Пређи на садржај

Персијанци

С Википедије, слободне енциклопедије
Персијанци
مردم فارس
Персијски шиитски муслимани из Ирана током Арбаинског ходочашћа [п]
Укупна популација
више од 80.000.000[1]
Региони са значајном популацијом
 Иран51.940.000[а][2][3][4]
 Авганистан16.600.000[5][6][7][8]
 Таџикистан9.000.000[9][10]
Језици
персијски
(ирански персијски [п], дари, таџички и хазаријски [п])
Религија
Већинске:
шиитски ислам (дванаестници)
Мањинске:
сунитски ислам, хришћанство [п], зороастризам [п], бахаи вјера [п] и остале [п][11]
Сродне етничке групе
Таџици, Хазарејци, Лури, Ајмаци, Тати и остали ирански народи

Персијанци, или народ Фарса (перс. مردم فارس, Mardom-e Fārs), ирански су народ из западне Азије.[4] Старосједелачког становништво су Иранске висоравни и чине већину становника Ирана.[12] Поред заједничког културног система, матерњи језици су им персијски[13][14][15] и западноирански језици [п], који су иранском блиско сродни.[16]

Персијанци су првобитно били древни ирански народ који је мигрирао у Персис [п] (такође названа „права Персија” и одговара иранској покрајини Фарс) до 9. вијека п. н. е.[17][18] Поријекло воде од групе зване Праиранци [п], који су се вјероватно одвојили од Индоиранаца око 1800. п. н. е. из Авганистана или средње Азије.[19] Заједно са сународницима, основали су и владали неким од најмоћнијих свјетских царстава,[18][20] која су добро познате по свом огромном културном, политичком и друштвеном утицају на стари Блиски исток [п] и шире.[21][22] [23]Персијанци су дали велики допринос умјетности и науци [п],[24][25][26] а персијска књижевност је једна од најистакнутијих свјетских књижевних традиција, како унутар, тако и изван Ирана.[27] Регионални престиж њихове цивилизације био је основа за развој многих значајних персијских друштава, посебном међу туркијским народима, широм средње [п] и јужне [п] Азије.

У савременој терминологији, говорници персијског језика у Авганистану, Таџикистану и Узбекистану познати су као Таџици, при чему прве двије земље имају међусобно разумљиве варијације персијског познате као дари и таџички; док су говорници персијског са Кавказа (првенствено из Азербејџана и руске републике Дагестан), иако у великој мјери асимиловани, познати као Тати.[28][29] Историјски гледано, термини Таџик и Тат коришћени су синонимно и наизмјенично са персијски.[28] Многе утицајне персијске личности потицале су изван данашњих граница Ирана — на сјевероистоку из Авганистана и средње Азије и, у мањој мјери, на сјеверозападу са самог Кавказа.[30][31]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Између 51% и 65% укупног становништва земље, укључујући Гиланце [п] и Мазандеране [п].[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Persian Language (FAS) – L1 & L2 Speakers, Status, Map, Endangered Level & Official Use | Ethnologue Free”. Ethnologue (Free All) (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. 
  2. ^ а б Elling, Rasmus Christian (2013). Minorities in Iran: Nationalism and Ethnicity After Khomeini (на језику: енглески). New York: Palgrave Macmillan. стр. 19. ISBN 978-1-137-04780-9. Приступљено 2. 8. 2025. „The Factbook puts 'Persian and Persian dialects' at 58 percent, but 51 percent of the population as ethnic Persians, while the Library of Congress states that Persian 'is spoken as a mother tongue by at least 65 percent of the population and as a second language by a large proportion of the remaining 35 percent. The 'Persian' mentioned in the latter report must thus also include Gilaki and Mazi. However, Gilaki and Mazi are actually from a different branch of the Iranian language subfamily than Persian, and could be as such be seen not as dialects, but as distinct languages. Suffice it here to say that while some scholars see categories such as Gilakis and Mazandaranis as referring to separate ethnic groups due to their linguistic traits, others count them as 'Persians' on exactly the same basis.” 
  3. ^ Crane, Keith; Lal, Rollie (2010). Iran's political, demographic, and economic vulnerabilities (на језику: енглески). Santa Monica, CA: RAND Corp. стр. 38. ISBN 978-0-8330-4527-0. Приступљено 2. 8. 2025. 
  4. ^ а б „Country Profile: Iran” (PDF). loc.gov (на језику: енглески). Library of Congress – Federal Research Division. мај 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2025. 
  5. ^ Umarov, Temur (26. 10. 2021). „Why Tajikistan Is Taking a Stand Against the Taliban”. Carnegie Endowment for International Peace (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. 
  6. ^ „Tajiks in Afghanistan”. Minority Rights Group. Приступљено 2. 8. 2025. „Though their exact numbers are uncertain and as with other communities are contested, previous estimates have suggested that Tajiks make up around 27 per cent of the population, making them the second largest ethnic group in Afghanistan after the Pashtuns.” 
  7. ^ „Afghan, Tajik in Afghanistan”. joshuaproject.net (на језику: енглески). Joshua Project. Приступљено 2. 8. 2025. 
  8. ^ „Hazara in Afghanistan”. joshuaproject.net (на језику: енглески). Joshua Project. Приступљено 2. 8. 2025. 
  9. ^ „Dissemination of the Republic of Tajikistan Population and Housing Census Data 2020”. unece.org (на језику: енглески). UNECE. 15. 9. 2023. Приступљено 2. 8. 2025. 
  10. ^ „Tajikistan Population 2025”. World Population Review (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. 
  11. ^ „Iranians’ Attitudes Toward Religion: A 2020 Survey Report – Gamaan”. gamaan.org (на језику: енглески). 25. 8. 2020. Приступљено 2. 8. 2025. 
  12. ^ „Selected findings of the 2011 National Population and Housing Census” (PDF). unstats.un.org (на језику: енглески). 2011. Приступљено 2. 8. 2025. 
  13. ^ Beck, Lois (2015). Nomads in postrevolutionary Iran: the Qashqa'i in an era of change (на језику: енглески). Abingdon, Oxon: Routledge. стр. xxii. ISBN 978-1317743866. „(...) an ethnic Persian; adheres to cultural systems connected with other ethnic Persians (...)” 
  14. ^ Assessing grammar: the languages of LARSP (на језику: енглески). Bristol ; Buffalo: Multilingual Matters. 2012. стр. 169. ISBN 978-1-84769-637-3. 
  15. ^ „IRAN v. PEOPLES OF IRAN (1) A General Survey”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. „The largest group of people in present-day Iran are Persians (*q.v.) who speak dialects of the language called Fārsi in Persian, since it was primarily the tongue of the people of Fārs."” 
  16. ^ „LORI LANGUAGE ii. Sociolinguistic Status of Lori”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. „Conversely, the Nehāvand sub-province of Hamadān is home to ethnic Persians who speak NLori as a mother tongue. (...) The same is true of areas to the southwest, south, and east of the Lori language area (...): while the varieties spoken there show more structural similarity to Lori than to Persian, speakers identify themselves as ethnically Persian.” 
  17. ^ „FĀRS i. Geography”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. „The name of Fārs is undoubtedly attested in Assyrian sources since the third millennium B.C.E. under the form Parahše. Originally, it was the "land of horses" of the Sumerians (Herzfeld, pp. 181–82, 184–86). The name was adopted by Iranian tribes which established themselves there in the 9th century B.C.E. in the west and southwest of Urmia lake. The Parsua (Pārsa) are mentioned there for the first time in 843 B.C.E., during the reign of Salmanassar III, and then, after they migrated to the southeast (Boehmer, pp. 193–97), the name was transferred, between 690 and 640, to a region previously called Anšan (q.v.) in Elamite sources (Herzfeld, pp. 169–71, 178–79, 186). From that moment the name acquired the connotation of an ethnic region, the land of the Persians, and the Persians soon thereafter founded the vast Achaemenid empire. A never-ending confusion thus set in between a narrow, limited, geographical usage of the term—Persia in the sense of the land where the aforesaid Persian tribes had shaped the core of their power—and a broader, more general usage of the term to designate the much larger area affected by the political and cultural radiance of the Achaemenids. The confusion between the two senses of the word was continuous, fueled by the Greeks who used the name Persai to designate the entire empire.” 
  18. ^ а б Sacks, David; Murray, Oswyn; Brody, Lisa R. (2005). Encyclopedia of the ancient Greek world (Rev. изд.). New York: Facts On File. стр. 256. ISBN 978-0-8160-5722-1. 
  19. ^ „Persian people”. ebsco.com (на језику: енглески). EBSCO Research Starters. Приступљено 2. 8. 2025. 
  20. ^ „ACHAEMENID DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. „In 550 B.C. Cyrus (called "the Great" by the Greeks) overthrew the Median empire under Astyages and brought the Persians into domination over the Iranian peoples; he achieved combined rule over all Iran as the first real monarch of the Achaemenid dynasty. Within a few years he founded a multinational empire without precedent—a first world-empire of historical importance, since it embraced all previous civilized states of the ancient Near East. (...) The Persian empire was a multinational state under the leadership of the Persians; among these peoples the Medes, Iranian sister nation of the Persians, held a special position.” 
  21. ^ Farr, Edward (1850). History of the Persians (на језику: енглески). Robert Carter. стр. 124–7. Приступљено 2. 8. 2025. 
  22. ^ Roisman, Joseph; Worthington, Ian (2011). A Companion to Ancient Macedonia (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 345. ISBN 978-1-4443-5163-7. Приступљено 2. 8. 2025. 
  23. ^ DURANT, WILL (1950). THE AGE OF FAITH (на језику: енглески). Simon and Schuster. стр. 150. Приступљено 2. 8. 2025. „Repaying its debt, Sasanian art exported its forms and motives eastward into India, Turkestan, and China, westward into Syria, Asia Minor, Constantinople, the Balkans, Egypt, and Spain” 
  24. ^ Burke, Andrew (2010). Iran (на језику: енглески). Lonely Planet. стр. 295 & 114—5 (for architecture) and pp. 68—72 (for arts). ISBN 978-1-74220-349-2. 
  25. ^ Hovannisian, Richard G.; Sabagh, Georges (1998). The Persian Presence in the Islamic World (на језику: енглески). Cambridge, UK : New York: Cambridge University Press. стр. 80—83. ISBN 978-0-521-59185-0. Приступљено 2. 8. 2025. 
  26. ^ Spuler, Bertold; Marcinkowski, M. Ismail (2003). Persian historiography and geography: Bertold Spuler on major works produced in Iran, the Caucasus, Central Asia, India, and early Ottoman Turkey (на језику: енглески) (1st изд.). Singapore: Pustaka Nasional. ISBN 978-9971-77-488-2. Приступљено 2. 8. 2025. 
  27. ^ Arberry, A. J., ур. (1989). The legacy of Persia (Reprinted изд.). Oxford: Clarendon Press. стр. 200. ISBN 0-19-821905-9. 
  28. ^ а б „TAJIK i. THE ETHNONYM: ORIGINS AND APPLICATION”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2025. „By mid-Safavid times the usage tājik for 'Persian(s) of Iran' may be considered a literary affectation, an expression of the traditional rivalry between Men of the Sword and Men of the Pen. Pietro della Valle, writing from Isfahan in 1617, cites only Pārsi and ʿAjami as autonyms for the indigenous Persians, and Tāt and raʿiat 'peasant(ry), subject(s)' as pejorative heteronyms used by the Qezelbāš (Qizilbāš) Torkmān elite. Perhaps by about 1400, reference to actual Tajiks was directed mostly at Persian-speakers in Afghanistan and Central Asia; (...)” 
  29. ^ Ostler, Nicholas (2010). The Last Lingua Franca: English Until the Return of Babel (на језику: енглески). Penguin Books Limited. ISBN 978-0-14-192221-8. Приступљено 2. 8. 2025. „Tat was known to have been used at different times to designate Crimean Goths, Greeks and sedentary peoples generally, but its primary reference came to be the Persians within the Turkic domains. (...) Tat is nowadays specialized to refer to special groups with Iranian languages in the west of the Caspian Sea.” 
  30. ^ Nava'i, Ali Shir (1966). Devereux, Robert, ур. Muḥākamat Al-lughatain (на језику: енглески). E. J. Brill. стр. 6. Приступљено 2. 8. 2025. 
  31. ^ Starr, S. Frederick (2015). Lost enlightenment: Central Asia's golden age from the Arab conquest to Tamerlane (на језику: енглески) (Fourth printing, first paperback printing изд.). Princeton, NJ Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16585-1. Приступљено 2. 8. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Ирански народи

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Персијанци&oldid=30392317”