Ana Boberg
| Ana Boberg | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ana Katarina Boberg |
| Datum rođenja | 13. decembar 1864. |
| Mesto rođenja | Stokholm, Švedska |
| Datum smrti | 27. januar 1935. (70 god.) |
| Mesto smrti | Stokholm, Švedska |
| Nacionalnost | šveđanka |
| Zanimanje | slikarka |
| Porodica | |
| Supružnik | Ferdinand Boberg (v. 1888) |
Ana Katarina Boberg, rođena Šolander, (3. decembar 1864 — Stokholm, 27. januar 1935) bila je švedska umetnica udata za istaknutog arhitektu Ferdinanda Boberga. Ana Šolander je bila ćerka arhitekte Fredrika Vilhelma Šolandera i unuka Aksela Nistroma. Boberg je bio osoba mnogih umetničkih zanimanja; u početku je radila sa keramikom i tekstilom (između ostalog kreirala je "Paun vazu" za Rorstrand), a pored slikarstva bavila se i scenografijom i pisanjem. Ona je bila iz umetničke porodice, ali nikada nije dobila nikakvu formalnu obuku u umetnosti i smatra se samodidaktom. Mnoge njene slike su iz severne Norveške, koja je postala njen glavni fokus dugi niz godina nakon putovanja tamo 1901. Ova dela nisu naišla na dobar prijem u Švedskoj, ali su mnogo bolje prošla u Parizu. Ana je provela dosta vremena u oblasti u blizini Lofotena u Norveškoj, gde je na kraju imala kolibu, a na mnoga od tih putovanja je išla sama.
Život i rad[uredi | uredi izvor]
Ana je bila šesta od sedmoro dece u porodici Šolander. Studirala je francuski, a nakratko je bila upisana na Akademiju Julian u Parizu da studira slikarstvo. U Parizu je upoznala i budućeg supruga arhitektu Ferdinanda Boberga, koji je tamo bio na studijskom putovanju. Verili su se 1884. Ferdinand Boberg je u to vreme bio daleko od situiranog, ali je Ana ubedila njenu majku Karin, da im ipak dozvoli da se venčaju. Ana nije imala formalnu obuku, ali je počela da slika već 1882. tokom putovanja u Španiju sa svojom majkom i nekim od braće i sestara. Bobergovi su se venčali 1888. godine, u početku su živjeli sa Šolanderovima, sve dok nisu sebi mogli omogućiti da se presele u svoj stan u Stokholmu. Godine 1896. par je izgradio letnjikovac Villa Ugglebo u Jurgordenu u Stokholmu. Tokom 1890-ih, Boberg se pridružila Nya Idun, ženskom udruženju. [1]
Godine 1887. Boberg je ozbiljno počela da slika, uglavnom koristeći akvarel, a prvu izložbu imala je 1888. Tokom 1890-ih slikala je i 'tapiserije', uljane slike na grubom platnu koje podsećaju na tkane tapiserije. Ove „tapiserije“ su bile izložene kao zidne dekoracije, između ostalog, u hotelu Ridberg (koji je kasnije srušen, a tapiserije su prenete u zamak Arsta). Takođe je kreirala zidne dekoracije za Grand Hotel Salsjobaden. Ana je izlagala svoje radove u Palati lepih umetnosti na Svetskoj kolumbijskoj izložbi 1893. u Čikagu.[2]
Na prelazu vekova 1800–1900 Ana se takođe bavila primenjenom umetnošću. Dizajnirala je vazu sa paunom (Påfågelvasen) za Rorstrand 1897. i staklo za staklaru Rejmire, kao i tekstilne radove. Na Svetskom sajmu u Parizu 1900. godine, gde je Ferdinand Boberg bio arhitekta za švedski paviljon, Ana je kreirala brojne tekstile, koje su tkale Udruženje prijatelja rukotvorina i K.A. Fabrika svile Almgren. Bila je i pisac i scenograf za operu Tirfing Vilhelma Stenamara, izvedenu 1898. godine.
Tokom putovanja u severnu Švedsku i Norvešku sa svojim mužem 1901. godine, Boberg je bila opčinjena grandioznim pejzažom i prirodom severne Norveške, posebno Lofota. Tokom naredne 33 godine slikala je uglavnom pejzaže i ljude Lofotina, često zimi.[3] Godine 1904. njen muž je za nju projektovao malu kuću, koja je sagrađena na ostrvu Firon, blizu Svolvera, gde je Ana mogla da boravi tokom svojih brojnih putovanja na Lofote. Na ova putovanja najčešće je odlazila sama.
Godine 1903. Ana je prvi put pokazala svoje lofotske slike u Stokholmu i reakcije su bile različite. Izložba u Parizu 1905. donela je veći uspeh i izuzetno pozitivne povratne informacije, postavljajući temelje za plodnu karijeru u Francuskoj. Poslednja izložba održana je 1927.
Posle 1915.[uredi | uredi izvor]
Kada se Ferdinand Boberg penzionisao 1915. godine, Ana mu se pridružila na mnogim opsežnim putovanjima kroz Švedsku za projekat „Švedske slike“. Putovanja su se u početku odvijala u Skania AB autobusu sa vozačem. Godine 1925. Bobergovi su bili primorani da prodaju vilu na Jurgordenu, koju je dizajnirao Ferdinand, gde su živeli od 1903. Nakon toga su se preselili u Pariz. U martu 1929. godine, par se vratio u Stokholm, živeći u Vili Blektornet na Sedermalmu do Anine smrti. Umrla je od komplikacija na operaciji žučne kese 1935. Švedski kraljevski prestolonaslednik Gustav Adolf, princeza Ingrid i princ Bertil prisustvovali su njenoj sahrani.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ana Boberg”. nyaidun.se (na jeziku: švedski). 2016-02-16. Pristupljeno 2022-05-16.
- ^ Nichols, K. L. „Ženska umetnost na Svetskom kolumbijskom sajmu i izložbi, Čikago, 1893”. Pristupljeno 2. 8. 2018.
- ^ Mebius, E. „„Najveći švedski umetnik“: Recepcija pejzaža Ane Boberg” (PDF). Pristupljeno 1. 12. 2021.
- ^ Björnberg, Karl-Axel (1998). Kungliga och Norra begravningsplatserna. Bäckströms förlag. str. 136. ISBN 91-88016-69-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Ana Boberg na Vikimedijinoj ostavi- Ana Boberg na digitaltmuseum
