Asado

Tipični asado u Argentini

Asado je tehnika pravljenja roštilja i društveni događaj organizovanja ili prisustva roštilju u raznim zemljama Južne Amerike, posebno Argentini i Urugvaju, gde je to takođe tradicionalni događaj. Asado se obično sastoji od govedine, svinjetine, piletine, čoriza (pikantna kobasica) i morcile, koje se kuvaju na roštilju, koji se naziva parilja, ili na otvorenoj vatri. Meso uglavnom prati crno vino i salate. Ovo meso priprema asador ili pariljero.

Istorija

Ogromna stada divlje stoke lutala su velikim delom stepe Pampa u Argentini do sredine devetnaestog veka. Stanovnici Rio de la Plate, posebno gaučo jahači, razvili su naklonost prema govedini, posebno asadu, odnosno pečenoj govedini (ili jagnjetini ili jarcu). Meso, često uz rebra, nanizano je na metalni okvir koji se naziva asador i prži se stavljanjem pored lagano goruće vatre. Gaučosi su favorizovali kuvanje asada sa drvetom drveta kebračo, jer gori vrlo malo. Asado, u pratnji čaja od mate, činio je osnovu gaučo dijete.

Priprema

Obično asador započinje paljenjem uglja, koji je često napravljen od domaćeg drveća, izbegavajući borove i eukaliptus jer imaju smole jakog mirisa. U sofisticiranijim asadovima ugljen je od specifičnog drveta ili je napravljen na uglju nedavno izgorelog drveta, što je takođe uobičajeno kada se asado nalazi na logorskoj vatri. U Urugvaju se ne koristi ugljen, već direktni žar ili vrući ugalj.

Kuvanje se može raditi na način al asador ili a la parilja U prvom slučaju, vatra se loži na zemlji ili u kaminu i okružuje metalnim krstovima (asadores) koji drže čitav trup životinje otvorenim da prima toplotu od vatre. U drugom slučaju se loži vatra i nakon formiranja uglja preko nje se postavi roštilj sa mesom.