Оклопна кола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Оклопна кола или оклопни аутомобил (енг. armoured car, франц. auto blinde, нем. Panzerspahwagen рус. броневои автомобил) је лако оклопљено и наоружано моторно возило на точковима.

До Првог светског рата[уреди]

Минерва из 1914.

Појава аутоматског оружја крајем 19. века учинила је коњицу сувише рањивом на бојишту и изазавала је потребу за мање рањивим борбеним возилима, која би посаду сачувала од губитака. Оклопни аутомобили први пут су примењени 1901. у Бурском рату од британске војске, а 1902. и од Француза у Мароку. То су били обични камиони, оклопљени танким (3-4 mm), вертикално причвршћеним челичним плочама, наоружани митраљезом. Француски оклопни аутомобили убрзо су снабдевени обртном куполом и коришћени су у Руско-Јапанском рату 1904-1905. Оклоп је пружао заштиту од пушчаних и митраљеских зрна, а кретање је било могућно само по добрим путевима. Убрзо је почела производња оклопних аутомобила у другим државама, са погоном на сва 4 точка, пуним гумама, обртном куполом и оклопом од 6-9 mm : до Првог светског рата појавили су се аустријски оклопни аутомобил Даимлер, британски Хочкис и белгијски Минерва. [1]

У Првом светском рату[уреди]

У првом светском рату рововско ратовање свело је употребу оклопних кола само на извиђање, а коришћени су нешто више на Источном фронту и у руском грађанском рату и совјетско-пољском рату 1918-1920. [1]

Између два рата[уреди]

Између два рата, општи развој технике и појава механизованих и оклопних јединица убрзали су развој и производњу оклопних аутомобила:

  • уведене су пнеуматичне гуме,
  • повећана снага мотора на 10-15 hp по тони и повећана брзина на 60-90 km/h на путу,
  • повећана покретљивост ван друма повећањем броја осовина (3—4) и
  • уведени су радио-пријемници. [1]

Делили су се на лаке (до 4 тоне) и тешке (преко 4 тоне).

У Другом светском рату[уреди]

У Другом светском рату, оклопни аутомобили коришћени су само у фази Муњевитог рата 1939-1940. у Пољској и Француској, у почетној фази Операције Барбароса 1941. и током читавог рата у Северној Африци. [1]

После Другог светског рата[уреди]

Због слабости уочене у рату, након Другог светског рата настаје застој у развоју и производњи оклопних кола, чију улогу углавном преузимају оклопни транспотрери.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Гажевић 1974, стр. 332-334

Литература[уреди]