Angora (vuna)

Angora vuna

Angora vuna ofarbana u zeleno

Angora vuna ili angora vlakno je vrsta veoma vredne vune dobijene preradom krzna angorskog zeca. Iako su imena izvornih životinja slična, angora se razlikuju od mohera, koji se dobija od angorske koze. Angora se takođe razlikuju od kašmira, koji se dobija od kašmirske koze.

Karakteristike

Angora je poznata po svojoj mekoći, tankim vlaknima i onome što pletači nazivaju oreolom (paperjem). Takođe, poznata je po svojoj svilenkastoj teksturi. Mnogo je toplija i lakša od vune zbog šupljeg jezgra angora vlakna.

Kvalitetna angora vlakna su prečnika oko 12–16 mikrometara i mogu koštati čak 10–16 dolara po unci (35 do 50 centi po gramu).

Prediva od 100% angore daju najviše toplote, ali se od korišćenja i vlage vrlo lako filcaju. Vlakna se obično mešaju sa vunom da bi se predivu dala elastičnost, jer angora vlakno nije prirodno elastično. Mešavina smanjuje mekoću i oreol kao i cenu gotovog predmeta. Komercijalna prediva za pletenje obično koristi 30–50% angore, kako bi proizvela oreol, toplotu i mekoću bez neželjenih efekata preteranog filcanja.

Angorski zec

Angorski zec

Postoje četiri različite vrste angorskih zečeva: engleski, francuski, satenski i divovski. Dlaka francuske sorte proizvodi vlakna koja veoma dobro upijaju boju kada se farbaju. Ovi zečevi se ne linjaju toliko kao druge sorte.

Engleski angorski zečevi se stalno linjaju i moraju se češljati nekoliko puta dnevno da bi se izbeglo opadanje dlake. Njihovo krzno daje veoma jaku vunu.

Satenski tip angorskog zeca ima krzno koje je sjajno i izgleda kao saten. Krzno ove sorte se često prede sa nekom drugom vrstom vune kako bi se ovim fleksibilnim vlaknima dodala snaga.

Džinovski angorski zečevi ne odbacju dlaku sami od sebe. Zbog svoje veličine daju bogatu količinu vlakana.

Proizvodnja krzna

90% angorskog krzna se proizvodi u Kini, iako Evropa, Čile i Sjedinjene države takođe proizvode male količine. U Kini ima više od 50 miliona angorskih zečeva, koji proizvode 2.500–3.000 tona angore godišnje. Skupljanje angore se vrši do tri puta godišnje (otprilike svaka 4 meseca) i sakuplja se čupanjem ili šišanjem krzna.

Većina rasa angorskih zečeva linja se prirodnim ciklusom otprilike svaka četiri meseca. Mnogi proizvođači angore čupaju krzno ovih životinja. Čupanje je, u stvari, izvlačenje krzna koje se linja. Međutim, čupanje je dugotrajan proces, pa neki proizvođači umesto toga šišaju zeca. Iako ovo rezultira nešto slabijim kvalitetom vune, potrebno je manje vremena i dobije se više vune. Takođe, ne linjaju se sve rase angorskih zečeva, a ako se zec prirodno ne linja, ne može se očupati.

Zečevi se moraju češljati najmanje jednom ili dva puta nedeljno kako bi se sprečilo da se krzno zamrsi i filcuje. Takođe postoji opasnost da zec proguta svoje olinjalo krzno.

Okrutnost prema životinjama

Godine 2013. nekoliko prodavaca odeće obustavilo je nabavku proizvoda koji sadrže angorsku vunu nakon što su se pojavili video dokazi o živim zečevima sa vezanim šapama, sa kojih čupaju krzno na kineskim farmama. Glavni trgovci koji su zabranili proizvode od angore kao odgovor na zabrinutost za dobrobit su Hugo Boss, Gap, Kalvin Klajn, Tomi Hilfiger, H&M i Esprit.

U septembru 2016, francuska dobrotvorna organizacija za prava životinja One Voice objavila je uznemirujuće snimke sa šest farmi angorskih zečeva širom Francuske. Video snimci prikazuju životinje koje su prikovane sa raširenim prednjim i zadnjim nogama, dok radnici čupaju i kidaju krzno sa njihove kože. Na snimku, zečevi vrište i plaču od bolova dok im se kida krzno, ostavljajući ih potpuno golim osim glave.

Vidi još

• Vuna
• Kašmir
• Moher

Spoljašnje veze

• National Angora Rabbit Breeders Club official site
• International Association of German Angora Rabbit Breeders official site Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. decembar 2014)
• Pictures of the different Angora Rabbit breeds, care