Агире, гнев Божји
| Agire, gnev Božji | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Aguirre, der Zorn Gottes |
| Režija | Verner Hercog |
| Scenario | Verner Hercog |
| Producent | Verner Hercog |
| Glavne uloge | Klaus Kinski Elena Roho Del Negro Ruj Gera Peter Berling |
| Muzika | Popol Vuh |
| Direktor fotografije | Tomas Mauh |
| Montaža | Beate Mainka-Jelinghaus |
| Producentska kuća | Werner Herzog Filmproduktion Hessischer Rundfunk |
| Distributer | Filmverlag der Autoren[1] |
| Godina | 1972. |
| Trajanje | 94 minuta |
| Zemlja | Zapadna Nemačka Meksiko Peru |
| Jezik | nemački |
| Budžet | 370.000 dolara[2] |
| IMDb veza | |
Agire, gnev Božji (nem. Aguirre, der Zorn Gottes) je epski istorijski dramski film iz 1972. godine, režisera, scenariste i producenta Vernera Hercoga.[3] Klaus Kinski tumači naslovnu ulogu španskog vojnika Lopea de Agirea, koji predvodi grupu konkistadora niz reku Amazon u potrazi za legendarnim zlatnim gradom, Eldoradom. Prateću muziku komponovao je i izveo bend Popol Vuh. Film je snimljen u međunarodnoj koprodukciji između Zapadne Nemačke i Meksika.
Koristeći minimalistički pristup priči i dijalogu, film stvara atmosferu ludila, u suprotnosti sa bujnom, ali nemilosrdnom amazonskom džunglom. Iako je film labavo zasnovan na onome što je poznato o istorijskoj ličnosti Agirea, Hercog je godinama nakon objavljivanja filma priznao da je njegova priča delo fikcije. Neki od likova i situacije su možda bili inspirisani Gaspar de Karvahalovim izveštajem o ranijoj amazonskoj ekspediciji, iako Karvahal nije učestvovao u istorijskom putovanju predstavljenom u filmu.
Film je bio prva od pet saradnji između Hercoga i Kinskog. Imali su različite stavove o tome kako treba da se odigra uloga i sukobljavali su se tokom snimanja; Kinskijevi izlivi besa terorisali su i ekipu i meštane koji su pomagali u produkciji. Snimanje je bilo na lokaciji i bilo je puna poteškoća. Snimano je u peruanskoj prašumi na reci Amazon tokom napornog perioda od pet nedelja, kao i na pritokama u regionu Ukajali. Glumci i filmska ekipa penjali su se na planine, sekli kroz prašume kako bi probili puteve do različitih lokacija u džungli i plovili brzacima reke na splavovima koje su napravile lokalne zanatlije.
Film je dobio široko priznanje kritike i brzo je stekao status kultnog filma. U Sjedinjenim Državama 1977. godine pušten je opsežno arthaus bioskopsko izdanje i ostao je jedan od najpoznatijih filmova Vernera Hercoga. Nekoliko kritičara proglasilo je film remek-delom, a pojavio se na listi „100 najboljih filmova svih vremena” časopisa Time.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Krajem 1560. godine, nekoliko desetina španskih konkistadora i stotinu porobljenih domorodaca putuju iz novoosvojenog Carstva Inka u Andima u džungle na istoku, u potrazi za legendarnom zlatnim gradom Eldoradom. Pod komandom Gonzala Pizara, ljudi, obučeni u pola oklopa, vuku topove niz uske planinske staze i kroz gustu, blatnjavu džunglu. U novogodišnjoj noći, kada je došao do kraja svojih zaliha i ne može da nastavi bez više informacija, Pizaro naređuje grupi od četrdeset ljudi da krenu u izviđanje ispred njih splavom niz reku.
Ako se ne vrate ostatku družine u roku od nedelju dana sa vestima o onome što je izvan, smatraće se izgubljenim. Pizaro bira Pedra de Ursuu za komandanta ekspedicije, Lopea de Agirea za svog zamenika, debelog plemića Fernanda de Guzmana za predstavnika kraljevske kuće Španije, a misionara Gaspara de Karvahala da prenese reč Božju. U pratnji ekspedicije, protivno Pizarovim željama, su Ursuina ljubavnica Ines i Agireova ćerka tinejdžerka, Flores.
Putujući kroz brzake, jedan od četiri splava biva uhvaćen u vrtlog, a ostali nisu u mogućnosti da ga oslobode. Te noći pucnjava izbija na zarobljenom splavu; ujutro muškarci na splavu pronađeni su mrtvi, a trojica se vode kao nestala. Ursua želi da se leševi vrate u logor i propisno sahrane. Znajući da bi to usporilo ekspediciju, Agire predlaže da Peručo ispali top kako bi očistio rđu sa njega. On puca na splav, uništava ga i baca tela u reku.
Tokom noći, preostale splavove odnosi nabujala reka. Ističe vreme za povratak izviđačke misije, a Ursua odlučuje da se vrati u Pizarovu grupu uprkos opasnosti od neprijateljskih Indijanaca. Agire predvodi pobunu protiv Ursue, govoreći ljudima da ih čekaju neizreciva bogatstva i podsećajući ih da je Ernan Kortes osvojio carstvo u Meksiku nepoštovanjem naređenja. Ursua naređuje da se Agire uhapsi, ali on i njemu odan vojnik bivaju streljani. Agire imenuje Guzmana za novog vođu ekspedicije i pobuni se protiv španske krune, proglašavajući Guzmana za cara Eldorada. Ursua je osuđen na smrt, ali Guzman iznenadi Agirea dajući Ursui pomilovanje.
Agire ostaje istinski vođa pobune, toliko ugnjetavajući i zastrašujući svoje ljude da malo ko protestuje protiv njegovog vođstva. Samo Ines ima hrabrosti da progovori protiv njega. Znajući da su neki od vojnika i dalje lojalni Ursui, Agire je jednostavno ignoriše.
Ekspedicija se nastavlja na jednom, novoizgrađenom, velikom splavu. Istraživači zarobljavaju par domorodaca koji su se mirno približavali kanuom, a kada jedan od njih izrazi zbunjenost kada mu mu ponudi Bibliju, Karvahal ih ubija zbog bogohuljenja. Guzman svečano jede male zalihe hrane dok ostali ljudi gladuju, a njegov jedini preostali konj je izbačen sa splava jer ga je nervirao. Ubrzo potom, Guzman je pronađen mrtav u blizini toaleta na splavu. Nakon Guzmanove smrti, Agire se proglašava za vođu. Ursua je zatim odveden na obalu i obešen u džungli. Grupa napada autohtono selo, gde je nekoliko vojnika ubijeno kopljima i strelama. Izbezumljena Ines odlazi u džunglu i nestaje.
Ponovo na splavu, grupa izgladnelih, grozničavih ljudi počinje da ne veruje svemu što vide, čak i kada na njih počnu da padaju strele. Grupa sa nevericom gleda u drveni brod smešten na najvišim granama visokog drveta, za koji Agire naređuje da se sruši i obnovi, ali brat Karvahal odbija. U nizu poslednjih napada neviđenih napadača, preostali preživeli, uključujući Agireovu ćerku, ubijeni su strelama. Majmuni preplavljuju splav dok Agire zamišlja kako osvaja celu Ameriku i započinje incestuoznu dinastiju sa svojom pokojnom ćerkom. Zatim podiže jednog majmuna i pita: „Ko je još sa mnom?”
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Klaus Kinski | Lope de Agire |
| Elena Roho | Ines de Atijenza |
| Ruj Gera | Pedro de Ursua |
| Del Negro | Gaspar de Karvahal |
| Peter Berling | Fernando de Guzman |
| Sesilija Rivera | Flores de Agire |
| Danijel Ades | Peručo |
| Edvard Roland | Okeljo |
| Armando Polana | Armando |
| Alehandro Repuljes | Gonzalo Pizaro |
| Husto Gonzalez | Gonzalez |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Aguirre, der Zorn Gottes”. Filmverlag der Autoren. Pristupljeno 2017-08-05.
- ^ „Business Data for Aguirre, der Zorn Gottes”. Internet Movie Database. Pristupljeno 19. 3. 2007.
- ^ „Aguirre, Wrath of God (1972)”. British Film Institute. Arhivirano iz originala 11. 2. 2016. g.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Agire, gnev Božji na sajtu IMDb (jezik: engleski)
