Аришевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аришевац
Suill.grev.jpg
Аришевац
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Boletales
Породица: Suillaceae
Род: Suillus
Врста: S. grevillei
Биномијална номенклатура
Suillus grevillei
(Klotzsch) Singer, 1945
Синоними
  • Boletinus grevillei (Klotzsch) Pomerl., 1980
  • Boletopsis elegans (Schumach.) Henn., 1898
  • Boletus annularius Bolton, 1792
  • Boletus clintonianus Peck, 1872
  • Boletus cortinatus Pers., 1801
  • Boletus elegans Schumach., 1803
  • Boletus elegans var. aureus Fr., 1838
  • Boletus elegans var. cyanescens Velen., 1939
  • Boletus grevillei Klotzsch, 1832
  • Cricunopus elegans (Schumach.) P. Karst., 1882
  • Ixocomus elegans (Schumach.) Singer, 1938
  • Ixocomus elegans f. badius Singer, 1938
  • Ixocomus elegans f. elegans (Schumach.) Singer, 1938
  • Ixocomus elegans f. griseoloporus Singer, 1938
  • Ixocomus flavus var. elegans (Schumach.) Quél., 1888
  • Ixocomus grevillei (Klotzsch) Vassilkov, 1955
  • Suillus clintonianus (Peck) Kuntze, 1898
  • Suillus elegans (Schumach.) Snell, 1944
  • Suillus grevillei f. badius (Singer) Singer, 1965
  • Suillus grevillei var. badius Singer
  • Suillus grevillei var. clintonianus (Peck) Singer, 1951
  • Suillus grevillei var. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945
  • Suillus grevillei f. grevillei (Klotzsch) Singer, 1945
  • Suillus grevillei var. proximus (A.H. Sm. & Thiers) W. Klofac, 2013
  • Suillus proximus A.H. Sm. & Thiers, 1964
  • Viscipellis elegans (Schumach.) Quél., 1886
  • Viscipellis flava var. elegans (Schumach.) Quél., 1886

Аришевац (лат. Suillus grevillei) је микоризна гљива из реда вргања (Boletales) која расте у симбиози са аришима (лат.Larix spp). Далеко је чешћа врста у Азији док се у остатку северне хемисфере јавља у вештачким засадима ариша. Прави колоније. Плодоноси од јуна до новембра најчешће у два таласа.

Опис плодног тела[уреди]

Шешир је код ове врсте је пречника углавном до 10 cm полулуптаст, заобљен до звонолик слузав жуте до наранџасте боје. Кожица је глатка, слузава и као да помало виси са ивице шешира.

Цевчице су кратке и жуте величине 5-10 mm. Док је гљива млада цевчице су покривене дебелим белим опнастим велом. Поре ове врсте су округле и ситне, жуте па рђасто прскане.

Месо је дебело, сочно и мекано, жуте боје без неког особеног мириса и благог укуса. Дршка је сличне боје као и шешир и на себи поседује трајан беличасти прстен.

Дршка је висока од 5-12 cm, а дебљина 1,5-3 cm.

Микроскопија[уреди]

Споре су бледе или хијалине, цилиндричне или издужено-вретенасте димензија 8-12 × 3-4 μm. Цистиде су у накупинама, маслинасто смеђе, батинасте, или са суженим врхом (30-60 × 6-7 μm).

Отисак спора[уреди]

Отисак спора је кестењасто смеђа до глинасто окер боје (нема примеса маслинасте).

Јестивост[уреди]

Јестива и укусна гљива. Може се и кувати и поховати. Кожицу шешира пре спремања обавезно огулити јер поседује веће количине протеина глутена.


Литература[уреди]

  • Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
  • Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
  • Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
  • Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.