Beneficijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Beneficijum (lat. beneficium) je nagrada plodouživanja koja se u srednjem veku dodeljivala za vernu službu. U svom konačnom obliku, beneficijum je nazivan feudom.

Beneficijum[uredi]

U vekovima u kojima je nastao feudalizam, zemlja je bila najvrednija imovina. Novac u srednjem veku nije imao velikog značaja. Zemlja je bila podeljena na veliki broj baština kojima je upravljao mali broj baštinika. Baštinik nije sam mogao obrađivati toliku zemlju već je morao uzimati u najam radnike kojima je isplaćivao nadnice. Međutim, nedostatak kovanog novca u srednjem veku onemogućio je primenu najamnog rada. Čovek koji nije imao zemlje odlazio bi baštiniku i od njega dobijao jednu deonicu pod uslovom naknade, dažbine ili kuluka. Zaktev radnika predstavljao je akt koji se nazivao „prekarija“, a ugovor koji je sklapan nazivan je „prekarijum“.

Beneficijum, kao ustupanje prava plodouživanja radi nagrade za službu, postoji nesumnjivo od merovinške epohe. Davanje plodouživanja može se proširiti i na druga lica sem službenika. Ono se može proširiti na vazale. Ti vazali bili su oružani konjanici koji su u karolinškoj eposi sami sebi nabavljali skupu opremu i samim tim bili retki. Iz kombinacije ove dve ustanove (beneficijum i vazalstvo) proistekao je feud. Feud je beneficijum koji se dodeljivao vazalu. Feud je germanska reč koja odgovara latinskom beneficijumu.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  • Istorija srednjeg veka - Sidni Peinter, Klio, 1997.
  • Feudalno društvo - Ž. Kalmet, Sarajevo, 1964.