Рено NC-27
| Рено НЦ-1/НЦ-2 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Француска
|
| Намена | пешадијски лаки тенк |
| Произвођач | Рено |
| Почетак производње | 1925-1930. |
| Први корисник |  Краљевина Југославија Пољска Јапан
|
| Број примерака | 42 (ФТ Кегресе) + 20 (NC-1)+ 3 (NC-2) + 10 (NC-31) |
| Брзина на путу | 18.5/20 km/h |
| Досег | 120 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 4.41/4.47 m |
| Ширина | 1.70/1.57 m |
| Висина | 2.13/1.18 m |
| Тежина | 8/9.5 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | 37 mm топ |
| Споредно наоружање | 7,5 mm митраљез |
| Оклоп | 8-34 mm |
| Мотор | „Рено“ са 4 цилиндра 8l/9l |
| Снага (КС) | 60/75 КС |
| Посада | |
| Посада | 2 |
.JPG)
Рено NC-27 (фр. Renault NC) или Рено Модел 26/27 је модеран назив за серију француских пешадијских тенкова из времена пре Другог светског рата, насталих модернизацијом старих тенкова Рено ФТ-17 из Првог светског рата.[1]
Развој
[уреди | уреди извор]Француска је изашла из Првог светског рата наоружана (али и оптерећена) огромним бројем (око 2.800) тенкова Рено ФТ-17, најбољих тенкова Првог светског рата. Зато је било мало потребе за модернизацијом оклопних возила. Рено је наставио са развојем тенка ФТ током 20-их година, што је довело до развоја тенка Рено NC 1927., али су побољшања у односу на Рено ФТ-17 била недовољна за француску војску. Мали број возила извезен је у иностранство, већином ради тестирања, без већих наруџбина.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]ФТ Кегресе
[уреди | уреди извор]
Главни недостатак тенка Рено ФТ-17, са задовољавајућим оклопом и наоружањем за оно време, била је његова мала брзина - која није прелазила 8 km/h. Тако су побољшања тенкова вршена углавном у правцу бољег вешања, гусеница и мотора, са циљем да се постојећи тенкови унапреде и модернизују. Тако су 1925. 42 тенка Рено ФТ-17 опремљена модернијим вешањем и ојачаним гуменим гусеницама са челичним стопама типа Кегресе. Ова возила, позната као ФТ Кегресе, могла су да развију брзину до 17 km/h. Део возила упућен је на колонијалну службу у Алжир и Мароко током Рифског рата, 9 је продато Краљевини Југославији, а још 5 Пољској. Недостатак овог возила биле су осетљиве гусенице, које су лако пуцале при већим брзинама. У литератури ова возила се често погрешно називају Рено NC-27,[2] иако се разликују од NC-2 само у детаљима.[3]
NC-1
[уреди | уреди извор]NC-1 био је Рено ФТ-17 са потпуно новим вешањем и брзином од 17-18.5 km/h, што га је чинило најбржим француским тенком у 1926. Француска војска је разматрала да модернизује све постојеће тенкове Рено ФТ-17 (око 2.800 возила) у Рено NC-1 (Рено М26/27),[3] али су уочени недостаци и даља модернизација Реноа NC довели до развоја потпуно новог тенка, Шар D-1, већ 1929.[1]
NC-2
[уреди | уреди извор]NC-2 био је заправо ФТ Кегресе са ојачаним гуменим гусеницама и вешањем, уз нешто јачи мотор од 62 (касније 75) КС, што му је подигло брзину до 20 km/h.[3]
NC-31
[уреди | уреди извор]Даља модификација NC-1 дала је тенк NC-28, са новом куполом SRA са 2 митраљеза и новим лаким гусеницама ради веће брзине: само један прототип је направљен. Друга модификација, NC-31 из 1929., била је радикалнија: са великом куполом Шнајдер СТ-1 наоружаном топом од 37 mm и спрегнутим митраљезом Рајбел. Труп је био шири, са новим гусеницама заштићеним оклопом. Због уочених недостатака нове куполе, возила су на крају ипак добила куполе ФТ-17 (наоружане топом) из резерве. Приозведено је 10 примерака. Даље унапређивање NC-31 дало је нови тенк Шар D-1.[3]
Корисници
[уреди | уреди извор]
Краљевина Југославија : 9 возила ФТ Кегресе/NC-2.[2]
Пољска : 5 возила ФТ Кегресе, 5 возила NC-1 и 1 NC-2.[3]
Јапан : 10 возила NC-1 - у јапанској служби познати као Otsu-Gata Sensha.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.
