Automobilska guma
Automobilska guma, auto-guma[1][2] ili guma je u najužem smislu okrugla komponenta koja se montira na felnu i prenosi snagu na put i omogućava kretanje. Većina današnjih pneumatika se pumpa vazduhom na odrećeni pritisak (zavisi od tipa pneumatika). Vazduh u pneumatiku čini gumu mekšom i ona lakše apsorbuje neravnine/nepravilnosti puta i omogućava udobnije putovanje.
Moderni pneumatici sačinjeni su od veštačke gume, prirodne gume, vlakana, metalne armature i drugih hemijskih jedinjenja. Pneumatske gume se koriste na automobilima, biciklima, autobusima, avionima, motociklima, traktorima i drugim prevoznim sredstvima. Dizajn gume je prilično složen i sastoji se od mnogo elemenata: gajtana, gazećeg sloja, pojasa, ramena, bočne strane i perla.[3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Veruje se da su se prve gume pravile od kože, ali su se razvojem tehnologije razvijale i druge metode za njihovo korišćenje. Prvu pneumatsku gumu napravio je Robert Vilijan Tompson 1847. godine, ali taj njegov pronalazak nije doživeo veliku upotrebu i uspeh. Prvu pneumatsku gumu koja je bila spremna za korišćenje patentirao je škotski veterinar Džon Bojd Danlop.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 46.
- ^ Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 261—262.
- ^ „Automobilska guma avtotachki.com”.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
