Токугава Ијејасу
Токугава Ијејасу (покрајина Микава, 31. јануар 1542 — дворац Сумпу, 1. јун 1616) је био оснивач и први шогун династије Токугава, која је владала Јапаном од битке код Секигахаре (1600) до Рестаурације Меиџи (1868). Ијејасу је приграбио власт 1600., постао шогун 1603., повукао се с положаја 1605., али је остао на власти до смрти.
Ијејасу је један од три човјека заслужна за уједињење средњовековног Јапана. Друга двојица су били његови савременици и војсковође Ода Нобунага и Тојотоми Хидејоши. Ијејасу се на почетку везао уз Нобунагу како би пребродио општи рат у Јапану тог доба и полако изградио свој посед. У 1580-им је постао важан даимјо, владар плодног и многољудног хана (поседа).
Кад је Нобунага умро, Ијејасу је понудио своје услуге Хидејошију, који је ширио власт над југозападним Јапаном. У међувремену је оснажио своје вазалске снаге и повећао економску моћ својих поседа. Кад је Хидејоши у 1590-има пошао у катастрофалне походе против Кореје, Ијејасу га није следио, него је осигурао положај у земљи.
По Хидејошијевој смрти, Ијејасу је имао највећу и најпоузданију војску, као и најпродуктивније и најбоље устројене поседе у Јапану. У биткама је победио све супарнике, којима је затим одузео земљу и дао им нове поседе далеко од јапанских средишта, која су углавном постала његово власништво. Добио је наслов шогуна и две године касније пренео га на свог сина, па је тако шогунат постао наследна титула династије Токугава.
