Аутостоперски водич кроз галаксију (roman)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Autostoperski vodič kroz galaksiju (višeznačna odrednica).

Autostoperski vodič kroz galaksiju
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	The Hitchhikers Guide to the Galaxy
Autor	Daglas Adams
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	naučna fantastika komedija
Izdavanje
Datum	12. oktobar 1979.
Serija(l)	Autostoperski vodič kroz galaksiju
Hronologija
Naslednik	Restoran na kraju vaseljene

Autostoperski vodič kroz galaksiju (engl. The Hitchhiker's Guide to the Galaxy) je prva knjiga naučnofantastično-humorističke „trilogije od pet knjiga” Autostoperski vodič kroz galaksiju autora Daglasa Adamsa, gde je šestu knjigu napisao Oven Kolfer. Roman je adaptacija prva četiri dela Adamsove istoimene radio-serije, usredsređen na avanture jedinog čoveka koji je preživeo uništenje Zemlje; dok luta svemirom, otkriva istinu iza postojanja Zemlje. Roman je prvi put objavljen u Londonu 12. oktobra 1979. godine. U prva tri meseca prodat je u 250.000 primeraka.

Ime romana se odnosi na fikcionalni Autostoperski vodič kroz galaksiju, vodič za autostopere (inspirisan Autostoperskim vodičem kroz Evropu) napisan u obliku enciklopedije.

Radnja

Roman počinje uvodom koji opisuje ljudsku rasu kao primitivnu i duboko nesrećnu vrstu, dok predstavlja i Autostoperski vodič kroz galaksiju koji pruža informacije o svakoj planeti u galaksiji. Zemljanin Artur Dent budi se u svom domu u Vest Kantriju u Engleskoj i otkriva da lokalni savet za planiranje pokušava da sruši njegovu kuću kako bi izgradio obilaznicu i odlučuje da legne ispred buldožera da bi ih zaustavio. Njegov prijatelj Ford Prefekt ubeđuje glavnog birokratu, gospodina Prosera, da legne ispred buldožera umesto Artura kako bi on mogao da odvede Artura u lokalni pab. Građevinska ekipa ipak počinje da ruši kuću, ali prestaje kada flota vanzemaljskih svemirskih brodova stigne na Zemlju neotkrivena od strane ljudskih svemirskih agencija. Vogoni, bešćutna rasa državnih službenika koji upravljaju ovom flotom, objavljuju da su došli da sruše Zemlju kako bi napravili mesta za hipersvemirski brzi put i odmah uništili planetu. Ford i Artur preživljavaju kada stopiraju jedan svemirski brod, na Arturovo iznenađenje. Ford otkriva Arturu da je vanzemaljski istraživač za Autostoperski vodič kroz galaksiju, sa male planete u blizini Betelgeza koji se već 15 godina predstavljao kao nezaposleni glumac iz Gilforda, i da su zbog njega uspeli da stopiraju vanzemaljski brod. Brzo ih otkrivaju Vogoni, koji ih muče tako što ih teraju da slušaju njihovu poeziju, a zatim ih izbacuju iz vazdušne komore.

U međuvremenu, Zaphod Biblbroks, Fordov „polurođak” i predsednik Galaksije, krade svemirski brod Zlatno srce na njegovom otkrivanju sa svojom ljudskom saputnicom Trilijan. Zlatno srce radi na principu „pogona beskonačne neverovatnoće” koji mu omogućava da trenutno putuje do bilo koje tačke u svemiru istovremeno prolazeći kroz svaku tačku u univerzumu odjednom. Međutim, pogon beskonačne neverovatnoće ima sporedni efekat izazivanja nemogućih slučajnosti u fizičkom univerzumu. Jedan od ovih neverovatnih događaja se dešava kada Artura i Forda spasi Zlatno srce tokom putovanja koristeći pogon beskonačne neverovatnoće. Zaphod vodi svoje putnike — Artura, Forda, depresivnog robota po imenu Marvin i Trilijan — na legendarnu planetu poznatu kao Magratea. Rečeno je da je Magratea bila planeta čiji su se stanovnici specijalizovali za pravljenje planeta za druge, ali da su nestali nakon što su postali toliko bogati da je ostatak galaksije postao siromašan. Iako Ford u početku sumnja da Magratea planeta uopšte postoji, planetarni kompjuteri im šalju poruke upozorenja da odu pre nego što ispale dve nuklearne rakete na Zlatno srce. Artur ih nenamerno spašava tako što nepropisno aktivira pogon beskonačne neverovatnoće, zbog čega Zlatno srce ostane na Magratei i čini da se projektili transformišu u kita ulješuru i saksiju petunija. Kit, koji bezuspešno pokušava da otkrije smisao svog postojanja dok pada na površinu, svojim udarom otvara prolaz pod zemljom. Dok brod sleće, Trilijanini ljubimci miševi Frenki i Bendži beže.

Na Magratei, Zaphod, Ford i Trilijan se spuštaju u unutrašnjost planete, ostavljajući Artura i Marvina izvan. Artura sreće stanovnik Magratee, čovek po imenu Slartibartfast, koji objašnjava da su Magratejci spavali dok su čekali kraj ekonomske recesije. Magratejci su se privremeno probudili kako bi rekonstruisali drugu verziju Zemlje koju su naručili miševi, koji su u stvari bili najinteligentnija vrsta na Zemlji. Slartibartfast dovodi Artura u postrojenje za izgradnju planeta i pokazuje Arturu da je u dalekoj prošlosti rasa „hiperinteligentnih, pan-dimenzionalnih bića” stvorila superkompjuter po imenu Duboka Misao da odredi odgovor na „Krajnje pitanje života, univerzuma, i svega”. Dva filozofa koja su predstavljala trgovinsko udruženje, Madžiktiz i Vrumfondel, su došla i požalila se da će kompjuter ukloniti nesigurnost i okončati njihov posao, te su zahtevali njegovo deaktiviranje. Međutim, Duboka Misao je otkrio da će biti potrebno 7,5 miliona godina da se dovrše njegovi proračuni i rezonovao je da bi za to vreme mogli da se raspravljaju o tome šta će odgovor biti. Sedam i po miliona godina kasnije, potomci filozofa su pitali Duboku Misao za odgovor, koji je objavio da je to broj 42 − odgovor koji nije imao smisla. Duboka Misao je potom objasnio svojim kreatorima da odgovor nema smisla za njih jer nisu znali šta je uopšte bilo „Krajnje pitanje”, pa je predložio da se dizajnira još moćniji kompjuter da bi se utvrdilo šta je to Konačno pitanje. Ovaj kompjuter je zapravo bila planeta Zemlja, koju su konstruisali Magratejci, i pet minuta ga je delilo od završetka svog zadatka i odgonetanja Krajnjeg pitanja kada su ga Vogoni uništili. Hiperinteligentna superbića su učestvovala u programu kao miševi, izvodeći eksperimente na ljudima, dok su se pretvarali da ljudi zapravo eksperimentišu na njima.

Slartibartfast vodi Artura da vidi svoje prijatelje, koji su na gozbi koju priređuju miševi, Trilijanini ljubimci. Oni odbacuju ideju o izgradnji nove Zemlje kako bi proces započeli iznova, jer smatraju da Arturov mozak verovatno sadrži Krajnje pitanje, tako da nova Zemlja neće biti potrebna. Oni nude da kupe Arturov mozak, što dovodi do svađe kada on odbije. Zaphod spasava Artura, ali policija sa planete Blagulon Kapa stiže da uhapsi Zafoda. Policija satera Zafoda, Artura, Forda i Trilijan, a situacija izgleda očajna jer su zarobljeni iza kompjuterskog bloka koji će eksplodirati od policijske pucnjave. Međutim, policajci iznenada umiru kada im sistem za održavanje života dođe do kratkog spoja. Sumnjičav, Ford otkriva na površini da je Marvinu postalo dosadno i da je objasnio svoj pogled na univerzum policijskom svemirskom brodu, navodeći ga da izvrši samoubistvo. Njih petoro napuštaju Magrateu i odlučuju da odu u Restoran na kraju vaseljene.

Adaptacije

Televizija

Popularnost radio-serije dovela je do televizijske serije od šest epizoda, koju je režirao i producirao Alan Dž. V. Bel, koja je prvi put emitovana na kanalu BBC 2 u januaru i februaru 1981. godine. U seriji su se pojavili mnogi glumci iz radio-serije. Druga sezona je u jednom trenutku bila planirana, sa pričom zasnovanom na Adamsovom napuštenom projektu Doktor Hu i ljudi Krikita (umesto ekranizacije druge radio-serije). Međutim, Adams je ušao u spor sa BBC-jem, a druga sezona nikada nije snimljena. Elementi projekta Doktor Hu i ljudi Krikita su umesto toga korišćeni u trećem romanu, Život, vaseljena i sve ostalo.

Glavna glumačka postava bila je ista kao u originalnoj radio-seriji, s tim što je Dejvid Dikson preuzeo ulogu Forda Prefekta od Džefrija Makgiverna, dok je Sandra Dikinson tumačila Trilijan umesto Suzan Šeridan.

Film

Glavni članak: Autostoperski vodič kroz galaksiju (film)

Autostoperski vodič kroz galaksiju je adaptiran u istoimeni film u režiji Garta Dženingsa, koji je objavljen 28. aprila 2005. u Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i Novom Zelandu, a sledećeg dana u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Dobio je uglavnom pozitivne kritike i zaradio je preko 100 miliona dolara širom sveta.

Prijem

Greg Kostikjan je recenzirao Autostoperski vodič kroz galaksiju u časopisu Ares, gde je prokomentarisao da je: „Roman napisan sa vrhunskom engleskom duhovitošću, daleko duhovitijom od bilo kog američkog sitkoma”. The Pequod je knjigu ocenio sa 9,5 (od 10,0) i nazvao ju je „genijalnom glupom naučnofantastičnom satirom... Možda to ne znači mnogo, ali šale svejedno dolaze brzo i žestoko, a ogromno kulturno nasleđe knjige („Ne paničite” itd.) pokazalo se kao dobro zasluženo”.

Spoljašnje veze

• Hitchhikers Guide easter egg in Wolfram Alpha