Jeron Melitinski
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_03071_%D0%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD.png)
Sveti mučenici Jeron Melitinski s družinom su ranohrišćanski mučenici postradali u gradu Melitina u Jermeniji (sada Malatija) tokom progona hrišćana pod carem Dioklecijanom.
Pravoslavna crkva ih proslavlja 20 (7) novembra i to: Jeron, Isihije, Nikandar, Atanasije, Mamant, Varahije, Kalinik, Teagen, Nikon, Longin, Teodor, Valerije, Ksant, Teodul, Kalimah, Evgenije, Teodok, Ostrihije, Epifanije, Maksimijan, Dukicije, Klaudijan, Teofil, Gigantije, Dorotej, Teodot, Kastricije, Anikita, Femelije, Evtihije, Ilarion, Diodot, Amonit.[1]
Žitije[uredi | uredi izvor]
Rimski carevi su tokom 3. veka bili revnosni poklonici idola i progonitelji hrišćana. Kada su čuli da su stanovnici oblasti Jermenije i Kapadokije, protivno carskim uredbama, odbili da se poklone idolima, poslali su dva lukava i predana paganstvu vojnika, naredivši im, najpre, da istrebe sve tamošnje hrišćane i drugo, da se u vojsku upišu svi vojnički sposobni muškarci i mladići. Poslanici su izvršili volju careva.[2]
Mladići su trebali da uđu u dodatni odred vojske, koji je bio namenjen, posebno, da se suprotstavi hrišćanstvu, koje je bilo rasprostranjeno u Jermeniji i Kapadokiji u vreme Dioklecijanove vladavine i tvrdoglavo se suprotstavljalo carevoj zapovesti da se poštuju idoli i paganske uredbe. Jeron i drugi regruti, odbijajući da služe caru koji je progoio hrišćane, poslani su, u pratnji vojnika, u obližnji grad Melitinu. U Melitini su bili zatvoreni. Kada su pozvani na saslušanje, ispovedali su hrišćanstvo sa nepokolebljivom čvrstoćom, i nikakve pretnje, nikakva laskava obećanja nisu ih mogli naterati da se odreknu Hrista.[3] Tada su svi osuđeni na smrt. Pre toga su bili podvrgnuti okrutnim mučenjima. Posle mučenja, mučenici su živeli još nekoliko dana u zatvoru; zatim, ponovo pozvani na sud i ponovo odbivši da se odreknu Hrista posle teškog batina, jedva živi, bačeni su u tamnicu; sledećeg jutra svi su pobijeni. Njihova tela hrišćani su tajno sahranili.[4]
Kako svedoči Prokopije, kada se gradila crkva Svete Irine, tela svetih mučenika nađena su netruležna.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Aleksiй II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Cerkovno-naučnый centr "Pravoslavnaя эnciklopediя". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.
- ^ Administrator. „Sveti mučenik Jeron s družinom - Eparhija Šumadijska”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ „Sveti mučenici Jeron s družinom”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ Kanke; Kankye, Viktor (2017-06-08). Special and general philosophy of science. Encyclopedic dictionary. Moskva: INFRA-M Academic Publishing LLC. ISBN 978-5-16-012809-2.