Мајер-Бригс класификација типова личности

Табела са описима сваког типа личности и четири дихотомије централне за теорију.

У типологији личности, Мајер-Бригс класификација типова личности (МБТИ) је упитник за самопроцењивање који указује на различите психолошке преференције у начину на који људи перципирају свет и доносе одлуке. Тест покушава да додели вредност свакој од четири категорије: интроверзија или екстраверзија, осећај или интуиција, размишљање или осећање и просуђивање или опажање. По једно слово из сваке категорије се узима да би се добио резултат теста од четири слова, као што је „ИНТЈ“ или „ЕСФП“.[1][2][3]

МБТИ су конструисале две Американке, Кетрин Кук Бригс и њена ћерка Изабел Бригс Мајерс, које су инспирисане књигом Psychological Types швајцарског психијатра Карла Јунга. Изабел Мајерс је била посебно фасцинирана концептом интроверзије и она је себе описала као ИНФП. Међутим, сматрала је да је књига превише сложена за ширу јавност, па је зато покушала да организује јунговске когнитивне функције како би је учинила приступачнијом.[4]

Већину истраживања која подржавају валидност МБТИ-а произвео је Центар за апликације психолошког типа, организација коју води Мајер-Бригс Фондације, и објављена у сопственом часопису центра, Journal of Psychological Type (ЈПТ), што је навело на постављање питања о независност, пристрасност и сукобу интереса.[5] Иако МБТИ личи на неке психолошке теорије, критикован је као псеудонаука[6] и није широко прихваћен од стране академских истраживача у области психологије.[7] Индикатор показује значајне научне (психометријске) недостатке, укључујући лошу валидност, лошу поузданост, категорије мерења које нису независне и нису свеобухватне.[8][9][10][11]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

У време пандемије ковида 19, МБТИ тестирање је постало веома популарно међу младим Корејцима који су га користили у покушају да пронађу компатибилне партнере за састанке. Помама је довела до пораста производа са темом МБТИ, укључујући пиво и компјутерске игрице.[12] Једно истраживање је показало да је до децембра 2021. половина становништва урадила тест.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Myers & Myers 1995.
  2. ^ „MBTI® Basics”. The Myers & Briggs Foundation. Архивирано из оригинала на датум 2021-10-12. Приступљено 2021-10-28. 
  3. ^ „Myers-Briggs Type Indicator® (MBTI®) | Official Myers Briggs Personality Test”. www.themyersbriggs.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2019-08-26. Приступљено 2021-10-31. 
  4. ^ Block, Melissa (22. 9. 2018). „How The Myers-Briggs Personality Test Began In A Mother's Living Room Lab”. NPR. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2018. Приступљено 23. 9. 2018. 
  5. ^ Lilienfeld, Lynn & Lohr 2014.
  6. ^ Thyer & Pignotti 2015, стр. 1.
  7. ^ Bailey et al. 2018.
  8. ^ Grant 2013.
  9. ^ Pittenger 1993.
  10. ^ Gardner & Martinko 2016.
  11. ^ Boyle 1995.
  12. ^ „How Koreans fell in love with an American World War II era personality test”. CNN. 27. 7. 2022. 
  13. ^ „Personality tests become hugely popular among young Koreans”. The Korean Times. 30. 8. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]