Jovan Komnin (parakimomen)
Jovan Komnin (grč. Ιωαννης Κομνηνος, romanizovano: Ioannes Komnenos;[traži se izvor] oko 1070 – posle 1118) je bio vizantijski aristokrata i zvaničnik.
Život
[uredi | uredi izvor]Rođen v. 1070, bio je jedino poznato dete cezara Nićifora Melisena i njegove žene Evdokije Komnine, starije sestre vizantijskog cara Aleksija I Komnina (r. 1081–1118).[traži se izvor]
Njegov život je relativno nejasan. Oženio se oko 1090. godine, ali se ne zna ni ime, ni poreklo ni neki drugi detalji o njegovoj ženi.[traži se izvor] Kada je Nićifor Melisen umro 1104. godine, Jovan je nasledio velika imanja svog oca oko Soluna, ali je nepoznato da li je nasledio i upravu nad gradom, kao i njegov otac pre njega.[traži se izvor] Inače njegov život za vreme vladavine cara Aleksija I nije poznat.[traži se izvor]
Kada je car Aleksije I umro 1118. godine, on je očigledno podržao nasledstvo njegovog najstarijeg sina Jovana II Komnina (r. 1118–1143) protiv pretenzija njegove sestre Ane Komnine. Kao rezultat toga, kada je Jovan II krunisan za cara, Jovan je unapređen u parakimomena i postavljen za zajedničkog šefa administracije zajedno sa svojim rođakom protovestijarijem Grigorijem Taronitom.[traži se izvor] Međutim, prema Nikiti Honijatu, kada je došao na funkciju, Jovan je „držao svoju kancelariju bez ograničenja, ponašajući se pompezno i sa neobičnom drskošću“, i brzo je otpušten.[traži se izvor] Kasnije se više ne pominje u izvorima.[traži se izvor]
Potomstvo
[uredi | uredi izvor]Podaci o njegovoj deci su sačuvani samo u mnogo kasnijim izvorima: Genadije Sholarije u 15. veku izveštava da je imao dva sina, Nićifora i Aleksija Komnina Melisena, dok samo ovog drugog pominje naučnik iz 16. veka Pseudo-Sfrances.[traži se izvor] Prema Sholariju, Nićifor je poslat da uguši antivizantijsku pobunu u Napulju koju je predvodio izvesni Rože Nabardos, ali nije uspeo i iz straha od kazne je ostao tamo. Sholarije tvrdi da se oženio Rožerovom sestrom i postao rodonačelnik dve porodice, Komnenatoi i Melisoi, ali kako Konstantinos Varzos ističe, o ovim porodicama nije sačuvano nijedan podatak.[traži se izvor] Aleksije je, s druge strane, možda služio kao mega duks vizantijske mornarice,[traži se izvor] i oženio se damom, koja je prema Pseudo-Sfrancesu bila član porodice Strategopul. Pseudo-Sfrances i Sholarije daju različite izveštaje o broju i imenima Aleksijevih sinova: prema prvom, on je imao samo jednog sina, po imenu Teodosije, otac cezara Aleksija Strategopula i Mihaila Strategopula; ovaj poslednji ima tri sina, Teofilakta, Mihaila i Nikolu, od kojih je Teofilakt bio Teodosijev otac i cezarev deda.[traži se izvor]
Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Guilland, Rodolphe (1967). „Le Parakimomène”. Recherches sur les institutions byzantines, Tome I (na jeziku: French). Berlin: Akademie-Verlag. str. 202—215.
- Magoulias, Harry J., ur. (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniatēs. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 978-0-8143-1764-8.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.