Још само ово...
| Još samo ovo... | |
|---|---|
 Korice knjige srpskog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | And Another Thing... |
| Autor | Oven Kolfer |
| Zemlja |  UK |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | naučna fantastika komedija |
| Izdavanje | |
| Datum | 12. oktobar 2009. |
| Broj stranica | 334 |
| Serija(l) | Autostoperski vodič kroz galaksiju |
| Prevod | |
| Prevodilac | Goran Skrobonja |
| Datum izdavanja | 2010: Laguna |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Uglavnom bezopasni |
Još samo ovo... (engl. And Another Thing...) je šesta knjiga naučnofantastično-humorističkog serijala Autostoperski vodič kroz galaksiju koji je započeo Daglas Adams. Ovu knjigu je napisao Oven Kolfer i ona je objavljena 12. oktobra 2009, na tridesetu godišnjicu prvog romana. Knjigu je u Srbiji objavila izdavačka kuća Laguna 2010. godine, u prevodu Gorana Skrobonje.[1]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Radnja počinje tamo gde se završava prethodna knjiga, sa Arturom Dentom, Fordom Prefektom, Trilijan i njenom i Arturovom ćerkom Nasumicom, koji stoje unutar kluba Beta, iščekujući da Vogoni unište Zemlju.
Proštetnik Vogon Jelc, zadužen da uništi sve pripadnike ljudske rase, čuje glasine o koloniji Zemljana i kreće da ih uništi, dok Artur pokušava da natera besmrtnog vanzemaljca Vovbagera da zaustavi Vogone.
U zemaljskoj koloniji Nano, stereotipni irski lider Hilman Hanter traži kandidate za položaj boga planete, koji bi zbog božanskog proviđenja držao Hilmana na čelu. U međuvremenu, sin proštetnika Jelca, Konstant Bekelj, ima prilično „ne-vogonske” misli, među kojima su uživanje u poeziji i simpatije prema ljudima. Vovbager i Nasumica počinju da se svađaju, a Vovbager je drogira i zatvara. Posle toga, Trilijan i Vovbager počinju da se prepriru, ali se na kraju ljube. Nasumica je manje nego impresionirana postupcima svoje majke i Vovbagera, i žali se na to Fordu i krade njegovu kreditnu karticu.
U Asgardu, Zaphod Biblbroks je uspeo da dođe do Valhale i pronalazi svog starog poznanika, Tora. Posle pregovora, Tor pristaje da pomogne Zaphodu tako što će postati bog planete Nano i ubiti Vovbagera, koji čezne za smrću.
Stvari na Nanou ne idu kako je planirano, a Hilman se bori da pronađe svog boga i održi red među stanovništvom, dok pokušava da kontroliše Magratejce koji su izgradili planetu. Hilman se priseća da je stvorio kult za bogate, koji je propovedao nadolazeću apokalipsu, samo da bi Grebulonci stvorili takvu apokalipsu. Pošto su dobili ponudu od Zaphoda, Hilman i njegovi sledbenici su se preselili u svoje „utočište”, planetu Nano. Međutim, mnogi radnici su napustili svoje bogate poslodavce i nekoliko suparničkih verskih grupa se takođe nastanilo na planeti, među kojima su najistaknutiji tiromanseri koji obožavaju sir, predvođeni Asidom. Tiromenseri i Naniti ulaze u rat, a tokom jedne od bitaka iznenada stižu Zlatno srce i Tor.
Vovbagerov brod sleće na Nano i susreće se sa tiromanserima. Zaphod pregovara da Tor bude bog planete Nano i otkriva da su Asid i Hilman zapravo isto biće iz paralelnih univerzuma, od kojih su obojica sklopili dogovore sa Zaphodom. Otkriva se da ga je to dovelo na Zemlju, gde je spasao Artura i ostale. Vovbager, kao predstavnik tiromansera, pristaje da upusti u borbu sa Torom, koji predstavlja Nanite, nameravajući da ga pusti da ga ubije.
Borba počinje, ali Tor ne može da pobedi jer Vovbager ne umire, čak ni kada je pogođen čekićem Mjolnirom. Paket za Nasumicu stiže preko međuzvezdane isporuke, koji sadrži lastiše koji su igrali ulogu u Vovbagerovom dostizanju besmrtnosti, za koje Nasumica veruje da bi mogli da ga povrede. Koristeći Mjolnir, pojačan lastišima, Tor šalje Vovbagera u stratosferu.
Vogoni dolaze sa namerom da unište Nano. Tor je u stanju da odbije vogonske rakete, ali je naizgled ubijen eksperimentalnim oružjem poznatim kao KNEST (Krajnje Nekontrolisani Eksperimentalni Sublimacioni Torpedo). Konstant Bekelj onemogućava vogonskog tobdžiju i argumentuje da su njihova naređenja da ubijaju Zemljane a ne Nanite (pravno dve različite grupe, pri čemu su ovi drugi građani koji plaćaju porez). Proštetnik Jelc se slaže sa njegovim argumentom i ponosan je na sposobnost svog sina da prati zakon i birokratiju. Zaphod i Hilman govore ljudima da je Tor postao mučenik i da će sve naredbe koje će izdavati od sada dolaziti od Hilmana, a Hilman je nedugo zatim prepolovljen ostacima bombi.
Hilmanova smrt se pokazuje kratkog veka, jer ga medicinski odeljak Zlatnog srca vraća u normalno stanje, uz samo jednu manju promenu – sada ima kopita umesto stopala. Iako sada ima kontrolu nad celim stanovništvom planete, postaje nezadovoljan kada se nađe zatrpan papirologijom. Zaphod kreće sa Levim Mozgom na svoju kampanju za reizbor predsednika galaksije, a Ford odlučuje da ostane i proba sve najbolje što Nano može da ponudi, kako bi mogao da unese novi materijal za Autostoperski vodič kroz galaksiju. Tor, za koga se otkriva da je preživeo, sa zadovoljstvom saznaje da je ponovo postigao slavu i uspeh svojim trikom sa „mučeništvom”. Artur pronalazi plažu iz svog virtuelnog života, nakon čega na svoje veliko nezadovoljstvo otkriva da će je Vogoni uništiti.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Nakon što je napisao pet knjiga Autostoperskog vodiča, Daglas Adams je osetio potrebu da nastavi priču: „Očekujem da ću u nekom trenutku u budućnosti napisati šestu Autostopersku knjigu...”,[2] i „Ljudi su tvrdili, sasvim ispravno, da je Uglavnom bezopasni veoma sumorna knjiga. Voleo bih da završim serijal na malo optimističnijoj noti, tako da se čini da je pet bio pogrešan broj; šestica je bolja.”[3][4]
Pozivajući se na knjigu o Dirku Džentliju na kojoj je tada radio, Adams je rekao: „Mnoge stvari koje su prvobitno bile u Lososu sumnje zaista nisu funkcionisale.” Adams je planirao da „spasi neke od ideja koje nije mogao da ostvarim u okviru Dirka Džentlija i da ih stavi u okvir Autostoperskog vodiča... i za stara vremena da ga nazove Losos sumnje.”[5][6] Međutim, Adams je umro 2001. godine, a da nije napisao šestu knjigu.
Za razliku od prethodnih nastavaka iz serijala, naslov ove knjige nije citat iz prvog romana, već je preuzet iz trećeg poglavlja knjige Do viđenja i hvala na svim ribama,[7] gde se pojavljuje u sledećem odlomku:
Oluja se u međuvremenu nesumnjivo istrošila, a ono što je preostalo od grmljavine sada je gunđalo nad udaljenim bregovima, kao čovek koji govori: „Još samo ovo...” dvadeset minuta pošto je priznao da je pobeđen u raspravi.
Prijem[uredi | uredi izvor]
Knjiga je naišla na različite reakcije čitalaca i kritičara. Recenzirajući knjigu za The Guardian, Mark Loson je opisao Kolferov stil pisanja kao „najbolju postmortem imitaciju koju sam ikada pročitao” i smatrao je knjigu „savršeno proračunatom adaptacijom”.[8] Kertis Silver iz Wired-a je takođe pohvalio knjigu kao nastavak Adamsove priče, smatrajući da je samo malo patila od toga što su neke šale bile previše klišeirane.[9] Druge pozitivne recenzije stigle su iz The Times-a, gde ju je Liza Tatl opisala kao „dobar obavljen posao”, kao i od Juana Fergusona iz The Observer-a, koji je napisao da je „Kolfer izveo skoro nemoguće”.[10]
Druge kritike su bile negativnije. Čarli Džejn Anders, nakon što je pročitala prvu polovinu knjige, opisala ju je kao „više istog”, ali da nije ostavila poseban utisak, sa humorom koji je „neverovatno opao”.[11] Private Eye ju je sažeo kao „uglavnom bez humora... jadnu reanimaciju”.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Još samo ovo...”. laguna.rs. Pristupljeno 22. 2. 2024.
- ^ „Children's author to write sixth instalment of Hitchhiker series - News, Books”
. The Independent. London. 17. 9. 2008. Arhivirano iz originala 2008-09-27. g. Pristupljeno 2. 9. 2009.
- ^ Flood, Alison (17. 9. 2008). „Eoin Colfer to write sixth Hitchhiker's Guide book | Books”. The Guardian. London. Pristupljeno 2. 9. 2009.
- ^ Matt Newsome. „Matt Newsome's 1998 interview with Douglas Adams”. Mattnewsome.co.uk. Pristupljeno 2. 9. 2009.
- ^ „The Salmon of Doubt by Douglas Adams - Reviews, Books”. The Independent. London. 10. 5. 2002. Arhivirano iz originala 16. 10. 2009. g. Pristupljeno 2. 9. 2009.
- ^ „Cover Stories: Douglas Adams, Narnia Chronicles, Something like a House - Features, Books”. The Independent. London. 5. 1. 2002. Arhivirano iz originala 1. 8. 2009. g. Pristupljeno 2. 9. 2009.
- ^ So Long, and Thanks for All the Fish. ISBN 0-345-39183-7.
- ^ Lawson, Mark (17. 10. 2009). „And Another Thing . . . by Eoin Colfer - Book review”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 20. 10. 2009. g. Pristupljeno 15. 11. 2009.
- ^ Silver, Curtis (3. 11. 2009). „And Another Thing... A Totally Improbable Review”. Wired. Arhivirano iz originala 6. 1. 2010. g. Pristupljeno 10. 12. 2009.
- ^ Sullivan, Jane (31. 10. 2009). „Another bite”. The Age. Australia. Arhivirano iz originala 1. 11. 2009. g. Pristupljeno 10. 12. 2009.
- ^ „New Hitchhiker's Book is Mostly Harmless... Unfortunately”. io9. 9. 10. 2009. Arhivirano iz originala 2. 11. 2009. g. Pristupljeno 15. 11. 2009.
- ^ Private Eye, 8 January 2010, pp. 26
