AMC Šnajder P 16
| AMC Šnajder P-16 | |
|---|---|
|
| |
| Osnovne karakteristike | |
| Zemlja porekla |  Francuska
|
| Namena | polu-guseničar |
| Proizvođač | Sitroen |
| Početak proizvodnje | 1929. |
| Prvi korisnik | Francuska, Belgija
|
| Broj primeraka | 96[1] |
| Brzina na putu | 50 km/h |
| Doseg | 160 km |
| Dimenzije i masa | |
| Dužina | 4.83 m |
| Širina | 1.73 m |
| Visina | 2.60 m |
| Težina | 6.8 t |
| Oprema | |
| Glavno naoružanje | top od 37 mm |
| Sporedno naoružanje | spregnuti mitraljez od 7,5 mm |
| Oklop | 11 mm |
| Snaga (KS) | 60 KS |
| Posada | |
| Posada | 3 |
_-_Military_manoeuvres_at_Fontainebleau_No.6.jpg)
AMC Šnajder P-16 (fr. Automitrailleuse de Combat Citroën-Kégresse Modèle 1929) ili AMC Sitroen-Kegrese Model 1929 bio je francusko oklopno vozilo (poluguseničar) iz Drugog svetskog rata.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Francuski plan naoružanja iz 1931. predviđao je 3 vrste vozila za konjicu:
- Automitrailleuse de Découverte (AMD) moralo je biti brzo vozilo velikog dometa za dalja izviđanja, u praksi oklopni automobil.
- Automitrailleuse de Reconnaissance (AMR) trebalo je da bude lako vozilo sa dva člana posade za blisko izviđanje.
- Automitrailleuse de Combat (AMC) bilo je borbeno vozilo konjice, u praksi tenk.
Prvi AMC bio je oklopni automobil (poluguseničar) P-16/M1929, iako u praksi nije bio ni bolje oklopljen ni bolje naoružan od drugih oklopnih automobila (AMD) tog vremena. Zato je Reno počeo da razvija lake tenkove za konjicu: AMC 34 i AMC 35. [2]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Ovo malo vozilo koristilo je šasiju kamiona-poluguseničara Sitroen Kegrese, bez pogona na prednjim točkovima. Veliki valjak dodat je napred radi lakšeg prelaženja prepreka. Pored vozača, posada se sastojala od komandira/nišandžije i punioca. M1928 prototip imao je top od 37 mm i mitraljez na suprotnim stranama kupole. Osmostrana kupola M1929 imala je top SA18 od 37 mm i spregnuti mitraljez od 7,5 mm na jednoj strani, i velike oklopne kapke na svim ostalim stranama, koji su se mogli otvoriti radi osmatranja.[3] 1940. deo M1929 zamenio je top od 37 mm protiv-tenkovskim topom Mle34 kalibra 25 mm. Vozilo je pružalo odlično osmatranje, ključno za izviđačko vozilo, ali nije imalo radio za prenos informacija. Takođe mu je nedostajala pokretljivost van puta pravog guseničara, ali i brzina i pouzdanost pravog automobila, tako da je brzo izašlo iz upotrebe.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
