Pređi na sadržaj

Amr ibn Kultum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Amr ibn Kultum Ibn Malik Ibn A`tab Abu El Asvad el Taglibi (arap. عمرو بن كلثوم‎‎) (umro 584.), je bio ratnik i vođa plemena Taglib koje se nalazilo na ostrvu El Forat i bio je poznat po svojoj slavi, hrabrosti i nemilosrdnom ponašalju tokom borbi. Arapi su u prošlim vremenima imali običaj da u znak sećanja na Taglib kažu"Arapi su se spremali da istrebe Taglib, da se nije pojavio islam".[1]

Taglibi

[uredi | uredi izvor]

Veliki Basus rat, koji su između sebe vodili Taglibi i Bakri, trajao je oko četrdeset godina, sve dok lahmidski kralj Al-Hire, Amr III ibn el Mundir, pozvao ih je da se međusobno pomire pod uslovom da neka od njihove dece budu poslata kod njega kao taoci.

Kralj Hire je jednog dana rekao svojim pijanim pretiocima, "Da li poznajete nekoga među Arapima čija majka odbija da služi mojoj majci? Oni su odgovorili: "Da, Amr ibn Kultum." Kralj upita: "Zašto je to tako?" Njegovi saputnici mu odgovoriše: "Zato što je njen otac je El Muhalel bin Rabi'ah, njen ujak je Kolaib prestižna arabljanin, njen suprug je Kultum ibn Malik ibn Etab neverovatni vitez među Arapima i njen sin je šef njegovog klana Amr ibn Kultum. "

Nakon toga kralj je poslao po Amr Ibn Kultuma i pozivao ga da ga poseti zajedno sa svojom majkom Lailom. Kultum je prihvatio kraljev poziv i posetio ga zajedno sa svojim pratiocima i svojom majkom. Nakon što su stigli i dok je Laila sdela, majka kralja (tetka Imru 'el-Kajsa) Hind ju je zamolila da prođe kroz palatu, na šta joje Laila odgovorila: "neka onaj ko je u nevolji ide u nju " i kada Hind insistirala Laila je vikavši rekla: "Kakvo poniženje"!

Njen sin je čuvši to bio je toliko duboko pometen zbog uvrede koja mu je bila naneta da je uzeo svoj mač i odsekao glavu kralju Al-Hire i pogubio preostale stražare.

U njegovoj odi, prvih osam stihova su iz vinskih pesama koji su možda dodate kasnije, ali koji odgovarju pesmu veoma dobro. Naredni tematski deo pripoveda odlazaku njegova žene na svojoj nosiljci (na stolici koja se nalazi na leđima kamile kako bi zaštitila žene od pogleda stranaca, prašine i sunca), i njegovu radost tokom mačevanja. Na kraju se bavi sa nekoliko vrsta tuge - kamile za svojom mladošću, majke za sinovima, odlaska voljene osobe i tuge koju donosi sudbina. U ovom delu svoje ode on pokriva filozofiju neizvesnosti života i sudbine. Zatim, on govori o dedi svoje žrtve - Amr b. Košutu (dedi lahmidskog kralja koga je ubio) - i razmatra arapske ideale i ponovo brani svoju majku. On tu takođe hvali i svoje pretke.

A početak njegove ode glasi:


أَلاَ هُبِّي بِصَحْنِكِ فَاصْبَحِيْنَـا وَلاَ تُبْقِي خُمُـوْرَ الأَنْدَرِيْنَـا

مُشَعْشَعَةً كَأَنَّ الحُصَّ فِيْهَـا إِذَا مَا المَاءَ خَالَطَهَا سَخِيْنَـا

تَجُوْرُ بِذِي اللَّبَانَةِ عَنْ هَـوَاهُ إِذَا مَا ذَاقَهَـا حَتَّـى يَلِيْنَـا

تَرَى اللَّحِزَ الشَّحِيْحَ إِذَا أُمِرَّتْ عَلَيْـهِ لِمَـالِهِ فِيْهَـا مُهِيْنَـا

صَبَنْتِ الكَأْسَ عَنَّا أُمَّ عَمْـرٍوَ كَانَ الكَأْسُ مَجْرَاهَا اليَمِيْنَـا

وَمَا شَـرُّ الثَّـلاَثَةِ أُمَّ عَمْـرٍو بِصَاحِبِكِ الذِي لاَ تَصْبَحِيْنَـا

وَكَأْسٍ قَدْ شَـرِبْتُ بِبَعْلَبَـكٍّ وَأُخْرَى فِي دِمَشْقَ وَقَاصرِيْنَـا

وَإِنَّا سَـوْفَ تُدْرِكُنَا المَنَـايَا مُقَـدَّرَةً لَنَـا وَمُقَـدِّرِيْنَـا

Ah devojko!Gore sa lukom!Naslikaj nam našu zoru
I nemoj trošiti vina El Adarina,
Jarko penušavo, kao da je šafran bio u njima
Kad god je kuvana voda pomešana sa njima,
Da zaigramo vatreno žudeći za njegovom strašću
Kada ih je on probao za vreme rane zrelosti;
Vidiš li škrtog tvrdicu, kada ga je čaša prošla,
Odjednom drži svoju vrednu imovinu uz podsmeh.
O Um Amr, ti si uskratio čašu za nas-
Od dobrog do dobrog je trebalo da bežiš-
Pa ipak tvoj prijatelj, koga poriče naslikana-zora,
O Um 'Amr, nije najgori trio,
I čašu vina sam popio u Balbeku;
I drugu (čašu vina) u Damasku i Kaserinu
I izvesno će nas sudbina stići
Predodređena za nas, kao što smo mi predodređeni za nju.

Radovi

[uredi | uredi izvor]

Samao četiri pesme ovog pesnika su u potpunosti sačuvane:

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Robert G. Hoyland, Arabia and the Arabs pp. 55.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]