Црквена Водица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црквена Водица
Црквена Водица-центар.jpg
Црквена Водица
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКосовски
ОпштинаОбилић
Становништво
 — 2011.503
 — густина80/км2
Географске карактеристике
Координате42°40′24″ СГШ; 21°03′14″ ИГД / 42.67333° СГШ; 21.05389° ИГД / 42.67333; 21.05389Координате: 42°40′24″ СГШ; 21°03′14″ ИГД / 42.67333° СГШ; 21.05389° ИГД / 42.67333; 21.05389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Црквена Водица на мапи Србије
Црквена Водица
Црквена Водица
Остали подаци
Поштански број38212
Позивни број+38138

Црквена Водицаје насељено место у општини Обилић на Косову и Метохији. Налази се на левој обали реке Ситнице, у подножју Чичавице, на километар североисточно од угљенокопа „Косово“. Црквена Водица се састоји из три насеља: Брдско, Старо Корито и Јанина Вода. Ранији назив села је био Црвена Водица. Под тим именом су у неколико махова уписани у Девички катастих од 1763 год. до 1780. године, Срби житељи села Црвене и Цареве Водице као дародавци манастира Девича. У селу постоје остаци старе цркве и старо српско гробље са каменим крстачама ранијег српског насеља. На гробљу је подигнута скромна зграда за давање подушја.[1][2]

Основна школа[уреди]

Паралелно са образовањем у Обилићу, развијало се школство и у околним селима. Црквена Водица, село надомак Обилића, имало је школу од 1931. године, али се, према причању мештана, настава у Црквеној Водици одвијала и раније, још од 1924. године, по приватним кућама. Први ђаци из овог села који су наставили школовање у Гимназији у Приштини били су Боривоје Митровић, Спира Милошевић, Павле Столић и Павле Ђорђевић. Настава се у Црквеној Водици одвијала у кући Стојка Столића, а затим у кући Јована Марковића, иначе тадашњег председника општине Косово Поље. Године 1928. почела је градња школске зграде, а завршена је 1931. Основну школу у Црквеној Водици похађали су ђаци из села Доброг Села, Лесковчића, Аде, Горњи Грабовац и засеока Јанине Воде.[3]

Од 1999. године у селу се налази мултиетничка основна школа, која носи два назива, један на српском Основна школа „Доситеј Обрадовић“, а други на албанском језику „Fazli Grejćuevči“, што преставља редак успешан пример суживота и толеранције. Наставно особље и деца користе исте просторије, а у подне се обавља примопредаја. Ради избегавања инцидената, на зидовима школе нису постављена никаква обележја.[4][5]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци о пореклу становништва из 1933. године. [6]

Српски родови

  • Перишанци (7 к., Ђурђиц). Досељени из Црне Горе.
  • Столићи или Пандури (7 к., Ђурђиц). Досељени из Црне Горе за Перишанцима као њихови рођаци.
  • Менићи (4 к., Св. Тома). Расељени старинци старе Црвене Водице. Вратили се из В. Рибара после Пандура.
  • Ивићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије) и Милошевићи (3 к., Св. Јован Крститељ), досељеници непознатог порекла.
  • Враганци (3 к., Св. Никола). Пресељени из Гатња као и Славкови у Чагловици, јер су један род.
  • Маџићи (2 к., Св. Никола). Старином су из Покаштице у Лабу, одакле су се доселили у Глободерицу (садашњи Обилић), па око 1870. прешли у Црквену Водицу.
  • Ристић (1 к., Св. Никола), „довеђеник“ (доведен као пасторак) непознатог порекла.
  • Марковић (1 к., Аранђеловдан). Дошао као „довеђеник“ око 1870. из Лапљег Села.
  • Маљоци (2 к., Св. Петка). Старином су из Сибовца, потом су живели у Лесковчићу и Јаниној Води. У Црквену Водицу пресељени 1905.
  • Терзићи (2 к., Св. Јован Златоусти). Пресељени из истоименог рода у Чагловици. Даљом су старином из Јавора код Пећи.
  • Антић (1 к., Св. Врачи). Из Ковачице (Копаоничка шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу, у село Точане. У Црквену Водицу досељен 1927. као колониста.

Роми

  • Аламанчићи (3 к.). „Шетали“ свуда по Косову. У Црквену Водицу настањени око 1890.
  • Рамићи (3 к.). Пресељени из Липљана 1908.
  • Гуљани (2 к.). Пресељени из Лапљег Села 1908.

Алабански род

  • Паљој (4 к.), од фиса Бериша. Пресељен је из В. Рибара почетком 19. века, а даља старина му је непозната. Испрва је имао своју земљу, па продао, те био чифчија као и сви доцнији досељеници. Појасеви у 1933. од пресељења: Бајрам, Исмет, Суља, Бајрам, Исмаил (50 година).

Демографија[уреди]

Популација (ист.): Црквена Водица
Година194819531961197119811991
Становништво6978201037121415101535
Еволуција становништва

Референце[уреди]

  1. ^ Атанасије Јевтић, Задужбине Косова — Споменици и знамења српског народа, стр. 541, Богословски факултет-Београд
  2. ^ Вечерње новости: Нема живота у логорима, М. З. Р — П. В, 21. 2. 2008., Приступљено 9. 2. 2012.
  3. ^ књига Општина Обилићиздавач Скупштина Општине Обилић Милоша Обилић бб, Обилић 1998
  4. ^ Ало: 06. 12. 2012.[мртва веза], Приступљено 9. 2. 2013.
  5. ^ Телеграф: Школа толеранције — За Србе је Доситеј, а за Албанце Фазил, 7. 12. 2012., Приступљено 9. 2. 2013.
  6. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340

Литература[уреди]