str. 106.
  21. ^ Watson (1910), str. 36–39.
  22. ^ a b Connor (1987), str. xxiv.
  23. ^ Ruffhead (1765), str. 421.
  24. ^ BL Cotton MS Claudius D2, cited and translated in Ruffhead.[23]
  25. ^ Fowler (1884), str. 276.
  26. ^ Statutes (1824), str. 349.
  27. ^ 5 George IV C. 74, §24.[26]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jard na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јард&oldid=27552220”