Džinovi i glavonje

Džinovi na jednoj proslavi fijeste major.

Džinovi i glavonje (kat. Gegants y capgrossos) su figure obično napravljene od drveta i kartona, i sastavni su deo proslava dana sela, gradova ili gradskih četvrti u Kataloniji i Valensiji, poznatih pod imenom festa major (kat. Festa major). Obično su obučeni u tradicionalne nošnje i predstavljaju dobrotvore tih sela, gradova ili gradskih četvrti. Ovaj običaj je međutim, prisutan ne samo u Kataloniji i Valensiji, nego i u mnogim zapadnoevropskim i latinoameričkim zemljama.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

U poznom srednjem veku, na dvorskim proslavama širom zapadne Evrope počeo je da se praktikuje običaj pravljenja velikih lutaka od drveta u čiju unutrašnjost bi se uvlačio čovek, koji bi je onda uz pomoć sistema kaiševa, nosio po ulici i igrao uz muziku koja se svirala na tim proslavama. U 14. veku, ove lutke su bile uključene i u religiozne procesije^[1].

U Kataloniji i Valensiji ovaj običaj je prvi put dokumentovan 1424. u Barseloni, kada su se upotrebile džinovske figure Davida, Golijata i Svetog Hristifora na jednoj katoličkoj procesiji. Prva ženska figura pojavljuje se u 15. veku. U Valensiji, od 17. veka, i u Kataloniji počev od 19. veka, džinovima se priključuju i glavonje, ljudi koji nose ogromne glave napravljene od drveta i kartona. U 19. veku, ova tradicija se primenjuje ne samo na religiozne proslave, nego i na narodne proslave i karnevale.

Nakon dolaska Franka na vlast u Španiju, ova tradicija je bila potisnuta, da bi se nakon završetka etape frankizma obnovila i počev od 1980. godine, restauriraju se stari džinovi i prave se novi po ugledu na stare, stvaraju se udruženja koja se bave njihovom izradom i koja ih nose na proslavama. Moderni džinovi i glavonje prave se od lakših materijala kao što su karton i staklena fibra.

Na ovim narodnim slavljima, takođe su prisutni i tzv. trabukeirosi (kat. Trabucaire), tj. osobe obučene u tradicionalnu katalonsku odeću koje rano ujutru bude ljude pucanjem iz starinskih pušaka na barut i tako započinju feštu. Tradicija trabukeirosa vodi poreklo od katalonskih razbojnika iz 16. veka. Pored trabukeirosa, džinova i glavonja, sastavni deo narodnih proslava danas su takođe i grupe perkusionista koje učestvuju u povorci, kao i umetnika na štulama.

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

Glavonja
Džinovi
Džinovi
Džinovi
Džinovi
Džinovi
Glavonja
Džinovi
Džinovi
Džinovi
Džinovi
Trabukeirosi
Trabukeirosi

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Costa, Roger. «Quin és l'origen de la tradició gegantera a Catalunya?». Sàpiens [Barcelona], núm. 70 (agost 2008), pp. 5. ISSN 1695-2014.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Aparicio Aparicio, Javier; Breto Guallar, Concepción; Calvo Hermida, Ricardo. Unidades Didácticas de Cultura Popular Aragonesa 3. El Verano. (Asociación de Gaiteros de Aragón edición). Zaragoza. 2000. ISBN 978-84-607-0374-7..

Video[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Costa, Roger. «Quin és l'origen de la tradició gegantera a Catalunya?». Sàpiens [Barcelona], núm. 70 (agost 2008), pp. 5. ISSN 1695-2014.

[1]