Abu Ubaida
Abu Ubaida | |
|---|---|
| Datum rođenja | 728 |
| Mesto rođenja | Basra |
| Datum smrti | 825, 824, 820te |
| Mesto smrti | Basra |
Abu Ubaida, Obaida ili Obajdah (arap. أبو عبيدة; AD 728–825) Ma’mar ibn ul-Mutana bio je rani muslimanski učenjak arapske psihologije.[1] Abu Ubaida je bio kontroverzna ličnost; kasniji učenjak Ibn Kutajba je zabeležio da je Abu Ubaida "mrzeo Arape", iako su njegovi savremenici još uvek smatrali da je on najpoznatiji naučnik njegovih godina.[2] Da li je Abu Ubaida stvarno podržao Šubiija ili ne i dalje je predmet stručne rasprave.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Abu Ubaida je govorio da je imao Jevrejske korene.[3] U mladosti je bio učenik Abu 'Amr ibn el 'Ala', Junus ibn Habiba i El Ahfaš el Akbara,[4] a kasnije je bio i savremenik El Asma'ija,[5] 803. godine je bio pozvan u Bagdad od strane kalifa Haruna el Rašida. U jednom incidentu koji su opoisali brojni istoričari, kalif El Rašid je iveo konja i pitao i El Asma'i i Abu 'Ubaida (koji su takođe obimno pisali o zoologiji) da li bi mogli da identifikuju tačne termine za svaki deo konjske anatomije . Abu 'Ubaida se oslobodio izazova, rekavši da je bio lingvista i antologa, a ne veterinar; el-Asma'i je zatim skočio na konja, identifikovao svaki deo svog tela i davao primere iz beduinske arapske poezije uspostavljajući izraze kao pravi arapski rečnik.[6]
Bio je jedan od najcenjenijih i autoritativnijih naučnika svoga vremena u svim pitanjima koja se odnose na arapski jezik, antikvitete i priče, i stalno su ga navodili kasniji autori i prevodioci. El Džahiz ga je smatrao najučenijim čovekom u svim granama ljudskog znanja, a Ibn Hišam je prihvatio njegovo tumačenje čak i odlomaka u Kuranu.[7] Iako Abu 'Ubaidah nije mogao da recituje jedan stih iz Kurana bez činjenja grešaka u izgovoru, on se smatrao stručnjakom o jezičkim značenjima stihova, naročito u pogledu retko korišćenog rečnika.[8] Naslovi 105 njegovih dela pominju se u Fihristu Ibn el-Nadima, a njegova Knjiga dana je osnova za delove istorije Ibn el-Athira i Kitab el Agani od Abua el Faradž el Isfahania, ali čini se da ništa njegovo(osim pesme) sada nepostoji u nezavisnoj formi.[7]
Ostavština[uredi | uredi izvor]
Tačna priroda verskih i etnocentričkih pogleda Abu Ubaide i dalje je predemet rasprave. Hamilton Alekandar Rosken Gib tvrdi da pre optužbi Ibn Kutaibaha vekovima kasnije, niko nije optužio Abu Ubaidu zbog predrasuda protiv Arapa; umesto toga, Gib smatra da je to rezultat njegovog statusa kao Haridžit, srednjevekovne sekte muslimana različitih od Sunita i Šita.[9] Hju Čisholm se sa tim ne slaže, smatrajući da Abu Ubaida nije ni harijita niti rasista, već da je jednostavno podržavao Šubija i suprotstavio se ideji da su Arapi sami po sebi superiorniji od drugih rasa. Po Čisolmovom opisu, on je ushićen što je pokazao te reči, bajke, običaje i sl., za koje su Arapi verovali da su njihovi, u stvari su proizašli od Persijanaca. Po ovim pitanjima on je bio veliki rival el-Asma'ija.[7] Stavovi Abu Ubaide su se oštro razlikovali u odnosu na arapski i Kuran; on je negirao da je Kuran sadržao ne-arapski rečnik, poziciju sa koju su kasnije komentirali neki kao što je El Sujuti.[10]
Bez obzira na kontroverze, uticaj Abu Ubaidaha je dobro poznat. Skoro polovina svih informacija o Arabiji pre islama koje su kasniji autori navodili poticale su od Abu Ubaida, a on je napisao najraniji tafsir ili komentar Kurana, koji je bio osnova za objašnjavanje bilo kog stiha u proročkoj biografiji koju je napisao Ibn Hišam.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lüling 2003, str. 31
- ^ Hamilton Alexander Rosskeen Gibb (2013). Studies on the Civilization of Islam. London: Routledge. str. 67. ISBN 9781135030346.
- ^ Hamilton & Gibb 2007
- ^ Khallikan 1871, str. 586
- ^ Carter 2004, str. 22
- ^ Shehada 2012, str. 132
- ^ a b v One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain: Chisholm, Hugh, ed. "Abu Ubaida". Encyclopædia Britannica. 1. (11th izd.). Cambridge University Press. 1911. str. 81. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Chejne 1969, str. 43.
- ^ a b Hamilton & Gibb 2007, str. 68
- ^ Versteegh 2001, str. 61
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carter, M. G. (2004). Sibawayh. Part of the Makers of Islamic Civilization series. London: I. B. Tauris. str. 22. ISBN 9781850436713.
- Hamilton, Alexander; Gibb, Rosskeen (2007). „Abū ʿUbayda Maʿmar b. al-Mut̲h̲annā”. Ur.: P. Bearman; Th. Bianquis; C.E. Bosworth; E. van Donzel; W.P. Heinrichs. Encyclopaedia of Islam. Brill.
- Khallikan, Ibn (1871). Deaths of Eminent Men and History of the Sons of the Epoch. 4. Prevod: William McGuckin de Slane. London: Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. str. 586.
- Lüling, Günter (2003). A Challenge to Islam for Reformation: The Rediscovery and Reliable Reconstruction of a Comprehensive Pre-Islamic Christian Hymnal Hidden in the Koran Under Earliest Islamic Reinterpretations. Delhi: Motilal Banarsidass. str. 31. ISBN 9788120819528.
- Shehada, Housni Alkhateeb (2012). Mamluks and Animals: Veterinary Medicine in Medieval Islam. Sir Henry Wellcome Asian Series. 11. Leiden: Brill Publishers. str. 132. ISBN 9789004234055.
- Versteegh, Kees (2001). The Arabic Language. Edinburgh: Edinburgh University Press. str. 61. ISBN 978-0-7486-1436-3.
- Chejne, Anwar G. (1969). The Arabic Language: Its Role in History. Minneapolis: University of Minnesota Press. str. 43. ISBN 9780816657254.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
