Реуматологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Специјалност
Реуматологија
Rheumatoid Arthritis Hands.jpg

Реуматологија је грана медицине и једна од специјалности у интерној медицини и педијатрији, која се бави изучавањем, дијагностиком и лечењем реуматичних болести. Назив реуматологија потиче из грчког језика, од речи ρευμα — ток, река, и суфикса λόγος — наука.[1]

Предмет истраживања реуматологије су инфективне, запаљењске, урођене и стечене дегенеративне, дистрофичне и системске болести, коштаног система, зглобова, синовија тетива и мишића и системске болести везивног и других ткива. На другом крају диференцијалне дијагнозе болести у реуматологији су трауматолошко - ортопедске и хируршке болести (остеомијелитис, миозитис, инфективни артритис, асептически артритис.

Колики је значај реуматологије у савременој медицини најбоље илуструју подаци из Бриселске декларација о реуматичним болестима и болестима мишићно - коштаног система (RMD),[2] у којима се наводи да ове болести погађају више од четвртине Европљана и да су најчешћи појединачни узрок телесног инвалидитета, да су прве међу болестима са друштвеним и економским последицама, као и да болесници са реуматичним болестима често имају озбиљна ограничења у самосталном функционисању, привређивању и учешћу у друштвеном животу.[3][4]

Болести којима се бави реуматологија[уреди]

Реуматологија као једна од специјалности у интерној медицини и педијатрији, бави се дијагностиком и лечењем више од 200 врста реуматичних болести, укључујући реуматоидни артритис, остеоартритис, гихт, лупус, бол у леђима, остеопорозу, и тендинитис, од којих су неке од њих веома озбиљне болести које се тешко дијагностикију и лече.

Болести чијим се изучавањем, дијагностиком и лечењем бави реуматологија, систематизоване су на једном месту, и у наставку су приказане у складу са МКБ-10 класификацијом (Међународна класификација болести и сродних здравствених проблема; енгл. ICD, International Classification of Diseases and Related Health Problems), која је у Србији и у свету нашла широку примену.

(М00-М03) Инфекцијски артритис[уреди]

(М05-М14) Запаљењска обољења зглобова[уреди]

(М15-М19) Дегенеративна обољења зглобова[уреди]

(М20-М25) Стечени деформитети прстију, болести чашице, унутрашње болести колена[уреди]

  • M20 - Стечени деформитети прстију шаке и стопала
  • M22 - Болести чашице колена (пателе)
  • M23 - Унутрашње повреде колена
  • M24.2-Контрактура зглоба
  • M25,2-Лабав (климав) зглоб
  • М25.7-Остеофити

(М30-М36) Системске болести везивног ткива[уреди]

(М40-М43) Дегенеративна обољења кичме[уреди]

(М45-М49) Обољења кичме[уреди]

(М50-М54) Друга обољења кичме[уреди]

(М60-М63) Обољења мишића[уреди]

  • М60 - Инфекцијски и интерстицијални миозитис
  • М61 - Калцификације

(М65-М68) Обољења синовија тетива[уреди]

  • М65 - Синовитис и теносиновити
  • М66 - Спонтане руптуре синовија и тетива

(М70-М79) Друга обољења меких ткива[уреди]

(М80-М85) Поремећаји густине структуре кости[уреди]

(М86-М90) Друга обољења кости[уреди]

(М91-М94) Обољења хрскавице[уреди]

  • М91 - Остеохондроза: јувенилна остеохондроза кука и карлице
  • М92 - Друге јувенилне остеохондрозе
  • М93 - Остале остеохондропатије:
  • М94 - Остали поремећаји хрскавице;

(М95-М99) Други поремећаји мишићно-скелетног система и везивних ткива[уреди]

  • М95 - Стечене деформације
  • М96 - Постоперативне и пострадиационе болести мишићно-скелетног система
  • М99 - Биохемијске повреде

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Isen­berg DA, Mad­di­son JP, Wo­oP, Glass D and Bre­e­dveld CF. Ox­ford Tex­tbo­ok of Rhe­u­ma­to­logy. Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2004: 6. 3. 2
  2. ^ Miller FW, Alfredsson L, Costenbader KH, Kamen DL, Nelson LM, Norris JM, De Roos AJ. Epidemiology of environmental exposures and human autoimmune diseases: findings from a National Institute of Environmental Health Sciences Expert Panel Workshop. J Autoimmun. 2012 Dec;39(4):259-71.
  3. ^ Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije 2011. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd, 2012.
  4. ^ Stojanović S, Dimić A, Stamenković B, Stanković A, Nedović J. Uticaj balneofizikalne terapije na aktivnost, funkcionalni kapacitet, kvalitet života kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Srp Arh Celok Lek. 2009 Mar-Apr;137(3-4):171-4.