Ašigaru

Ašigaru (u doslovnom prevodu "lakonogi") je japanski termin koji označava lako naoružanog ratnika-pešadinca u feudalnim vojskama japanskih samuraja, velikaša i šoguna u periodu od 14. do kraja 16. veka.^[1]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Za razliku od samuraja, profesionalnih ratnika iz redova plemstva, pešadinci su u japanskim armijama od formiranja japanske države u 7. veku pa sve do sredine 16. veka bili sastavljeni od mobilisanih seljaka, koji su u miru obrađivali zemlju, a u ratu služili svoje gospodare - zemljoposednike kao sluge, konjušari i slabo naoružana laka pešadija. Sve do mongolskih invazija Japana krajem 13. veka rat je u Japanu bio gotovo isključivo privilegija plemića i samuraja, dok su niskorodni pešadinci u ratu učestvovali samo kao posluga svojih gospodara. U sukobu sa masovnim i disciplinovanim armijama Mongola koje su se iskrcale u Japanu 1274. i 1281. malobrojni plemići na konjima bili su nemoćni, pa je seoska pešadija naoružana lukom i strelom, koja je gađala masovnim plotunima u gomilu neprijatelja po uzoru na Mongole (umesto u pojedine mete, što je zahtevalo veću veštinu i dugu obuku) prvi put dobila vidno mesto na bojištu. Termin ašigaru prvi put se u istorijskim izvorima pominje 1348, za lake strelce-pešadince u bici kod Šiđo Navate. Sredinom 16. veka, na vrhuncu perioda građanskih ratova koji su nazvani Sengoku period (1467-1615), u Japanu je zbog uvođenja vatrenog oružja, kao i u Evropi tog vremena, pešadija naoružana puškama i kopljima postala dominantan rod vojske. Kako je efikasno korišćenje arkebuza i pešadijskih formacija na bojištu zahtevalo složenu obuku i disciplinu, i japanski pešadinci su od prinudno mobilisanih i slabo naoružanih seljaka postali profesionalni vojnici, najpre u službi oblasnih gospodara u građanskom ratu, a zatim u službi države nakon ujedinjenja Japana za vreme regenta Tojotomi Hidejošija (1582-1598) i šoguna Tokugave Ijejasua (1600-1603). Nakon što je specijalnim dekretom iz 1588. zabranio seljacima, zanatlijama i građanima da poseduju oružje, regent Hidejoši, koji je i sam bio seljačkog porekla i započeo svoju karijeru kao prost pešadinac u službi Ode Nobunage, uzdigao je 1591. sve ašigarue u red samuraja. Od tada, pa sve do ukidanja klase samuraja tokom Mejdži reformi (1870), termin ašigaru označavao je najsiromašniji sloj klase samuraja.^[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Turnbull, Stephen R. (2001). Ashigaru 1467-1649 : weapons, armour, tactics. Oxford: Osprey Military. str. 1—10. ISBN 1-84176-149-4. OCLC 45580460.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Turnbull, Stephen R. (2001). Ashigaru 1467-1649 : weapons, armour, tactics. Oxford: Osprey Military. ISBN 1-84176-149-4. OCLC 45580460.

[:0-1] Turnbull, Stephen R. (2001). Ashigaru 1467-1649 : weapons, armour, tactics. Oxford: Osprey Military. str. 1—10. ISBN 1-84176-149-4. OCLC 45580460.

[1]