Реуматологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Специјалност
Реуматологија
Rheumatoid Arthritis Hands.jpg

Реуматологија је грана медицине и једна од специјалности у интерној медицини и педијатрији, која се бави изучавањем, дијагностиком и лечењем реуматичних болести. Назив реуматологија потиче из грчког језика, од речи ρευμα — ток, река, и суфикса λόγος — наука.[1]

Предмет истраживања реуматологије су инфективне, запаљењске, урођене и стечене дегенеративне, дистрофичне и системске болести, коштаног система, зглобова, синовија тетива и мишића и системске болести везивног и других ткива. На другом крају диференцијалне дијагнозе болести у реуматологији су трауматолошко - ортопедске и хируршке болести (остеомијелитис, миозитис, инфективни артритис, асептически артритис.

Колики је значај реуматологије у савременој медицини најбоље илуструју подаци из Бриселске декларација о реуматичним болестима и болестима мишићно - коштаног система (RMD),[2] у којима се наводи да ове болести погађају више од четвртине Европљана и да су најчешћи појединачни узрок телесног инвалидитета, да су прве међу болестима са друштвеним и економским последицама, као и да болесници са реуматичним болестима често имају озбиљна ограничења у самосталном функционисању, привређивању и учешћу у друштвеном животу.[3][4]

Реуматолог[уреди | уреди извор]

Реуматологија специјалиста у области интерне медицине, фокусирана на дијагнозу и лечење реуматских болести, које укључују различите врсте артритиса, са нехируршким могућностима лечења. Реуматолози се такође могу специјализовати за дечју реуматологију (лечење деце са реуматским болестима).

Реуматолог пре стицања стручног звања, односно дипломе мора да прође обуку за реуматологију и стекле теоретска и практична знања коз 4 године специјализације.

Болести којима се бави реуматологија[уреди | уреди извор]

Примена ласеротерапије у реуматологији

Реуматологија као једна од специјалности у интерној медицини и педијатрији, бави се дијагностиком и лечењем више од 200 врста реуматичних болести, укључујући реуматоидни артритис, остеоартритис, гихт, лупус, бол у леђима, остеопорозу, и тендинитис, од којих су неке од њих веома озбиљне болести које се тешко дијагностикију и лече.

Болести чијим се изучавањем, дијагностиком и лечењем бави реуматологија, систематизоване су на једном месту, и у наставку су приказане у складу са МКБ-10 класификацијом (Међународна класификација болести и сродних здравствених проблема; енгл. ICD, International Classification of Diseases and Related Health Problems), која је у Србији и у свету нашла широку примену.

(М00-М03) Инфекцијски артритис[уреди | уреди извор]

(М05-М14) Запаљењска обољења зглобова[уреди | уреди извор]

(М15-М19) Дегенеративна обољења зглобова[уреди | уреди извор]

(М20-М25) Стечени деформитети прстију, болести чашице, унутрашње болести колена[уреди | уреди извор]

  • M20 - Стечени деформитети прстију шаке и стопала
  • M22 - Болести чашице колена (пателе)
  • M23 - Унутрашње повреде колена
  • M24.2-Контрактура зглоба
  • M25,2-Лабав (климав) зглоб
  • М25.7-Остеофити

(М30-М36) Системске болести везивног ткива[уреди | уреди извор]

(М40-М43) Дегенеративна обољења кичме[уреди | уреди извор]

(М45-М49) Обољења кичме[уреди | уреди извор]

(М50-М54) Друга обољења кичме[уреди | уреди извор]

(М60-М63) Обољења мишића[уреди | уреди извор]

  • М60 - Инфекцијски и интерстицијални миозитис
  • М61 - Калцификације

(М65-М68) Обољења синовија тетива[уреди | уреди извор]

  • М65 - Синовитис и теносиновити
  • М66 - Спонтане руптуре синовија и тетива

(М70-М79) Друга обољења меких ткива[уреди | уреди извор]

(М80-М85) Поремећаји густине структуре кости[уреди | уреди извор]

(М86-М90) Друга обољења кости[уреди | уреди извор]

(М91-М94) Обољења хрскавице[уреди | уреди извор]

  • М91 - Остеохондроза: јувенилна остеохондроза кука и карлице
  • М92 - Друге јувенилне остеохондрозе
  • М93 - Остале остеохондропатије:
  • М94 - Остали поремећаји хрскавице;

(М95-М99) Други поремећаји мишићно-скелетног система и везивних ткива[уреди | уреди извор]

  • М95 - Стечене деформације
  • М96 - Постоперативне и пострадиационе болести мишићно-скелетног система
  • М99 - Биохемијске повреде

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Isen­berg DA, Mad­di­son JP, Wo­oP, Glass D and Bre­e­dveld CF. Ox­ford Tex­tbo­ok of Rhe­u­ma­to­logy. Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2004: 6. 3. 2
  2. ^ Miller FW, Alfredsson L, Costenbader KH, Kamen DL, Nelson LM, Norris JM, De Roos AJ. Epidemiology of environmental exposures and human autoimmune diseases: findings from a National Institute of Environmental Health Sciences Expert Panel Workshop. J Autoimmun. 2012 Dec;39(4):259-71.
  3. ^ Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije 2011. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd, 2012.
  4. ^ Stojanović S, Dimić A, Stamenković B, Stanković A, Nedović J. Uticaj balneofizikalne terapije na aktivnost, funkcionalni kapacitet, kvalitet života kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Srp Arh Celok Lek. 2009 Mar-Apr;137(3-4):171-4.