Autoimuni reumatski poremećaji

Autoimuni reumatski poremećaji (ARP) su stanja koja nastaju kada imuni sistem greškom napadne i ošteti sopstvena tkiva, umesto da cilja na strane mikroorganizme kao što su virusi i bakterije od kojih se organizam može razboleti. Koja će područja bitim zahvaćena bolešću varira u zavisnosti od stanja, i mogu uključivati vitalna tkiva i organe, uključujući kožu, pluća, srce, bubrege i creva i zglobove.

Stotine hiljada ljudi na globalnom nivou pogođeno je ovom vrstom autoimunih poremećaja.

Oblast medicine koja proučava ove vrste stanja naziva se reumatologija.

Opšte informacije

Učestalost i prevalencija autoimunih reumatskih bolesti (ARP) nepoznate etiologije su u porastu. Do 5% populacije je pogođeno ovom grupom poremećaja.

Kod pacijenata sa autoimunim bolestima, imuni sistem napada strukture sopstvenog tela, što dovodi do široko rasprostranjenog oštećenja tkiva i organa, i rezultuje povećanim morbiditetom i mortalitetom. Jedna trećina smrti povezanih sa autoimunim bolestima je posledica kardiovaskularnih bolesti.

Tradicionalni faktori rizika kao što su pol, starost, hiperholesterolemija, pušenje duvana, šećerna bolest i hipertenzija, međutim, ne objašnjavaju da su samo oni rizik od autoimunih bolesti.

Okidači i patofiziologija ovih poremećaja nije u potpunosti shvaćeni, ali mnogi aspekti patogeneze iz dana u dan postaju jasniji, što omogućava razvoj specifičnijih terapija. Ponekad je uzrok u genima, ili u životnoj sredini, kao što je dim cigarete, zagađenje ili nešto što izaziva infekciju. Pol takođe igra ulogu - jer ova stanja više pogađaju žene nego muškarce.

Pacijenti sa većinom autoimunih reumatskih poremećaja su pod povećanim rizikom od ateroskleroze .

Pacijenti koji primaju umerene doze kortikosteroida plus drugi imunosupresivni lek obično treba da dobiju profilaksu za oportunističke infekcije kao što je Pneumocystis jirovecii i vakcine protiv uobičajenih infekcija, kao što su streptokokna pneumonija, grip i kovid 19.

Kortikosteroidi takođe povećavaju rizik od osteoporoze.

Patofiziologija

Vezivno tkivo je tkivo koje povezuje organe tela, parenhim i stromu organa. Sastoji se uglavnom od elastina i kolagena. Kolagenska vlakna su prisutna u krvnim sudovima, očima, kostima, zglobovima i koži. Zapaljenje vezivnog tkiva dovodi do disfunkcije organa. U normalnim uslovima, funkcija imunološkog sistema tela je da se brani od infekcije i da pomogne popravku povrede tkiva. Kod zdrave osobe imuni sistem ne prepoznaje sopstveni antigen kao stran. Međutim kod ARP imuni sistem gubi svoju toleranciju na određene auto-antigene, počinjući da ga napada [ 6 ]. Ovaj napad uključuje oslobađanje proinflamatornih citokina, direktnu citotoksičnost i proizvodnju antigen-specifičnih antitela, što dovodi do fiksacije komplementa i upale tkiva, i potencijalno dovodi do oštećenja i otkazivanja organa [ 17 ].

Uzroci ARP su nepoznati, ali se veruje da su genetski faktori umešani u podložnost nekih osoba da razviju autoimune bolesti. Slično tome, izloženost faktorima životne sredine kao što su toksini, mikrobi, hrana i stres može pokrenuti razvoj ARP u budućnosti [ 18 ].

Vrste

U autoimune reumatske poremećaje uključuju različite sindrome kao što su:

• Autoimunski miozitis
• Eozinofilni fasciitis
• Mešovita bolest vezivnog tkiva
• Relapsirajući polihondritis
• Šegrenov sindrom
• Sistemski eritematozni lupus
• Sistemska skleroza
• Reumatoidni artritis i spondiloartropatije i njihove varijante su takođe imuno posredovana stanja.

Prognoza

Smrtnost se može povećati kod autoimunih reumatskih pofemečaja usled kardiovaskularnih bolesti, posebno infarkta miokarda i cerebrovaskularnog moždanog udara. Zbog toga postoji potreba da se ranim dijagnostikovanju promene kod autoimunih bolesti.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).