Anarhistička federacija (Francuska)
| Anarchist Federation | |
|---|---|
| Fédération anarchiste | |
 | |
| Skraćenica | FA |
| Osnovana | 1953. |
| Datum osnivanja | 1953. |
| Sedište | Paris |
| Službeni jezici | French |
| Međunarodno članstvo | International of Anarchist Federations |
| Veb-sajt | federation-anarchiste |
Federacija anarhista (fr. Fédération Anarchiste) je anarhistička federacija u Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj. Članica je Internacionale anarhističkih federacija od njenog osnivanja 1968. godine.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Anarhistička federacija (FA) je osnovana u Parizu 2. decembra 1945. godine i naredne godine je za svog prvog sekretara izabrala Žorža Fontenisa. Činili su je većina aktivista iz bivše inkarnacije FA (koja je podržavala Volinovu sintezu) i neki članovi bivše anarhističke Unije, koja je podržala Nacionalnu konferenciju rada (šp. Confederación Nacional del Trabajo) u davanju podrške republikanskoj vladi tokom Španskog građanskog rata . Osnovana je i omladinska organizacija FA (fr. Jeunesses libertaires).
Godine 1950. formirana je tajna grupa unutar FA pod nazivom Organizacija misaona bitka (OPB, skraćeno od fr. Organisation Pensée Bataille), koju je predvodio Žorž Fontenis. [1] OPB se zalagao da FA promeni ime u Libertarijanska komunistička federacija (FCL, skraćeno od fr. Fédération communiste libertaire) nakon Kongresa u Parizu 1953. godine, dok je članak u časopisu Le Libertaire ukazao na kraj saradnje sa francuskom nadrealističkom grupom koju je predvodio Andre Breton. FCL se pregrupisala i imala je između 130 i 160 aktivista. Novi proces donošenja odluka zasnovan je na jednoglasnosti: svaka osoba ima pravo veta na orijentacije federacije. FCL je iste godine objavio Manifest libertarijanskog komunizma (fr. Manifeste du communisme libertaire). FCL je objavio svoj ,,radnički" program 1954. godine, koji je u velikoj meri bio inspirisan tvrdnjama CGT-a. Osnovana je Libertarijanska komunistička internacionala (ICL, skraćeno od fr. Internationale communiste libertaire), koja grupiše italijanski GAAP, španski Ruta i Severnoafrički libertarijanski pokret (MLNA, skraćeno od fr. Mouvement libertaire nord-africain), sa ciljem da zameni Anarhističku internacionalu, koja se smatrala previše reformističkom. Prvi broj mesečnika FA pod nazivom Monde libertaire izašao je u oktobru 1954. godine, dok je mesečnik objavljivan sve do 1977. godine.
Nekoliko grupa je napustilo FCL u decembru 1955. godine zbog neslaganja sa odlukom da se na parlamentarnim izborima predstave ,,revolucionarni kandidati". Peti interkontinentalni plenum CNT-a održan je u periodu od 15. do 20. avgusta 1954. godine. Pojavila se grupa pod nazivom L´Entente anarchiste, koju su činili militanti kojima se nije dopala nova ideološka orijentacija koju je OPB davao FCL-u, a za koju su smatrali da je autoritarna i gotovo marksistička. [2] FCL je prestao sa radom 1956. neposredno nakon učestvovanja na državnim parlamentarnim izborima sa 10 kandidata. Ovaj potez je međusobno otuđio neke članove FCL-a i tako doveo do kraja organizacije. [1]
Grupa militanata koja se nije složila da se FA pretvori u FCL reorganizovala je novu Anarhističku federaciju koja je osnovana u decembru 1953. [1] Ovo je uključivalo one koji su formirali L´Entente anarchiste koji su se prvo pridružili novom FA, a zatim i raspustili L´Entente. Nove osnovne principe FA napisali su Šarl-Ogist Bontemp i Moris Žoje koji su uspostavili organizaciju na pluralitetu tendencija i autonomiji udruženih grupa organizovanih oko sintezističkih principa . [1] Prema istoričaru Sedriku Gerinu, „od tog trenutka pa nadalje bezuslovno odbacivanje marksizma je postalo element identiteta nove Anarhističke federacije“ i to je velikim delom bilo motivisano prethodnim sukobom sa Žoržom Fontenisom i njegovim OPB-om. [1] Takođe je odlučeno da se u okviru organizacije osnuje Komitet za odnose, koji su činili Generalni sekretar, Sekretar za unutrašnje odnose, Sekretar za spoljne odnose, Komitet redakcije Le Monde Libertaire i Odbor za administraciju. [1] U okviru FA, a na predlog članova anarho-sindikalista 1955. godine je osnovana Komisija za sindikalističke odnose. [1]
Internacionalu anarhističkih federacija su tokom međunarodne anarhističke konferencije u Karari 1968. godine osnovale tri postojeće evropske federacije: Francuska anarhistička federacija, Italijanska anarhistička federacija i Iberijska anarhistička federacija, kao i Bugarska federacije u francuskom egzilu.
Tokom 1970-ih godina FA je evoluirala i spojila principe sintezističkog anarhizma i platformizma. Danas se FA sastoji od oko sto grupa širom zemlje. [3] Izdaje nedeljnik Le Monde libertaire i vodi radio stanicu Radio libertaire. [4]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Anarhizam u Francuskoj
- Italijanska anarhistička federacija
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e Cédric Guerin. "Pensée et action des anarchistes en France : 1950-1970"
- ^ "Si la critique de la déviation autoritaire de la FA est le principal fait de ralliement, on peut ressentir dès le premier numéro un état d'esprit qui va longtemps coller à la peau des anarchistes français. Cet état d'esprit se caractérise ainsi sous une double forme : d'une part un rejet inconditionnel de l'ennemi marxiste, d'autre part des questions sur le rôle des anciens et de l'évolution idéologique de l'anarchisme. C’est Fernand Robert qui attaque le premier : " Le LIB est devenu un journal marxiste. En continuant à le soutenir, tout en reconnaissant qu’il ne nous plaît pas, vous faîtes une mauvaise action contre votre idéal anarchiste. Vous donnez la main à vos ennemis dans la pensée. Même si la FA disparaît, même si le LIB disparaît, l'anarchie y gagnera. Le marxisme ne représente plus rien. Il faut le mettre bas ; je pense la même chose des dirigeants actuels de la FA. L’ennemi se glisse partout."Cédric Guerin. "Pensée et action des anarchistes en France : 1950-1970"
- ^ "Les groupes/liaisons/individuels de la FA" by Federation Anarchiste
- ^ Radio Libertaire
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
