Ljudska genetika
Ljudska genetika ili antropogenetika je deo ljudske biologije, koji se bavi proučavanjem nasleđivanja i promenljivosti (varijabilnosti) osobina čoveka.
Metode izučavanja u ljudskoj genetici[uredi | uredi izvor]
U zavisnosti od cilja ispitivanja u koriste se sledeće metode:
- metoda rodoslova (geneaološka)
- metoda blizanaca (gemelološka) – kojom se može utvrditi u kolikom stepenu geni, a u kolikom faktori sredine utiču na ispoljavanje određene osobine ili oboljenja; prati se kolika je podudarnost u ispoljavanju određenog svojstva kod monozigotnih i dizigotnih blizanaca; ako je podudarnost veća kod monozigotnih, onda geni više utiču na osobinu od faktora sredine
- citogenetička metoda se zasniva na izradi preparata hromozoma i njihovoj analizi pod mikroskopom; ovim načinom moguće je utvrditi postojanje neke hromozomopatije
- molekulapno-genetička metoda ispituje nasledne pojave i ppocese na nivou molekula
- populaciono-statistička metoda kojom se ispituju nasledne osobine u velikim gupama ljudi (populacijama)
