Andrija iz Konstantinopolja
Andrija (grč. Άνδρέας) bio je grčki učitelj rvanja iz Konstantinopolja.[1] U delu „O ratovima“ Prokopija iz Cezareje naveden je kao jedan od učesnika bitke kod Dare, koja se zbila u junu mesecu 530. godine. Bitka se vodila između vojski Istočnog rimskog i Sasnidskog carstva u okolini strateški značajnog rimskog pograničnog utvrđenja Dara. Opis megdana tokom kojeg je Andrija porazio dvojicu persijskih ratnika doprineo je preciznijem određivanju mesta na kom se boj odvijao.[2]
Megdan[uredi | uredi izvor]
Megdani pred bitku bili su uobičajeni deo tadašnje ratničke tradicije.[3] Tako je prvog dana bitke kod Dare jedan mladi sasanidski konjanik izjahao izazivajući bilo koga od Rimljana, koji je imao hrabrosti da mu se suprotstavi. Nakon kraćeg oklevanja javio se Andrija, jedan od služitelja iz pratnje rimskog zapovednika Vuze,[4] zadužen za njegove telesne vežbe.[5] Na izazov se odazvao svojom voljom i bez ičijeg naređenja. Dok se Persijanac premišljao Andrija je hitnuo koplje i pogodio ga u grudi. Ranjeni ratnik je pao sa konja, a Andrija je sjahavši pritrčao i nožem mu odrubio glavu. Zaorili su se poklici među rimskim vojnicima kojima su se u radosti zbog Andrijine pobede pridružili i oni koji su sa bedema (grč. τοῦ περιβόλου) posmatrali borbu megdandžija.[6]
Potom je u prazan prostor između dve vojske ujahao novi persijski izazizvač, ovog puta iskusan ratnik, za koga Prokopije kaže da su mu kosu krasile prve sede vlasi. Ponovo se niko od rimskih vojnika nije odmah odazivao na pozive Persijanca koji im je takoreći pred nosem razigravao konja, često ga udarajući korbačem.[7] Andrija je ponovo prihvatio izazov iako mu je to, nakon prvog dvoboja, strogo zabranio rimski velikodostojnik Hermogen.[8] Ovog puta oba ratnika su bez ustezanja jurnula jedan na drugoga. Konji su se sudarili zbacivši jahače iz sedla, a koplja su im od siline udara ispala iz ruku. Andrija je bio umešniji od protivnika i prvi se osovio na noge. Dok je Persijanac nespretno pokušao da se pridigne, ovaj snalažljivi rvač je pritrčao, oborio ga na zemlju i bez oklevanja pogubio. Pobednički poklici koji su se ponovo zaorili iz redova rimske vojske i sa gradskih zidina (grč. τοῦ τείχους) bili su još glasniji nego prvi put.[9] Bilo zbog toga što je Persijancima ponestalo megdandžija, bilo zbog toga što se bližila noć, njihov glavni zapovednik Peroz je odlučio da svoju vojsku povuče nazad u Amodij. Rimski vojskovođa Velizar je svoje raspevane ratnike potom poveo na prenoćište.[10] Tako se neočekivanim herojstvom rvača Andrije završio prvi dan bitke kod Dare.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ J. R. Martindale ed., The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume IIIA, A.D. 527–641, Cambridge University Press, Cambridge, 1992, 74–75.
- ^ N. Keravica, „Bitka kod Dare, jun 530. godine“, Vojno-istorijski glasnik, 2/2017, Beograd, 2017, 20–21.
- ^ B. Henning, „Procopius and the East“, M. Meier ed., Brill's Companion to Procopius, Brill, , 2017, 11.
- ^ J. R. Martindale, 254–257.
- ^ Prokopios: The Wars of Justinian, trans. H. B. Dewing, Hackett Publishing Company, , 2014, I, 13, 30.
- ^ Ibid, I, 13, 32.
- ^ Ibid, I, 13, 33–34.
- ^ J. R. Martindale, 590–593.
- ^ Prokopios, I, 13, 38.
- ^ Ibid.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Prokopios: The Wars of Justinian, trans. H. B. Dewing, Hackett Publishing Company, Indianapolis, 2014.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Geoffrey Greatrex, „Procopius and the Persian Wars“, D. Phil. Thesis, , Hilary term, 1994.
- Prokopiй Kesariйskiй, Voйna s persami. Voйna s vandalami. Taйnaя istoriя, Perevod, statья, kommentariй A. A. Čekalovoй, Nauka, Moskva, 1993.
- Nikola Keravica, „Bitka kod Dare, jun 530. godine“, Vojno-istorijski glasnik, 2/2017, Beograd, 2017, 10–40.