Јутјуб

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јутуб)
Јутјуб
Лого Јутјуба
Лого Јутјуба
Веб-адреса YouTube.com
Слоган Емитуј се /2005—2012/
(енгл. Broadcast Yourself)
Комерцијалност не
Рекламе да (Google AdSense)
Тип
подружница за дијељење аудио-записа и видео-записа
Индустрија
интернет
(сервис за видео-хостинг)
Регистрација опционо
није неопходно за гледање већине видеа; неопходно за одређене радње као што је постављање видеа, гледање видеа 18+, прављење плејлиста и постављање коментара
Доступан на 76 издања
Доступан у широм света
(осим у блокираним земљама: Иран, Кина и Туркменистан)
Број рег. корисника
непознато
Лиценца за садржај
пошиљалац полаже ауторска права (стандардна лиценца)
Кријејтив комонс може да буде додатно одабрана
Програмски језик Јава,[1] Пајтон[2] и власнички Јаваскрипт
Власник непознато
Творац
  • Стив Чен
  • Чарл Мередит Харли
  • Џавед Карим
Уредник
Кључни људи
Сузан Вујчицки (CEO)
Чад Харли (савјетник)
Покренут 14. фебруар 2005. год.; прије 11 година (2005-02-14)
Алекса ранг
1 2 (12. јул 2016. год.)[3]
Тренутни статус активан
Подружнице 901 Cherry Avenue;
Сан Бруно,
Калифорнија,  САД
37°37′41″ СГШ; 122°25′35″ ЗГД / 37.628101° СГШ; 122.426424° ЗГД / 37.628101; -122.426424Координате: 37°37′41″ СГШ; 122°25′35″ ЗГД / 37.628101° СГШ; 122.426424° ЗГД / 37.628101; -122.426424
Родитељска компанија независан (2005—2006)
Гугл (2006—данас)

Јутјуб (IPA: /ˈjuːtjuːb/)[4] или Јутуб (IPA: /ˈjuːtuːb/;[4][а] енгл. YouTube) веб-сајт је за размјену видео-датотека.

Јутјуб су основала три бивша радника компаније Пејпал, средином фебруара 2005. године. У октобру 2006. године, Гугл је објавио да је купио компанију за 1,65 милијарди долара.[5] Договор је склопљен 13. новембра 2006. године. Нерегистровани корисници могу гледати видео-снимке и слушати аудио-записе, док они који су регистровани на сајту могу и да их шаљу на сервере. Снимци за које компанија сматра да садрже непримјерене сцене за млађе од 18 година, доступни су само регистрованим корисницима и, наравно, под условом да су пунољетни. Међутим, постоји велики број страница које забрану гледања овако заштићених записа ипак омогућавају свима са приступом интернету. Видео-снимци који садрже порнографију нису дозвољени, иако постоји значајан број записа који под изговором да је реч о уметности (музика тј. видео-спотови) користе порнографију.

Истакнути снимци[уреди]

Сједиште Јутјуба у Сан Бруну

Јутјуб је са својим једноставним интерфејсом омогућио сваком кориснику интернета да постави видео-снимак који гледаоци широм свијета могу да погледају у року од неколико минута. Јутјуб је данас, захваљујући широком оквиру тема које покрива, постао један од најважнијих дијелова интернет културе.

Најранији примјер друштвеног утицаја Јутјуба представља успјех снимка X尚義聲線高壓呀叔搭巴士途中問候後生仔 (енгл. The Bus Uncle; срп. досл. „деда из аутобуса”) направљеног 27. априла 2006. године. Снимак показује расправу између младића и старијег човјека у аутобусу у Хонгконгу (расправа тече на кантонском језику). О снимку се говорило и у мејнстрим медијима,[6] а оригинални видео тренутно има преко 4 милиона прегледа.[7]

Други снимак који је добио медијску покривеност је био снимак guitar (срп. „гитара”)[8] који је приказивао извођење Pachelbel's Canon-а на електричној гитари. Име извођача није приложено уз снимак. Након што је добио милион прегледа, Њујорк тајмс је открио идентитет гитаристе. Био је то Лин Ченг-Хјун (кореј. 임정현, Lin Cheng-Hyun), двадесеттрогодишњак из Јужне Кореје који је снимак направио у својој соби.[9] Оригинални видео је сада уклоњен са сајта.

Својевремено, снимак Charlie bit my finger — again ! (срп. досл. „Чарли ми је одгризао прст — поново !”) био је најгледанији снимак на Јутјубу. Имао је преко 245.000.000 прегледа у новембру 2010. године,[10][11][12] Снимак показује два брата из Енглеске: једногодишњег Чарлија који гризе прст његовог две године старијег брата Харија,[13] а сада има преко 800 милиона прегледа.[10]

Тренутно најгледанији снимци[уреди]

Цензура[уреди]

Тренутно, земље које су поставиле националне забране за приступ Јутјубу укључују Иран, Кину и Туркменистан.

Јутјуб се блокира из разних разлога, укључујући:[14]

  • ограничавање јавне изложености садржају који би могао да буде повод за покретање социјалних или политичких немира
  • спречавање критиковања владара, владе, владиних службеника, религија или религијских вођа
  • спречавање кршења националних закона, укључујући:
  • спречавање приступа видеима који су процењени као неприкладни за омладину
  • смањивање ометњи које би сајт могао да изазове у раду и у школама
  • смањивање количине мрежног протока (енгл. network bandwidth) уколико је она превелика како би се веб могао користити за остваривање важније комуникације

У неким земљама, Јутјуб је комплетно блокиран, или кроз дугорочну забрану или кроз више одређених временских периода као што су периоди током немира, предизборни периоди или периоди пред обележавање неких важних надолазећих политичких годишњица. У другим земљама, приступ сајту као целини остаје отворен, али приступ неким специфичним видеима је забрањен. У случајевима када је цели сајт блокиран услед само једног одређеног видеа, Јутјуб ће се углавном сложити да се видео уклони или да се ограничи приступ том видеу како би сервис наставио да функционише.[14]

Предузећа, школе, владине агенције и друге приватне институције често блокирају сајтове друштвених мрежа — укључујући и Јутјуб — због ограничења пропусног опсега тј. мрежног протока (енгл. network bandwidth) и могућности да сајт почне да одвлачи пажњу.[14] Неке школе су блокирале приступ Јутјубу (нпр. у Аустралији) због немогућности да одреде каквим видео-снимцима могу приступати ученици.[15]

Земље у којима је приступ био забрањиван[уреди]

У неким земљама, приступ Јутјубу је био привремено забрањиван, а негдје су такве забране још на снази:

  • Иран је 3. децембра 2006. године привремено онемогућио приступ Јутјубу, заједно са још неким сајтовима, због тога што су проглашени да вријеђају друштвени и морални кодекс понашања. Забрана Јутјуба је покренута након снимка који је наводно приказивао секс иранске глумице.[16] Забрана је касније повучена, али је поново ступила на снагу након предсједничких избора из 2009. године.[17] 2012. године, Иран је поново онемогућио приступ како Јутјубу тако и Гуглу, после постављања контроверзног трејлера за филм Невиност муслимана (енгл. Innocence of Muslims) на Јутјуб.[18]
  • Тајланд је блокирао приступ између 2006. и 2007. године због увредљивих видеа везаних за краља Бхумибола Адулјадеја.[19][20]
  • Неке аустралијске државне образовне институције блокирале су Јутјуб наводећи као разлог „немогућност одређивања којој врсти видео-материјала може да се приступи” и да „Јутјуб нема едукацијску вредност као ни садржај материјала који се постављају на сајт”.[21]
  • У Народној Републици Кини, од 15. октобра 2007. године до 22. марта 2008. године приступ Јутјубу је био забрањен. Од 24. марта 2009. године, приступ Јутјубу онемогућен је поново, а забрана је још увек на снази.[22][23][24][25]
  • Мароко је забранио приступ Јутјубу у мају 2007. године због критика око деловања Марока у Западној Сахари датих у једном видеу.[26] Јутјуб је омогућен поново 30. маја 2007, након што је Maroc Telecom незванично објавио да је забрањени приступ веб-сајту био само „технички квар”.[27]
  • Турска је забранила приступ Јутјубу између 2008. и 2010. године због увредљивих снимака који су се односили на Мустафу Кемала Ататурка.[28][29][30] Забрана је била укинута, али је поновно уведена новембра 2010. године. Наиме, у новембру је турски политичар Дениз Бајкал поново изазвао блокирање сајта накратко, а Јутјубу је запрећено да ће бити поново угашен ако видео тј. снимци који су били проблематични не буду уклоњени.[31] Током двоипогодишње блокаде Јутјуба, веб-сајт за дељење видеа постао је осми највише пута посећен сајт у Турској.[32][33] 2014. године, Турска је блокирала приступ по други пут, после „цурења информација веома високог значаја” у форми аудио-записа.[34][35][36] Турска је Јутјуб забрањивала и априла 2015. године, заједно са Твитером и Фејсбуком.[37] Приступ је у два последња случаја, после извесног времена одблокиран.
  • Пакистан је 23. фебруара 2008. године забранио Јутјуб због „увредљивог материјала” према исламу, узимајући у обзир случај данских карикатура Мухамеда.[38] Ово је довело до двочасовне скоро па глобалне блокаде Јутјуба будући да се пакистанска забрана омашком пренела и на друге земље. Пакистан је обуставио забрану 26. фебруара 2008. године, након што је веб-сајт уклонио непожељни садржај са својих сервера на захтев државне владе.[39][40] Многи Пакистанци су заобишли забрану користећи софтвер за стварање виртуелне приватне мреже.[41] Маја 2010, ради снимка Everybody Draw Mohammed Day, Пакистан је опет забранио приступ Јутјубу, наводећи као разлог „раст садржаја који промовише светогрђе и богохулност”.[42] Забрана је укинута 27. маја 2010. године, након што је веб-сајт уклонио проблематични садржај са својих сервера на захтев владе државе. Међутим, индивидуални видео-снимци који се сматрају увредљивим за муслимане и даље ће бити појединачно блокирани.[43][44] Пакистан је поново забранио Јутјуб у септембру 2012. године, након што је сајт одбио да обрише филм Невиност муслимана; забрана је била на снази и септембра 2013. године.[45] Јутјуб је постао доступан у Пакистану јануара 2016. године, након што је сервис покренуо верзију посебно дизајнирану само за ту државу.[46]
  • Туркменистан је 25. децембра 2009. године забрано приступ Јутјубу из непознатих разлога. Друге странице попут LiveJournal-а, такође су блокиране.[47] Приступ сајту ни дан-данас није могућ.
  • Либија је 24. јануара 2010. године забранила приступ Јутјубу због снимака демонстрација из либијског града Бенгазија на којим су учествовале породице затвореника који су 1996. године убијени у затвору Абу Салим и због снимака чланова породице либијског вође Муамера ел Гадафија са забава. Забрана је критикована од стране Хјуман рајтс воча.[48] У новембру 2011, после Либијског грађанског рата, Јутјуб је поново омогућен у Либији.[49]
  • Авганистан, Бангладеш, Русија и Судан блокирали су приступ септембра 2012. године после контроверзног 14-минутног трејлера за филм Невиност муслимана (енгл. Innocence of Muslims), који је постављен на сајт.[50][51][52][53][54][55] Блокада у Авганистану је трајала до јануара 2013. године (113 дана),[56] у Бангладешу и Судану је трајала и одређен период у 2013. години,[56] а у Судану до новембра 2012.[57]
  • У Либији и Египту, трејлер за Невиност муслимана сматран је кривцем за насилне протесте у септембру 2012. Јутјуб је изјавио да је „овај видео — који је широко доступан на вебу — јасно унутар смерница и да ће тако да остане на Јутјубу”. Међутим, пошто је ситуација у Либији и Египту веома тешко, привремено је забрањен приступ видеу у обама земљама.[58][59]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Према IPA запису изговора, правилно је Јутјуб (брит. /ˈjuːtjuːb/; алт. /ˈju.tjuːb/ или /ˈjə.tjuːb/), док је Јутуб (/ˈjuːtuːb/; алт. /ˈju.tuːb/ или /ˈjə.tuːb/) са изостављањем гласа ј (енгл. yod dropping) карактеристично за САД. Јучуб (/ˈjuːtʃuːb/; алт. /ˈju.tʃuːb/ или /ˈjə.tʃuːb/), са сједињавањем гласа ј (енгл. yod coalescence) тј. спајањем са т такође је једно од алтернативних имена.

Референце[уреди]

  1. Wilson, Jesse (19. 5. 2009). „Guice Deuce”. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2015. Приступљено 2. 12. 2015. 
  2. Lextrait, Vincent (јул 2010). „YouTube runs on Python”. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 5. 9. 2010. 
  3. „Youtube.com Site Info”. Alexa Internet. 12. 7. 2016. Приступљено 15. 7. 2016. 
  4. 4,0 4,1 „Pronunciation of YouTube™ noun in Oxford Advanced Learner's Dictionary”. oxfordlearnersdictionaries.com. Приступљено 31. 12. 2015. »/ˈjuːtjuːb/, /ˈjuːtuːb/«
  5. Google To Acquire YouTube for $1.65 Billion in Stock
  6. Bray, Marianne. „Irate HK man unlikely Web hero”. CNN. Приступљено 28. 5. 2008. 
  7. „X尚義聲線高壓呀叔搭巴士途中問候後生仔”. YouTube. 29. 4. 2006. Приступљено 31. 12. 2015. 
  8. „guitar”. YouTube. 20. 12. 2005. Приступљено 3. 8. 2009. 
  9. Heffernand, Virginia (27. 8. 2006). „Web Guitar Wizard Revealed at Last”. The New York Times. Приступљено 2. 7. 2007. 
  10. 10,0 10,1 „Charlie bit my finger – again !”. YouTube. Приступљено 13. 7. 2010. 
  11. Chittenden, Maurice (1. 11. 2009). „Harry and Charlie Davies-Carr: Web gets taste for biting baby”. The Times (London). Приступљено 20. 11. 2009. 
  12. Stack, Brittany (21. 3. 2010). „Meet YouTube's 224 million girl, Natalie Tran”. The Sunday Telegraph. Приступљено 21. 3. 2010. 
  13. Learmonth, Michael (22. 2. 2010). „Lowered Expectations: Web Redefines 'Quality'. Advertising Age. Приступљено 21. 3. 2010. 
  14. 14,0 14,1 14,2 „YouTube Censored: A Recent History”. OpenNet Initiative. Приступљено 23. 9. 2012.
  15. Colley, Andrew (6. 3. 2007). „States still hold out on YouTube”. Australian IT. Приступљено 11. 10. 2007. 
  16. Tait, Robert (4. 11. 2006). „Censorship fears rise as Iran blocks access to top websites”. The Guardian (London). Приступљено 17. 12. 2006. 
  17. „Mobile phones, Facebook, YouTube cut in Iran”. American Free Press. Google. 13. 7. 2009. Приступљено 8. 7. 2009. 
  18. „Iran blocks YouTube, Google over Mohammed video”. CNN.com. 24. 9. 2012. Приступљено 24. 9. 2012. 
  19. „Thailand blocks access to YouTube”. BBC. 4. 4. 2007. Приступљено 30. 11. 2008. 
  20. „Ban on YouTube lifted after deal”. The Nation. 31. 8. 2007. 
  21. „States still hold out on YouTube” (6. 3. 2007). The Australian. Приступљено 2. 6. 2015.
  22. „Youku Transcends YouTube as China Becomes Center of Internet”. Bloomberg.com. Приступљено 22. 9. 2015. 
  23. Sommerville, Quentin (24. 3. 2009). „China 'blocks YouTube video site'. BBC News. Приступљено 24. 3. 2009. 
  24. „YouTube — 遭中國封鎖?”. Now News. 19. 10. 2007. Приступљено 8. 4. 2013. 
  25. „China Blocks YouTube”. PC World. 18. 10. 2007. Приступљено 8. 4. 2013. 
  26. „YouTube site 'blocked' in Morocco”. BBC News. 29. 5. 2007. Приступљено 25. 12. 2013. 
  27. „YouTube again accessible via Maroc Telecom. Reporters Without Borders. 30. 5. 2007. Приступљено 30. 5. 2007. 
  28. Rosen, Jeffrey (30. 11. 2008). „Google's Gatekeepers”. The New York Times. Приступљено 1. 12. 2008. 
  29. „Turkey goes into battle with Google”. BBC News. 2. 7. 2010. Приступљено 3. 7. 2010. 
  30. „Turkey lifts two-year ban on YouTube”. BBC News. 30. 10. 2010. Приступљено 31. 10. 2010. 
  31. Champion, Marc (2. 11. 2010). „Turkey Reinstates YouTube Ban”. The Wall Street Journal. Приступљено 2. 11. 2010. 
  32. „Turkey report”. Freedom on the Net 2012. Freedom House. Приступљено 24. 9. 2012.
  33. „Top Sites in Turkey”. Alexa. Приступљено 26. 8. 2010.
  34. Kelley, Michael (27. 3. 2014). „YouTube Blocked In Turkey Amid High-Level Intelligence Leak”. Business Insider. Приступљено 27. 3. 2014. 
  35. „Turkey moves to block YouTube access after 'audio leak'. BBC. 27. 3. 2014. Приступљено 27. 3. 2014. 
  36. Wagstaff, Keith (27. 3. 2014). „YouTube Banned in Turkey”. NBC News. Приступљено 27. 3. 2014. 
  37. Akkoc, Raziye (6. 4. 2015). „Turkey blocks access to social media and YouTube over hostage photos”. The Telegraph. Приступљено 31. 12. 2015. 
  38. „Pakistan blocks YouTube website”. BBC. 24. 2. 2008. Приступљено 30. 11. 2008. 
  39. „Pakistan lifts YouTube ban”. ABC News (Australia). AFP. 26. 2. 2008. Приступљено 26. 2. 2008. 
  40. „Pakistan lifts the ban on YouTube”. BBC. 26. 2. 2008. Приступљено 30. 11. 2008. 
  41. „Pakistan web users get round YouTube ban”. Silicon Republic. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2008. Приступљено 30. 11. 2008. 
  42. „Pakistan blocks access to YouTube in internet crackdown”. BBC News. 20. 5. 2010. Приступљено 20. 5. 2010. 
  43. „YouTube ban lifted by Pakistan authorities” (27. 5. 2010). Joanne McCabe. Metro (Associated Newspapers Limited, UK). Приступљено 18. 9. 2012.
  44. „Pakistan lifts ban on YouTube” (27. 5. 2010). The Times of India. Приступљено 18. 9. 2012.
  45. „Pakistan ban on YouTube stays even after one year” (17. 9. 2013). The Economic Times. Приступљено 11. 12. 2013.
  46. „Pakistan unblocks access to YouTube”. BBC News. 18. 1. 2016. Приступљено 27. 1. 2016. 
  47. „Turkmenistan: YouTube and LiveJournal are blocked”. Moscow: Ferghana News. 25. 12. 2009. Приступљено 25. 12. 2009. 
  48. „Watchdog urges Libya to stop blocking websites”. Agence France-Presse. Приступљено 7. 2. 2010. 
  49. „Libya”. Freedom on the Net 2012. Freedom House. Приступљено 24. 12. 2012.
  50. „Afghanistan to unblock YouTube – Afghanistan Times”. Приступљено 1. 12. 2012.
  51. „Afghanistan bans YouTube to block anti-Muslim film”. Miriam Arghandiwal. Reuters (Kabul). Приступљено 12. 12. 2012.
  52. „YouTube blocked in Bangladesh over Prophet Mohamed video”. The Independent (AP). Приступљено 18. 9. 2012.
  53. „YouTube blocked in Pakistan”. Hayley Tsukayama. Washington Post. Приступљено 17. 9. 2012.
  54. Devnath, Arun (18. 9. 2012). „Pakistan, Bangladesh Block YouTube Amid Islam Film Protests”. Bloomberg. Приступљено 18. 9. 2012. 
  55. „Russian court bans anti-Islam film”. The News. 29. 9. 2012. 
  56. 56,0 56,1 „MAP: Here Are the Countries That Block Facebook, Twitter, and YouTube”. Mother Jones. 28. 3. 2014. Приступљено 31. 12. 2015. 
  57. „Sudan”. Washington, New York: Freedom House. 2013. Приступљено 31. 12. 2015. 
  58. Willon, Phil; Keegan, Rebecca (12. 9. 2012). „'Innocence of Muslims': Mystery shrouds film's California origins”. Los Angeles Times. Приступљено 13. 9. 2012. 
  59. „YouTube restricts video access over Libyan violence”. CNN. 12. 9. 2012. Приступљено 13. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]