Генеалогија

С Википедије, слободне енциклопедије

Родослов Вука Караџића

Генеалогија, од грчких речи γενεα (род, племе, колено) и λόγος (реч, говор, мисао)[1] је наука о постанку, односима и коренима имена и презимена људи (родословље), животиња и биљака. У циљу проучавања историје породица и утврђивање њиховог порекла генеалози користе усмено предање, историјска документа, генетичке анализе и друге методе. Резултати се обично приказују путем породичних стабала али могу бити представљени и у виду приче. Тежња за истраживањем породичне историје и корена може имати разне мотиве, укључујући жељу за проналажењем и учвршћивањем места породице у историји света или свог народа али и осећај одговорности за очување наслеђа за будуће генерације.[2]

Породично стабло Луја III, војводе од Виртемберга (владао 1568–1593)
Породично стабло „Ландаса”, једне породице из 17. века[3]

Запис о генеалошком раду може се представити као „родослов“, „породична историја“ или „породично стабло“. У ужем смислу, „генеалогија“ или „породично стабло“ прати потомке једне особе, док „породична историја“ прати претке једне особе,[4][5][6] мада се термини често користе наизменично.[7] Породична историја може укључивати додатне биографске податке, породичне традиције и слично.[2]

Потрага за породичном историјом и пореклом има тенденцију да се обликује из неколико мотива, укључујући жељу да се за дату породицу издвоји место у широј историјској слици, осећај одговорности за очување прошлости за будуће генерације и зарад самозадовољства прецизног приповедање.[8] Генеалошка истраживања се такође изводе у научне или форензичке сврхе.

Преглед[уреди | уреди извор]

12 генерација патрилинеарности хиндуистичког лингајатног мушкарца из централне Карнатаке у распону од 275 година, приказано силазним редоследом

Атерски генеалози типично следе своје порекло и порекло својих супружника. Професионални родословци исто тако могу спроводити истраживања за друге, објављивати књиге о генеалошким методама, подучавати или стварати сопствене базе података. Они могу радити за компаније које пружају софтвер или производе материјале за употребу других професионалаца и аматера. Сви они покушавају да разумеју не само где и када су људи живели већ и њихов начин живота, биографије и мотивације. Ово често захтева - или води до - познавања застарелих закона, старих политичких граница, миграцијских трендова и историјских друштвено-економских или верских услова.

Генеалози се понекад специјализују за одређену групу, на пример, шкотски клан; одређено презиме, на пример у једноименској студији; малу заједницу, на пример, једно село или жупа, на пример у студији на једном месту; или на одређену, често познату особу. Крвне лозе Сејлема су пример специјализоване групе за породичну историју, која обухвата чланове за које се може доказати да воде порекло од учесника суђења вештицама у Сејлему.

Генеалози и породични историчари често се придружују друштвима породичне историје, где почетници могу учити од искуснијих истраживача. Таква друштва углавном служе одређеном географском подручју. Њихови чланови могу такође индексирати записе како би им били приступачнији или се бавити заговарањем и другим напорима ради очувања јавних евиденција и гробља. Неке школе ангажују ученике на таквим пројектима као средство за јачање лекција о имиграцији и историји.[9] Друге бенефиције укључују породичне историје болести за породице са озбиљним медицинским стањима која су наследна.

Изрази „генеалогија” и „породична историја” често се користе синонимно, мада неки ентитети нуде извесне разлике у дефиницијама. Друштво родословаца, иако такође користи изразе синонимно, описује генеалогију као „успостављање педигреа екстраховањем доказа из ваљаних извора о томе како је једна генерација повезана са следећом“ и породичне историје као „биографске студије генеалошки доказане породице и заједнице и земље у којој су живели“.[2]

Мотивација[уреди | уреди извор]

Појединци спроводе родословна истраживања из више разлога.

Лични или медицински интерес[уреди | уреди извор]

Физичка лица истражују генеалогију из знатижеље о свом наслеђу. Ова знатижеља може бити посебно јака међу онима чија је породична историја изгубљена или непозната због, на пример, усвајања или одвајања од породице разводом, смрћу или другим ситуацијама.[10] Осим што једноставно желе да сазнају више о томе ко су и одакле потичу, појединци могу истражити своју генеалогију како би сазнали о могућим наследним болестима у својој породичној историји.[11]

У медијима расте интересовање за породичну историју као резултат оглашавања и телевизијских емисија које спонзоришу велике генеалошке компаније, попут Ancestry.com. Ово, заједно са лакшим приступом онлајн записима и приступачношћу ДНК тестова, подстакло је радозналост и омогућило онима који су знатижељни да лако почну да истражују своје порекло.[12][13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „genealogy”. www.etymonline.com. Online Etymological Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2019. Приступљено 19. 3. 2016. »from Greek genealogia "the making of a pedigree," from genea "generation, descent" ... + -logia (see -logy)... Meaning "study of family trees" is from 1768.« 
  2. ^ а б в „Genealogy or Family History? What's the Difference?”. Society of Genealogists. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2013. Приступљено 10. 8. 2013. 
  3. ^ „Généalogie de la famille de Landas”. lib.ugent.be. Приступљено 2020-08-27. 
  4. ^ „Family tree”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2021-02-26. 
  5. ^ „Genealogy”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2019-06-25. 
  6. ^ „Family history”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2019-06-25. 
  7. ^ „Interested in Family History? Are Genealogy and Family History different?”. National Genealogical Society. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2019. Приступљено 12. 7. 2019. 
  8. ^ Ronald Bishop, "In the Grand Scheme of Things: An Exploration of the Meaning of Genealogical Research," Journal of Popular Culture 2008 41(3): 393–412.
  9. ^ „Teacher's guide for PBS Ancestors series”. BYU. Архивирано из оригинала на датум 2006-10-06. Приступљено 2006-09-05. 
  10. ^ Bowen, Alison (19. 4. 2019). „Genealogy sites are helping unite birth parents and adoptees — but not everyone wants to be found”. SCNow Morning News. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2019. Приступљено 12. 7. 2019. 
  11. ^ Tappp, Fiona (18. 1. 2019). „What It's Like to Fill in the Gaps in Your Health History When You're Adopted”. Self Magazine. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2019. Приступљено 12. 7. 2019. 
  12. ^ Pearl, Diana (30. 10. 2018). „How Ancestry Became a Best-Selling Amazon Product by Highlighting User's Emotional Stories”. Adweek. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2019. Приступљено 12. 7. 2019. 
  13. ^ Sokolove, Sofia (30. 6. 2018). „How Did DNA Kits Become so Popular—and What's Next?”. The Alcalde. Ex-Students Association of The University of Texas. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2019. Приступљено 12. 7. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Christian, Peter (2012). The Genealogist's Internet (5th изд.). London, England: Bloomsbury. ISBN 978-1-4081-5957-6. 
  • Hopwood, Nick, Rebecca Flemming, Lauren Kassell, eds. Reproduction: Antiquity to the Present Day (Cambridge UP, 2018). Illustrations. xxxv + 730 pp. excerpt also online review 44 scholarly essays by historians.
  • McClure, Rhonda (2002). The Complete Idiot's Guide to Online Genealogy (2nd изд.). Indianapolis: Alpha. ISBN 0-02-864267-8. 
  • Merriman, Brenda Dougall (2010). Genealogical Standards of Evidence: A Guide for Family Historians (2nd изд.). Toronto: Ontario Genealogical Society. ISBN 978-1-55488-451-3. 
  • Morgan, George G. (2009). How to Do Everything: GenealogyНеопходна слободна регистрација. New York: McGraw-Hill. 
  • Simpson, Jack (2008). Basics of Genealogy Reference: A Librarian's Guide. Westport, CT: Libraries Unlimited. ISBN 978-1-59158-514-5. 
  • Durie, Bruce (2009). Scottish Genealogy. Stroud, England: History Press. 
  • Grenham, John (2006). Tracing Your Irish Ancestors (3rd изд.). Baltimore: Genealogical Publishing Co. 
  • Herber, Mark D. (2004). Ancestral Trails: The Complete Guide to British Genealogy and Family History (2nd изд.). Baltimore, MD: Genealogical Publishing Co. 
  • Hey, David (2008). The Oxford Companion to Family and Local History (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press. 
  • Kriesberg, Adam. "The future of access to public records? Public–private partnerships in US state and territorial archives." Archival Science 17.1 (2017): 5-25.
  • Ryan, James G. (1997). Irish Records: Sources for Family and Local History. Salt Lake City, UT: Ancestry. 

China

  • Ching, Frank (1988). Ancestors: 900 Years in the Life of a Chinese FamilyНеопходна слободна регистрација. New York City, NY: Morrow. ISBN 0-688-04461-1. 
  • Yan, May (2010). Research Guide to Chinese Genealogy (2nd изд.). Global Research and Archival Management. 
  • Adams, Suzanne Russo (2008). Finding Your Italian Ancestors: A Beginner's Guide. Provo, UT: Ancestry. 
  • Chorzempa, Rosemary A. (1993). Polish roots = Korzenie polskie. Baltimore, MD: Genealogical Publishing Co. 
  • Malka, Jeffrey S. (2009). Sephardic Genealogy: Discovering Your Sephardic Ancestors and Their World (2nd изд.). Bergenfield, NJ: Avotaynu. 
  • Riemer, Shirley J.; Minert, Roger P. (2010). The German Research Companion (3rd изд.). Sacramento, CA: Lorelei Press. 
  • Volkmar Weiss: German Genealogy in Its Social and Political Context. KDP, 2020, ISBN 979-8667675457
  • Eales, Anne Bruner; Kvasnicka, Robert M., ур. (2000). Guide to Genealogical Research in the National Archives of the United StatesНеопходна слободна регистрација. Washington, DC: National Archives. 
  • Greenwood, Val. D. (2000). The Researcher's Guide to American Genealogy (3rd изд.). Baltimore: Genealogical Publishing Co. 
  • Kennedy, Patricia; Roy, Janine (1984). Tracing Your Ancestors in Canada (8th, rev. изд.). Ottawa: Public Archives Canada. ISBN 0-662-13339-0. 
  • Rose, Christine (2004). Courthouse Research for Family Historians: Your Guide to Genealogical Treasures. San Jose, CA: CR Publications. ISBN 0-929626-16-8. 
  • Smith, Marian L. (n.d). „American Names: Declaring Independence”. Immigration Daily. American Immigration LLC. 
  • Szucs, Loretto Dennis; Luebking, Sandra Hargreaves (2006). The Source: A Guidebook of American GenealogyНеопходна слободна регистрација (3rd, rev. изд.). Provo, UT: Ancestry. 
  • Taylor, Robert M.; Crandall, Ralph S. (1986). Generations and Change: Genealogical Perspectives in Social History. Mercer University Press. 
  • Weil, François (2013). Family Trees: A History of Genealogy in America. Cambridge, MA: Harvard University Press. 
  • Willard, Jim; Willard, Terry; Wilson, Jane (1997). Ancestors: A Beginners Guide to Family History and Genealogy. Boston: Houghton Mifflin. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Генеалогија&oldid=24010027”