Agripa Skeptik
| Agripa Skeptik | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | I vek |
| Datum smrti | I vek |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | skepticizam |
| Interesovanja | filosofija |
Agripa Skeptik (grč. Αγριππας; 1. vek ) je starogrčki filozof skeptik, jedan od najznačajnijih predstavnika antičkog skepticizma posle Enezidema. Datumi života i detalji aktivnosti su nepoznati[1] Čak ni Sekst Empirik, koji je detaljno proučavao skeptičke izvore i preneo ih u svojim spisima, začudo, ne pominje ime Agripe. Poznato je da je skeptik Apel imao knjigu „Agripa“, ali ona nije sačuvana.
Smatra se autorom pet kasnijih tropa (grčki: τροποι), koji potvrđuju nemogućnost tačnog saznanja. Međutim, Diogen Laertije ukazuje na autorstvo ovih pet tropa filozofima koji su se ujedinili oko Agripe (Diog. L. 9 88)[2], a nemoguće je reći ko je tačno formulisao teze – sam Agripa ili neko od njegovih učenika.
Ove puteve navodi Sekst Empirik u „Pironovim propozicijama”; oni su karakteristični za kasni skepticizam [3]:
- O svakoj stvari o kojoj se raspravlja, i u životu i među filozofima, postoji nerešiv spor i nemoguće je pouzdano izabrati jedan od oprečnih sudova.
- Svaki dokaz zahteva dokazivanje na šta se oslanja, i tako dalje do beskonačnosti.
- Percepcija bilo kog objekta je subjektivna, pa se treba uzdržati od suđenja o stvarima kao takvim.
- Ako izbegavate beskonačnost dokaza (tačka 2), onda ćete morati da dodelite neki dokaz kao tačan a priori; ali izjava uzeta na veri ne može biti pouzdan dokaz.
Druga opcija je da se dokazi uđu u začarani krug; takvi međuzavisni „dokazi” ne mogu se smatrati pouzdanim.
Prvi i treći trop su rezimei deset originalnih tropa apstinencije u ranom skepticizmu. Ostala tri određuju kasniji razvoj skepticizma.
Hegel je verovao da kasnijih pet tropa „označava potpuno drugačiju tačku gledišta i stadijum kulture filozofske misli“ od ranih deset Enezidemovih tropa, budući da oni nisu samo proizvod refleksije mišljenja, već „sadrže u sebi dijalektiku koja određeni koncept ima u sebi“.
Po pravilu, u istorijskoj i filozofskoj literaturi, Enezidem i Agripa se smatraju predstavnicima iste filozofske pozicije – postakademskog skepticizma – i zajedno se svrstavaju u mlađe skeptike.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-01-17.
- ^ Ramón Román-Alcalá (2021-04-28). „Diogenes Laërtius: A Moderate Skeptic in the History of Philosophy (Book IX)”. Philosophy Study. 11 (4). ISSN 2159-5313. doi:10.17265/2159-5313/2021.04.005.
- ^ Kirwan, Christopher (1995). „Sextus Empiricus - J. Annas, J. Barnes: Sextus Empiricus: Outlines of Scepticism. Pp. xviii+249. Cambridge: Cambridge University Press, 1994. Cased, £32/$54.95 (Paper, £10.95/$15.95).”. The Classical Review. 45 (2): 252—253. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x0029358x.