Аришевац

Ariševac
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Divizija:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Boletales
Porodica:	Suillaceae
Rod:	Suillus
Vrsta:	S. grevillei
Binomno ime
Suillus grevillei (Klotzsch) Singer, 1945
Sinonimi
Boletinus grevillei (Klotzsch) Pomerl., 1980 Boletopsis elegans (Schumach.) Henn., 1898 Boletus annularius Bolton, 1792 Boletus clintonianus Peck, 1872 Boletus cortinatus Pers., 1801 Boletus elegans Schumach., 1803 Boletus elegans var. aureus Fr., 1838 Boletus elegans var. cyanescens Velen., 1939 Boletus grevillei Klotzsch, 1832 Cricunopus elegans (Schumach.) P. Karst., 1882 Ixocomus elegans (Schumach.) Singer, 1938 Ixocomus elegans f. badius Singer, 1938 Ixocomus elegans f. elegans (Schumach.) Singer, 1938 Ixocomus elegans f. griseoloporus Singer, 1938 Ixocomus flavus var. elegans (Schumach.) Quél., 1888 Ixocomus grevillei (Klotzsch) Vassilkov, 1955 Suillus clintonianus (Peck) Kuntze, 1898 Suillus elegans (Schumach.) Snell, 1944 Suillus grevillei f. badius (Singer) Singer, 1965 Suillus grevillei var. badius Singer Suillus grevillei var. clintonianus (Peck) Singer, 1951 Suillus grevillei var. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945 Suillus grevillei f. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945 Suillus grevillei var. proximus (A.H. Sm. & Thiers) W. Klofac, 2013 Suillus proximus A.H. Sm. & Thiers, 1964 Viscipellis elegans (Schumach.) Quél., 1886 Viscipellis flava var. elegans (Schumach.) Quél., 1886

Ariševac (lat. Suillus grevillei) je mikorizna gljiva iz reda vrganja (Boletales) koja raste u simbiozi sa arišima (lat.Larix spp). Daleko je češća vrsta u Aziji dok se u ostatku severne hemisfere javlja u veštačkim zasadima ariša. Pravi kolonije. Plodonosi od juna do novembra najčešće u dva talasa.

Opis plodnog tela

Šešir je kod ove vrste je prečnika uglavnom do 10 cm poluluptast, zaobljen do zvonolik sluzav žute do narandžaste boje. Kožica je glatka, sluzava i kao da pomalo visi sa ivice šešira.

Cevčice su kratke i žute veličine 5-10 mm. Dok je gljiva mlada cevčice su pokrivene debelim belim opnastim velom. Pore ove vrste su okrugle i sitne, žute pa rđasto prskane.

Meso je debelo, sočno i mekano, žute boje bez nekog osobenog mirisa i blagog ukusa. Drška je slične boje kao i šešir i na sebi poseduje trajan beličasti prsten.

Drška je visoka od 5-12 cm, a debljina 1,5-3 cm.

Mikroskopija

Spore su blede ili hijaline, cilindrične ili izduženo-vretenaste dimenzija 8-12 × 3-4 μm. Cistide su u nakupinama, maslinasto smeđe, batinaste, ili sa suženim vrhom (30-60 × 6-7 μm).

Otisak spora

Otisak spora je kestenjasto smeđa do glinasto oker boje (nema primesa maslinaste).

Jestivost

Jestiva i ukusna gljiva. Može se i kuvati i pohovati. Kožicu šešira pre spremanja obavezno oguliti jer poseduje veće količine proteina glutena.

Literatura

• Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
• Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
• Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
• Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.