Aušra Augustinavićute

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aušra Augustinavićute
Aušra Augustinavićute, 1964. godina
Datum rođenja(1927-04-04)4. april 1927.
Mesto rođenjaKaunas
Datum smrti19. avgust 2005.(2005-08-19) (78 god.)
Mesto smrtiVilnjus

Aušra Augustinavićute (litv. Aušra Augustinavičiūtė; 4. april 1928 — 19. avgust 2005) je sovjetski ekonomista iz Litvanije, osnivač socionike, neprihvaćene naučne discipline[1], koja se bavi tipovima ličnosti i međusobnim odnosima među njima, a zasniva se na tipologiji poznatog švajcarskog psihologa Karla Gustava Junga i na teoriji informacionog metabolizma poljskog psihijatra i filosofa Antona Kempinskog.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Aušra se rodila 4. aprila 1928. godine nedaleko od Kaunasa, u porodici koja se bavila knjigoizdavaštvom. Postoji tvrdnja da se rodila 1927. godine, ali opšteprihvaćena je godina 1928. prema svedočanstvu Saule Lesauskite, koja se starala o Aušri njenih poslednjih godina života[2]. Od 1948. do 1953. godine studirala je ekonomiju finansijskog smera na Ekonomskom fakultetu Vilnjuskog Državnog Univerziteta. Zbog izvanrednog uspeha, diplomu ekonomiste dobila je uz počasti[3].

Posle završetka studija, radila je u Ministarstvu finansija Litvanske SSR i predavala predmet političku ekonomiju u obrazovnim ustanovama Vilnjusa. Godine 1968. postala je dekan Instituta za porodična istraživanja Vilnjuskog univerziteta.

Istraživački rad[uredi | uredi izvor]

Šezdesetih godina Augustinavićute je među prvima u Sovjetskom Savezu počela da proučava sociologiju i faktički postala jedna od prvih sovjetskih naučnika sociologa[4]. Osim sociologije, ona se takođe bavila i problemima porodičnih odnosa[5] i seksologijom[6].

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih ona je proučila tipologiju Junga, teoriju psihoanalize Zigmunda Frojda i teoriju informacionog metabolizma Antona Kempinskog[7], na osnovu koje je, zajedno sa istomišljenicima razradila teoriju socionike. Sama Augustinavićute je za godinu nastanka socionike naznačila 1968. godinu, u kojoj je ona otkrila kako se može proširiti koncepcija Junga i napraviti osmokomponentni model psihe (model A)[8]. Kasnije, sredinom osamdesetih godina, pročitavši prevedenu na ruski jezik knjigu Bena Šnejdermana „Psihologija programiranja: Ljudski faktori u brojčanim i informacionim sistemima”[9], saznala je o postojanju tipologije Majers-Brigs i napisala komentar na tekst o Majers-Brigsu, obrativši pažnju na neophodnost kreiranja tekstova socionike za dijagnostiku tipa informacionog metabolizma.

Godine 1978. napisala je članak „Teorija odnosa erotskih osećanja” i objavila prvu verziju knjige „Dualna priroda čoveka”. To su bila prva štampana dela u oblasti socionike.

Godine 1980. objavila je u časopisu „Mokslas ir technika” članak o modelima informacionog metabolizma (Model A), koja je izložena oštroj kritici od strane nekih litvanskih psihologa, ali je istovremeno izazvala interesovanje čitalaca. Zatim je izdala svoju novu knjigu „Teorija intertipnih odnosa”. Godine 1980. napisala je niz članaka iz socionike, među kojima su mnogi uvršteni u arhiv biblioteke Akademije Nauka Litvanije (izjednačavalo se sa publikacijama), međutim naručivalo se i distribuiralo u vidu fotokopija. Početkom osamdesetih godina učestvovala je u nizu federalnih konferencija iz sociologije, psihologije i pedagogike, dopunjujući i objašnjavajući koncepciju i metode socionike[10], nastupala je predavanjima u nizu gradova Litvanije, Rusije i Ukrajine. To je dovelo do pojave mnoštva učenika i naslednika Augustinavićute, ne samo humanitaraca-pedagoga, psihologa i sociologa, već i ekperata u oblasti kibernetike, bionike, programiranja, teorije sistema, modeliranja veštačke inteligencije. Eksperimentalno predavanje njenih studenata iz Kaunasa na 7. ukrajinskoj republičkoj naučno-tehničkoj konferenciji, izazvalo je veliko interesovanje za temu i burnu diskusiju[11]. Tim studenata je predvodio šef katedre za radio-mernu opremu, Nikolaj Nikolajevič Medvedev. Kao rezultat toga, Aušra je 1985. pozivana i održala niz predavanja iz socionike na Kijevskim državnim univerzitetima. To je dovelo do razvoja Kijevskog instituta za socioniku, kom su se priključili kibernetičari, sociolozi, psiholozi, biolozi i pedagozi[12]. Godine 1985, nakon duge prepiske i kreativne rasprave sa lenjingradskim matematičarem Grigorijem Romanovičem Rejnjinom, koji je predložio postojanje 15 ortogonalnih karakteristika od 16 tipova informacionog metabolizma u društvu, objavila je članak „Rejnjinova teorija karakteristika“[13] u arhivskom rukopisu.

Osamdesetih godina njena dela su dobila ocene nekih profesionalnih psihologa, naročito specijalizanata iz oblasti porodične psihologije, i njena dela citirana su u posebnim udžbeno-metodičkim materijalima za učitelje[14]. Godine 1991. kratka varijanta Aušrinog dela „Dualna priroda čoveka” objavljena je u čuvenom naučno-popularnom časopisu „Nauka i religija”, čiji je tiraž u to vreme bio oko 1 milion primeraka[15].

Godine 1986, u okolini Vilnjusa, organizovala je i sprovela prvu teoretsko-praktičku školu-seminar, koja je sadržala razne socioničke eksperimente i treninge, u kojima je učestvovalo oko 40 u to vreme poznatih socioničara, među kojima su bili sociolozi, pedagozi, psiholozi, matematičari, filosofi, kibernetičari, programeri, iženjeri.

Počevši od 1988. godine, Aušra postaje predsednik niza jednogodišnjih Federalnih, a kasnije i međunarodnih, konferencija i seminara iz socionike. Prvi Federalni seminar-konferencija pod nazivom „Socionika – svrsishodno formiranje kolektivâ”, pod predsedavanjem Augustinavićute, organizovan od strane Ukrajinske republičke vlade, odigrao se u aprilu 1988. godine u Poltavi (Ukrajina). Na njemu je bilo 80 učesnika i sastavljeno je 34 naučnih izveštaja.

Počevši 1996. godine, ona biva redovni naučni konsultant organizacije „Međunarodni institut za socioniku” u Ukrajini, i biva redovni član kolegijuma izdavača naučnih časopisa[16]: „Socionika, mentologija i psihologija ličnosti”, „Menadžment i kadrovi: psihologija upravljanja, socionika i sociologija”, „Psihologija i socionika međuličnosnih odnosa”. Devedesetih godina je takođe predavala na Poljskom univezitetu u gradu Vilnjusu.

Godine 1995. nevladina društvena organizacija „Ruska akademija prirodnih nauka” (RAEN) počela je sa registracijom otkrića u oblastima društvenih nauka, i prvo je bilo registrovano otkriće iz oblasti sociologije pod nazivom „Princip samoorganizacije dinamičnih struktura međuličnosnog uzajamnog delovanja u ljudskom društvu”. Augustinavićute je kao autor otkrića bila nagrađena diplom o otkriću i medaljom RAEN po imenu akademika Pjotra Leonidoviča Kapice.

Poslednje godine Aušra je provela u siromaštvu. Litvanije joj je isplaćivala samo neveliku penziju. Na socioničkim konferencijama 2001. i 2002. godine, skupljana je za nju materijalna pomoć.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

U početku, sredinom osamdesetih godina, bazna dela Aušre bila su primljena i arhivirana u Centralnoj Biblioteci Akademije Nauka Litvanske SSR kao rukopisi. Krajem osamdesetih godina njena dela počinju da se izdaju u različitim naučnim zbornicima, časopisima, i počinju da izlaze kao pojedinačna izdanja[17].

Njena najpoznatija dela su:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ V, Mineev V. (12. 9. 2014). Vvedenie v istoriю i filosofiю nauki (na jeziku: ruski) (4-e, pererab. i dop. izd.). Moskva: Direkt-Media. str. 84. ISBN 978-5-4458-7511-6. Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  2. ^ „Socioničeskiй forum • Prosmotr temы - O date roždeniя Aušrы Augustinavičюte.”. forum.socion.org (na jeziku: ruski). Pristupljeno 24. 6. 2023. 
  3. ^ Augustinavičюte, Aušra (2016). Socionika (na jeziku: ruski). Moskva: Čёrnaя belka. str. 455. ISBN 978-5-91827-023-3. 
  4. ^ Augustinavičюte, Aušra (1977). Rezervы vosproizvodstva rabočeй silы v semeйnom bыtu (na jeziku: ruski). Vilьnюs. 
  5. ^ Augustinavičюte, Aušra (1980). Kulьtura semeйnыh otnošeniй (na jeziku: ruski). Moskva. 
  6. ^ Augustinavičюte, Aušra; Cukermanas, L. (1980). Voprosы pola i psihogigienы polovoй žizni (na jeziku: ruski). Moskva. 
  7. ^ Kempinskiй, Antoni (1998). Эkzistencialьnaя psihiatriя (na jeziku: ruski). Moskva: Soveršenstvo. str. 320. 
  8. ^ Augustinavičюte, Aušra (1982). Kommentariй k tipologii Юnga i vvedenie v informacionnый metabolizm (PDF) (na jeziku: ruski). str. 18. 
  9. ^ Šneйderman, Ben (1984). Psihologiя programmirovaniя: Čelovečeskie faktorы v vыčislitelьnыh i informacionnыh sistemah (na jeziku: ruski). Moskva: Radio i svяzь. 
  10. ^ Augustinavičюte, Aušra (1981). Issledovaniя psihologičeskoй sovmestimosti v semьe (na jeziku: ruski). Moskva. 
  11. ^ Medvedev, Nikolaй Nikolaevič (2012). „Biblioteka SOCIONICA. Vыpusk 13.”. Psihologičeskie očerki. Rabotы 1985-87 godov (na jeziku: ruski). Moskva: Čёrnaя Belka. str. 288. 
  12. ^ Nіkanorova, Olena (9. 6. 1998). Socіonіka: Batьkіvщina Litva, stolicя Kiїv (na jeziku: ukrajinski). Kiїv: Urяdoviй kur’єr. 
  13. ^ Augustinavičюte, Aušra (1985). „Teoriя priznakov Reйnina” (na jeziku: ruski) (CB AN Litovskoй SSR): 106. 
  14. ^ Kovalev, Sergeй Viktorovič (1988). „Psihol. nauka — škole”. Psihologiя sovremennoй semьi: Эtika i psihologiя semeйnoй žizni. Kn. dlя učitelя (na jeziku: ruski). Moskva: Prosveщenie. str. 208. ISBN 5-09-000427-7. 
  15. ^ Augustinavičюte, Aušra (1991). „Dualьnaя priroda čeloveka. // «Nauka i religiя»” (na jeziku: ruski). 12. 
  16. ^ Blutner, R.; Hochnadel, E. (2010). Two qubits for C.G. Jung’s theory of personality (PDF) (na jeziku: engleski). Cognitive Systems Research. str. 243 — 259. Pristupljeno 24. 6. 2023. [mrtva veza]
  17. ^ „Socionika, mentologiя i psihologiя ličnosti - Bibliografiя rabot po socionike do 1995 g. (do načala izdaniя žurnala “Socionika, mentologiя i psihologiя ličnosti””. socionics.socionic.info (na jeziku: ruski). Meždunarodnый institut socioniki. 2017. Arhivirano iz originala 20. 07. 2015. g. Pristupljeno 24. 6. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аушра_Аугустинавићуте&oldid=27678680”