Alija Krasnići

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alija Krasnići
Lični podaci
Datum rođenja(1952-00-00)1952. (71/72 god.)
Mesto rođenjaCrkvena Vodica, SR Srbija, SFR Jugoslavija

Alija Krasnići (Crkvena Vodica, 1952) romski je književnik i sakupljač narodnog stvaralaštva. Napisao je preko 70 knjiga poezije i proze za šta je dobio višestruke nagrade. Trenutno živi i radi u Subotici.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rodio se 1952. godine u selu Crkvena Vodica blizu grada Obilića na Kosovu i Metohiji.[2] Odrastao je kao siroče. Imao je 15 meseci kad mi je umrla majka, a već sa 11 godina ostao je i bez oca. Ubrzo mu je umro i stric pa ga je othranila strina. Nakon završene srednje škole upisao je studije prava koje je prekinuo kad mu je društveno-politički rad na kosovsko-metohijskim prostorima počeo oduzimati dosta vremena.

Sa književnim stvaralaštvom Alija je započeo tokom odsluženja vojnog roka u Jugoslavenskoj narodnoj armiji u mestu Klana blizu hrvatske pomorske luke Rijeka. Prva pesma koju je napisao imala je 18 stihova i bila je posvećena njegovoj ćerki. Kada je nakon odsluženja vojnog roka krenuo natrag kući na Kosovo, Alija je sa sobom nosio svoju veliku beležnicu prepunu pesama za decu. Uključio se u literarnu grupu koja je delovala unutar Kulturno-umetničkog društva „Aco Marović” u Obiliću u kojoj je sarađivao s drugim autorima i krenuo pisati poeziju za odrasle. 27. decembra 1974. godine objavljena je prva drama na romskom jeziku u bivšoj Jugoslaviji, koju je napisao Alija Krasnići, a izvela dramska sekcija KUD „Aco Marović”. Prvo joj je naslov bio „Loš drug”, a kasnije ju je Alija malo adaptirao za predstavu u pozorištu i naslovio „Malo ja, malo ti”. Dramu „Romska krvava svadba” Alija je 1978. godine napisao na osnovu priče svoje tetke. Pored dve svoje drame, preveo je i druge predstave na romski jezik, koje su izvođene kao pozorišne predstave. U njima je učestvovao i kao glumac, na primer u komediji Fadila Hadžića „Državni lopov” i „Zvezdano leto” Đoke Stojičića.

Pored književnog rada, godinama je prikupljao romske reči s ciljem da objavi romsko-albansko-srpski rečnik sa 12.000 reči, ali u ranom periodu svog rada nije uspevao pronaći finansijska sredstva za pripremu i štampu rečnika. Ipak, uspeo je objaviti druge knjige: „Narodno stvaralaštvo Roma” i „Romske bajke na Kosovu i Metohiji”. Autor je i prve objavljene prozne knjige na romskom jeziku u bivšoj Jugoslaviji 1981. godine. U izdanju Romske knjige 2014. godine je objavljeno prvo izdanje „Romsko-srpskog srpsko-romskog rečnika”, autora Alija Krasnićija. Rečnik sadrži oko sedamdeset hiljada reči iz više dijalekata romskog jezika koji se govore na prostoru nekadašnje Jugoslavije.[3] Nakon toga pripremio je i objavio i brojne druge rečnike: Rečnik stranih reči, Rečnik stranih reči u romskom jeziku, Školski rečnik, Romski rečnik – džepno izdanje s 5.000 riječi, Rečnik pravnih termina, Školski rečnik sa stranim riječima te Rečnik turskih, arapskih i persijskih reči u govoru Roma na Kosovu i Metohiji. Autor je i nekoliko Antologija na romskom i srpskom jeziku, poput Antologije romskih pesnika i Antologije poezije na romskom jeziku na Balkanu i u Evropi. Njegov bogat književni opus u romskom stvaralaštvu broji više od 100 izdanja.[4] Autor je prve emisije na romskom jeziku „Savatone ko 11,32” (Subotom u 11,32), koja je emitovana na talasima radio Prištine.

Odabrane nagrade[uredi | uredi izvor]

Alija Krasnići je za svoj stvaralački rad dobio preko 30 domaćih i stranih nagrada i priznanja:

  • Javno priznanje Konferencije Foto saveza Jugoslavije (1976)
  • Bronzana plaketa Narodne tehnike (1978), za amaterski film: „Moglo je...”
  • Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije (1979)
  • Decembarska nagrade za kulturu opštine Priština (1979)
  • Plaketa Saveza društava Roma Srbije (1979)
  • Samoupravna interesna zajednica za kulturu - Diploma i novčana nagradu (1979)
  • Novembarska nagrada Skupštine opštine Priština (1985)
  • Plaketa Saveza društava Roma Republike Srbije (1987. i 1988)
  • Prva nagrada na Smotri književnog stvaralaštva za poeziju na 21. jug. susretima u Kraljevu
  • Plaketa na 22. Smotri kulturnih dostignuća Roma Srbije (Niš, 1996)
  • Prva nagrada za knjigu poezije „Rromani kalji paramići” (Romska crna bajka) na međunarodnom konkursu „Amico Rom” (Italija, 1996)
  • Dobitnik Povelje Saveza društava Roma Srbije (1997)
  • Vidovdanska nagrada (Obilić, 1997)
  • Treća nagrada na međunarodnom konkursu „Amico Rom” (1997) za pripovetku „Asva andar e šućarde jakha” (Suze iz presahlih očiju)
  • Zlatne plakete „Stevan Đorđević - Novak” (dva puta uzastopno 1998)
  • Nagrada predsednika Republike Italije na međunarodnom konkursu „Amico Rom” u Italiji (2000)
  • Nagrada za životno delo (Italija, 2001) kao i Druga nagrada za prozu, dok na istom Međunarodnom konkursu 2002, * * * Prva nagrada za poeziju i Druga nagrada za neizdata dela (Italija, 2006)
  • Druga nagrada za knjigu poezije „Antologija e rromane poezijaći ane Srbija - Antologija romske poezije u Srbiji” (Italija, 2008)
  • Nagrada „Šaip Jusuf” od UG „Kali Sara” iz Zagreba za 40 godina rada i stvaralaštva.[5]

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • Čergarenđe jaga - Čergarske vatre (Priština, 1981)
  • Perrala Rome te Kosoves (Priština, 1985)
  • Iaripe ano djuvdipe - Povratak u život (Priština, 1986)
  • Netet e lodhura - Umorne noći, (Priština, 1988)
  • Ćehrajine sune - Zvezdani snovi (Priština, 1989)
  • Rromane paramića andar e Kos. thaj Met. - Romske bajke sa Kosova i Metohije (Damask, Sirija, 1990)
  • Prekal efta plajina - Preko sedam planina (Priština, 1995)
  • Rromani kalji paramići - Romska crna bajka (Priština, 1995)
  • Rromane kanrralje droma - Romski trnoviti putevi (Priština, 1995)
  • Jasenovac (Kragujevac, 2000)
  • Rromani mahlava - Romska mahala (Kragujevac, 2000)
  • Elvira... (Kragujevac, 2000)
  • So vaćaren e đuvdinutna? - Šta kažu životinje? (Kragujevac, 2004)
  • Ane mamijaći angalji - U bakinom naručju (Kragujevac, 2004)
  • Papo, mamije, kako, bibije... - Deko, bako, striko, tetka... (Kragujevac. 2004)
  • Rat Rromano - Krv romska (Priština, 1997)
  • Majlaćhi mami ane lumija - Najlepša baka na svetu
  • Ma rov dejone munrrije - Ne plači majko moja (Kragujevac, 2004)
  • E Erđanosko suno - Erđanov san (Kragujevac, 2007)
  • Đilja parvarde sunenca - Pesme nahranjene snovima (Kragujevac, 2000)
  • Rromani arrmaj - Romska kletva (Kragujevac, 2004)
  • Kaj garadol o suno? - Gde se skriva san? (Kragujevac, 2004)
  • Kasko si o kham? - Čije je sunce? (Kragujevac, 2004)
  • O kaš thaj o tover - Drvo i sekira (Obilić, 1991)
  • Ljimora munrre ljimorenđe - Grobovi mojih grobova (Priština, 1997)
  • Đuvdimase bibahhtaljimate - Životne nesreće (Kragujevac 2002)
  • Devla kerma kir - Bože pretvori me u mrava - Lord, Turn Me Into an Ant! (Beograd, 2001)
  • Izabrane pesme Slobodana Berberskog, (Kragujevac, 2001)
  • Đan e Rromane cahre - Idu romske čerge
  • Istrebljenje Roma u Jasenovcu (Priština, 1999) - sav tiraž od 1000 primeraka uništen je u štampariji „Novog sveta” upadom terorista na Kosovu
  • E bahh paćardi ćorrimasa - Sreća umotana bedom (Kragujevac, 2005)
  • Kamljipe thaj dukhajpe - Ljubav i bol (Kragujevac, 2004)
  • Đilja amare dukhenđe - Pesme naših bola (Kragujevac, 2004)
  • Kana tu đane, đanav vi me - Kada ti znaš, znam i ja (Kragujevac, 2004)
  • Đuvdipe akhardo korkorripe - Život nazvan samoća (Subotica, 2008)
  • Poezija Rromani - Romska poezija (Niš, 1999)
  • E ćiriklji ano mukljipe - Ptica na slobodi (Obilić, 1993)
  • Phađeođesi khajni - Tužna koka (Obilić, 1994)
  • E ćehrajin pe palma - Zvezda na dlanu (Kragujevac, 2004)
  • Korkorripe hamime čerćimasa - Samoća pomešana s gorčinom (Kragujevac 2006)
  • E Bajramosko parrno gra - Bajramov beli konj
  • Sovljardimasi paramići - Uspavljujuća bajka
  • Rromano ratvalo abav - Romska krvava svadba (Obilić, 1978)
  • E Ersanosi hholji - Ersanova ljutnja
  • Nasradin hodža (Subotica, 2008)
  • Rromane paramića, antologija 1 - Romske bajke, antologija 1 (Subotica, 2009)
  • Romi u bajkama - E Rroma ane paramića 1884-2004. antologija 1 (Subotica, 2008)
  • Ciganin na konju, a konja nema, 1883-1997. (Kragujevac, 2004)
  • O Rrom po gra, a gra najlje, 1883-1997. (Subotica, 2008)
  • Vurma palje vurma - Trag za tragom (Kragujevac, 2004)[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „ALIJA KRASNIĆI | Sarajevske Sveske”. sveske.ba. 
  2. ^ „Alija Krasnići”. www.romarchive.eu. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Romsko-srpski rečnik Alije Krasnićija”. www.rts.rs. 
  4. ^ Grubišić, Maja (24. 12. 2019). „Alija Krasnići: Ne postoji narod bez svog materinjeg jezika”. Phralipen (na jeziku: hrvatski). 
  5. ^ „PISANA REČ JE NAJVEĆE BOGATSTVO NARODA: Treba je čuvati kao svetinju! (FOTO)”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). 
  6. ^ „Promocijom rečnika obeležen Svetski dan Roma | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алија_Краснићи&oldid=25709209”