Анди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анди
Кечуански: Анти(с/куна)
Guican Sierra Nevada del Cocuy.JPG
Панорама планског венца Анди и његовог обрадивог земљишта у округу Бојака, Колумбија.
Географске карактеристике
Највиша тачка Аконкагва
Надморска висина 6961 m
Врх масива Округ Лас Херас, Мендоза, Аргентина
Димензије
Дужина 7000 km
Ширина 500 km
Географија
Државе Аргентина, Боливија, Чиле, Коломбија, Еквадор, Перу, Венецуела
Сателитска слика Анда

Анди (шп. Cordillera de los Andes) представљају венац планина на западу Јужне Америке уз саму обалу Тихог океана. Представљају наставак северног венца Кордиљера од Карипског мора до Огњене земље, на дужини од 8.900 km. Протежу се кроз седам држава Јужне Америке. Највиши врх Анда је Аконкагва 7040 м.

Анди су најдужи континентални планински масив на свету. Они формирају непрекидну планину дуж западне ивице Јужне Америке. Овај планински ланац је најшири између латитуда 18° јужно и 20° јужно. Његова просечна висина је око 4.000 m (13.000 ft). Анди се протежу од севера ка југу кроз седам Јужно Америчких држава: Венецуела, Колумбија, Еквадор, Перу, Боливија, Аргентина и Чиле.

Анди се уздужно подељени у неколико венаца, који су раздвојени интермедијарним депресијама. Анди су локација са неколико високих платоа. На неким од њих се налазе велики градови као што су Кито, Богота, Арекипа, Медељин, Сукре, Мерида и Ла Паз. Алтиплано плато је други по висини након Тибетанског платоа. Ови планински ланци се групишу у три главне целине на бази климе: Тропски Анди, Суви Анди, и Влажни Анди.

Анди су највећи планински ланац на свету изван Азије. Највиша планина изван Азије, планина Аконкагва, уздиже се на висину од око 6.961 m (22.838 ft) изнад мора. Врх вулкана Чимборасо у еквадорским Андима је даље од центра Земље од било које друге локације на земљиној површини, услед екваторијалног испупчења узрокованог земљином ротацијом. Највиши вулкани на Земљи су у Андима, укључујући Охос дел Саладо на граници Чилеа и Аргентине, који се уздиже до 6,893 m (22,61 ft).

Анди су исто тако део америчких Кордиљера, ланца планинских венаца који се састоје од скоро непрекидне секвенце планинских венаца који формирају западну основу Северне Америке, Централне Америке, Јужне Америке и Антарктика.

Коно де Арита“ у Пуна де Атаками, Салта (Аргентина).
Поглед из ваздуха на Аконкагву.

Етимологија[уреди]

Етимологија речи Анди је била предмет расправа. Већински консензус је да назив потиче од Кечуанске речи анти, која значи "исток"[1] као у Антисују (Кечуански за „источни регион“),[1] један од четири региона царства Инка.

Географија[уреди]

Поглед из ваздуха на долину Карбахал у Огњеној земљи Анда

Анди се могу поделити у три секције:

  1. Јужни Анди (јужно од Љуљаиљака) у Аргентини и Чилеу;
  2. Централни Анди У Еквадору, Перуу, и Боливији
  3. Северни Анди (северно од Нудо де Паста) у Венецуели и Колумбији, који се састоје од три паралелна ланца, западног, централног, и источног (западни, централни и источни кордиљери).

У северном делу Анда, изоловани ланац Сијера Невада де Санта Марта се често сматра делом Анда. Термин кордиљери потиче од шпанске речи cordel,[2] са значењем „канап“. Ланац Анда је око 200 km (124 mi) широк по својој целокупној дужини, изузев у Боливијској флексури, где има ширину од око 640 km (398 mi). Острва Приветринских Антила Аруба, Бонер, и Курасао, која леже у Карипском мору уз обалу Венецуеле, су сматрана потопљеним врховима екстремне северне ивице Андског ланца, али текуће геолошке студије показују да таква симплификација не оправдава комплексне тектонске границе између Јужно Америчког и Карибског платоа.[3]

Геологија[уреди]

Набирање Анда на њиховом источном ободу започето је већ крајем палеозоика. Њихов дуги и високи труп издигнут је у терцијару у целости. Садашњи рељеф Анди су добили крајем најмлађег терцијарног раздобља, плиоцена, када се извршило последње јако издизање и када је подмлађена ерозија почела урезивати садашње облике.

Подела[уреди]

Планински венац Анда дели се на пет физичко-географских целина: Карипски Анди и Северни Анди у екваторијалном и субекваторијалном појасу, затим Централни Анди у тропском појасу, Чилеанско-аргентински Анди у суптропском појасу и на крају Јужни (Патагонијски) Анди у умереним пределима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Teofilo Laime Ajacopa, Diccionario Bilingüe Iskay simipi yuyayk'ancha, La Paz, 2007 (Quechua-Spanish dictionary)
  2. „CORDILLERA”. etimologias.dechile.net. Приступљено 27. 12. 2015. 
  3. Miller, Meghan S.; Levander, Alan; Niu, Fenglin; Li, Aibing (23. 6. 2008). „Upper mantle structure beneath the Caribbean-South American plate boundary from surface wave tomography” (PDF). Journal of Geophysical Research. 114: B01312. Bibcode:2009JGRB..11401312M. doi:10.1029/2007JB005507. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 6. 2010. Приступљено 21. 11. 2010. 

Литература[уреди]

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
  • Oncken, O. et al. (2006). The Andes. Active Subduction Orogeny. Springer: Berlin. DOI: 10.1007/978-3-540-48684-8
  • Biggar, J. (2005). The Andes: A Guide For Climbers. 3rd. edition. Andes: Kirkcudbrightshire. ISBN 0-9536087-2-7
  • de Roy, T. (2005). The Andes: As the Condor Flies. Firefly books: Richmond Hill. ISBN 1-55407-070-8
  • Fjeldså, J. & N. Krabbe (1990). The Birds of the High Andes. Zoological Museum, University of Copenhagen: Copenhagen. ISBN 87-88757-16-1
  • Fjeldså, J. & M. Kessler (1996). Conserving the biological diversity of Polylepis woodlands of the highlands on Peru and Bolivia, a contribution to sustainable natural resource management in the Andes. NORDECO: Copenhagen. ISBN 978-87-986168-0-1
  • Biggar, John (2005). The Andes: A Guide for Climbers (3 изд.). Scotland: Andes Publishing. ISBN 0-9536087-2-7. 
  • Darack, Ed (2001). Wild Winds: Adventures in the Highest Andes (на језику: енглески). Cordee / DPP. ISBN 978-1884980817. 

Спољашње везе[уреди]