Ćumurdžija
Ćumurdžija je zanatlija koji pravi ćumur[1], a zatim ga ređa u ćumuranu koja je napravljena od blata i cigle. Za ćumur se u današnje vreme koristi naziv drveni ugalj. Sama reč ćumurdžija je persijskog porekla, potiče od reči kamur koja znači ugalj, ćumur, tj. čovek koji se bavi proizvodnjom toga je ćumurdžija.
Ćumurdžije su u ćumuranu ređale drvene cepanice. Način na koji su se ređale cepanice se sastojao od toga da cepanice budu poređane do visine od 2 m i širine oko 4 m u obliku polulopte. U prvih petnaest redova su slegale tako da imaju debljinu oko 8 cm, a zatim su slagali cepanice da budu debljine do 30 cm. Od količine naslaganih cepanica je ѕavisila količina ćumura. Najčešće se za ćumur koristilo bukovo drvo koje spada u tvrdo drvo. Vrata na ćumurani se moraju zazidati pre paljenja vatre da bi se vatra održala, bar desetak dana, ali sve je ѕavisilo od spoljašnje temperature. Ćumurdžije su morale da kontrolišu vatru koja je morala biti ni prejaka ni preslaba. Na kraju procesa, žar koji se stvorio se gasi vodom, a ćumur koji se dobija kao rezultata celog procesa, se pakuje i prodaje.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ćumurdžija”. Jezikoslovac. Pristupljeno 3. 3. 2023.
- ^ Rebronja, Elijas (2021). Stari majstori Jeni Pazara: stari zanati u Novom Pazaru. Novi Pazar: Narodna biblioteka "Dositej Obradović". str. 26. ISBN 978-86-83251-88-9.