Atentat na nemačke avijatičare u Zagrebu 30. septembra 1941.
|
Ovaj članak je deo serije članka o Zagrebu u Narodno-oslobodilačkoj borbi.
|
Atentat na grupu nemačkih avijatičara izvršila je 30. septembra 1941. godine udarna grupa, čiji su članovi bili Nikola Perković, Lazo Vračarić i Ivan Šibl, pucajući iz pištolja na trojicu nemačkih avijatičara na uglu Zvonimirove i Rusanove ulice u Zagrebu. Jedan Nemac poginuo je na mestu, drugi je podlegao ranama nešto kasnije u bolnici, a treći je bio teško ranjen.
Ovo je bio drugi napad na vojnike Vermahta u Zagrebu. Prvi se desio 12. septembra 1941, kada je grupa omladinaca sa Svetica napala bombama autobus sa nemačkim vojnicima, ranivši tom prilikom dvojicu.
Atentat[uredi | uredi izvor]
Članovi udarne grupe su uveče 30. septembra, nešto pre 7 časova, opazili u Zvonimirovoj ulici ispred tadašnjeg biskopa „Union“ tri nemačka podoficira-avijatičara, koji su ušli unutra. odlučili su da pričekaju završetak predstave, te da ih posle toga dočekaju i napadnu na prigodnom mestu. Kao dobri poznavaoci prilika u ovom delu grada, omladinci su pretpostavili da će avijatičari posle filma krenuti najverovatnije Zvonimirovom ulicom u pravcu Borongajskog aerodroma, gde je bila smeštena njihova jedinica. Pošto su ispitali bezbednost terena, odlučili su da napad izvedu na uglu Zvonimirove i Rusanove ulice. Tu im se takođe pružala dobra mogućnost bega posle izvršene akcije.[1]
Film je završio u 9 časova, nakon čega su avijatičari izišli među prvima iz bioskopa. Udarna grupa zasula ih je mecima iz bliskog odstojanja. Avijatičar u koga je pucao Šibl odmah se srušio mrtav, Vračarićev je otrčao nekoliko koraka napred i zgrčio se pored telefonskog stuba, a Perkovićev je oteturao 20-ak koraka uhvatio se za drvo i srušio se na zemlju. Upravo u momentu kada su tri napadača završila s pucnjavom, naišao je autobus nemačkih vojnika. Bio je to isti onaj autobus na koji su 12. septembra omladinci bacili dve bombe. Šofer je naglo zakočio, Nemci su iskočili na trotoar i razbežali se po baštama okolnih kuća. Pucnjava je započela pošto su tri druga već davno napustila mesto napada.[2]
Međutim, Vračarić i Perković naišli su kod fabrike papira i rampe na Zavrtnici na zasedu odreda kulturbundovaca. Vračarić je tada bio lakše ranjen, ali je uspeo da se spase. Kad su se već odvojili, Perković je ponovo upao u blokadu, ranjen je i uhvaćen.[3]
Reakcija na napad[uredi | uredi izvor]
Od devet časova uveče, kad je napad izvršen, pa sve do dva ujutro, trajala je u čitavom istočnom delu grada žestoka pucnjava iz pušaka i puškomitraljeza. Odredi ustaša i Nemaca u punoj ratnoj spremi krstarili su posvuda naokolo i pucali u mrak. Ovoga puta nemačke okupacione vlasti reagirale su oštro. U uličnom napadu poginuli su pripadnici Vermahta i Gestapo je preduzeo ozbiljnu istragu. Vladali su se kao na okupiranom području i nimalo nisu vodili računa o činjenici da je NDH makar i samo formalno suverena država. Hapsili su desetke i desetke nedužnih ljudi, samo ako su utvrdili da su se bilo kada družili ili makar samo poznavali nekoga od trojice napadača. Hapsili su masovno i njihove porodice.[3]
Istragu je vodilo ustaško redarstvo, ali i Gestapo. Perkovića koji je priznao napad, osudio je nemački ratni sud umesto suda NDH (jer je napad izvršen na području NDH), a ustaške novine pisale su o tome kao o sasvim normalnoj stvari.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Šibl 1965, str. 57.
- ^ Šibl 1965, str. 58–59.
- ^ a b v Portal Zagreb se bori: oružane akcije i diverzije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2014), pristupljeno 4. decembra 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šibl, Ivan (1965). Iz ilegalnog Zagreba 1941. Zagreb: Naprijed.
- Revolucionarni omladinski pokret u Zagrebu 1941—1945 - I - Zbornik povijesnih pregleda i sjećanja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2013), Sveučilišna naklada Liber, Zagreb 1984.
- Portal Zagreb se bori: oružane akcije i diverzije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2014), pristupljeno 4. decembra 2013.
