Bernardinac
| Bernardinac
| |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Zemlja porekla | |||||||||||||||||||||
 Švajcarska
| |||||||||||||||||||||
| Klasifikacija i standardi | |||||||||||||||||||||
|
.png)
Bernardinac (eng: St. Bernard) je rasa psa poreklom iz Švajcarske, prvobitno odgajanih za spasavanje. Prvi put se pominje u 17. veku, pod imenima Saint Bernard dog, sveti pas, alpski mastif, Bernhardinerand i pas Beri (najpoznatiji bernardinac koji je postao poznat po spašavanju preko 40 ljudskih života), kao i zbog svoje ogromne veličine. Veliku popularnost ova rasa je postigla sa filmom Betoven.
Osnovno[uredi | uredi izvor]
- Mužjak
- Visina od 70 do 90 цм
- Težina od 64 do 82 кг
- Ženka
- Visina od 65 do 80 цм
- Težina od 54 do 64 кг
Istorija[uredi | uredi izvor]
U današnjem obliku bernardinac se javlja u 10. veku, u manastiru Sveti Bernard, koga je osnovao Otac Bernard od Montane, na prevoju Simplon na Alpima u Švajcarskoj. Tako je Hospiz-manastirsko sklonište postalo središte odgoja bernardinaca-plemenitih pasa koji su još tada korišteni kao spasioci ljudi, sa njihovim obučavanjem za naročitu službu spašavanja se nastavilo sve do danas.[1]
Napoleon je 1800. godine prešao reko prevoja na Alpima sa vojskom od 30.000-40.000 ljudi. Bio je veliki sneg i mnogo ranjenih i mrtvih vojnika. Ovi psi su postavljeni od strane monaha kao pratioci u službi vojske. Služili su kao spasioci ljudi.
Legenda o prvom Bernardincu[uredi | uredi izvor]
Od 1800—1812. godine. u manastirskom skloništu živio je Beri, legendarni bernardinac. Beri je bio snažan, dobroćudan pas koji je sa još nekoliko obučenih pasa godinama iz snežnih smetova spašavao zalutale i promrzle putnike. Kao mlad pas prošao specijalnu obuku i tek posle nje su mu povereni ozbiljni zadaci. Tokom života spasio je 40 ljudi. Igrom nerećnog slučaja 41. osoba koju je trebalo da spase zadala mu je smrtonosne ubode nožem od kojih je uginuo. Spomenik Beriju se nalazi na ostrvu Ramiz nedaleko od Pariza. [2]
Spasilačka obuka[uredi | uredi izvor]
Obuka mladih pasa vrši se uz pomoć jednog obučenog, iskusnijeg starog bernardinca, koji je u neku ruku učitelj mlađoj generaciji. U početku, oni samo prate svog „Učitelja“ u pronalaženju zalutalih putnika i posmatraju ga. Kada pas spasilac pronađe zalutalog putnika koji je zaspao u snegu, prvo počinje da laje da bi ga probudio. Ako uspe služi mu kao vodič, a ako putnik ne može da hoda, pas mu služi kao oslonac ili ga u krajnjem slučaju vuče po snegu do skloništa. Ponekad, ako posustane od ljudskog tereta, ostavlja putnika na nekom skrovitom mestu i odlazi po pomoć. Snažnim lavežom daje znak za uzbunu. Ovi psi spasioci su naročito aktivni u septembru, kada prve snežne vijavice iznenade turiste. Jaki vjetrovi predstavljaju u to vrijeme veliku opasnost za svakog ko se nađe u brdima jer mogu da nanesu velike smetove za samo nekoliko minuta i da zatrpaju sve staze i putove. Tada stupa u akciju spasilačka ekipa ovih pasa i zato sa punim pravom nose ime Svetog Bernarda.
Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]
Temperament[uredi | uredi izvor]
Ovaj pas po naravi je dobar, poslušan, veran, miran, promišljen. Nadaren je predviđanjem atmosferskih promena. Često se dešava da ne podnosi manje pse, ali je izuzetno pažljiv sa decom. Kao što je poznato, nekad je korišćen za pronalaženje zalutalih alpinista po snežnom prelazu Velikog sv. Bernarda. Danas je gotovo isključivo kućni pas, no ipak nije prikladan za život u stanu (zbog svoje veličine zahteva puno prostora). Bernardinac je hrabar i pouzdan pas kome treba puno prostora i redovno kretanje. Ako i živi u dvorištu, treba duge dnevne šetnje. Nazivaju ga još i "nežnim divom" i nije prikladan za život u gradu.
Ženke pasa su inače mnogo naklonjenije porodici i imaju prisniji odnos sa ljudima, dok je mužjak agresivniji i smeliji. Takođe, veoma je bitno naglasiti da ženke imaju teranje u proseku 2 puta godišnje u trajanju od 3 nedelje, pa samim tim i potencijalno veliki broj štenadi. Za razliku od ženki, mužjaci su cele godine raspoloženi za parenje, samo čekaju mirisne signale koje im šalje ženka koja je u estrusu, pa povedeni tim signalima, mogu pobeći i potući se sa drugim mužjacima.[3]
Opšti izgled[uredi | uredi izvor]
Bernardinac je veliki pas koji može imati dugu ili kratku dlaku, ali su i jedna i druga veoma guste. Dlaka je bele boje sa žutomrkim, crvenim, mahagoni i crnim oznakama, u raznim kombinacijama. Lice i uši su obično crno osenčani, a izraz je inteligentan i blag. Kod dugodlakih pasa dlaka je malo duža i postoje zastavice na prednjim i zadnjim nogama.[1] Šape su velike sa jakim dobro zasvođenim prstima što ga čini veoma stabilnim na nogama i na snegu i na ledu. [4]
Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]
Bernardinac nema dug životni vek. Žive u proseku 7-9 godina. Starosne promene kod ovih pasa mogu da se primete relativno rano u životu. Imaju osetljivo srce i rizik od bolesti kardiovaskularnog sistema izuzetno veliki, naročito u kasnijem uzrastu. Odgovarajuća ishrana, koja uzima u obzir sve specifičnosti ovih rasa pasa, može u velikoj meri da pomogne u smislu održavanja vitalnosti i zdravlja.
Tokom prvih osam meseci života, štene bernardinca raste izuzetno brzo i u tom uzrastu dostigne 50% svoje odrasle težine, već sa 5 meseci starosti. U tom uzrastu koštani sistem je dostigao 80-90% veličine koštanog sistema odraslog psa. Međutim digestivni sistem se ne razvija tako brzo tokom rasta i zbog te činjenice, kao i zbog njegovog ograničenog kapaciteta, neophodno je pažljivo birati hranu u toj (prvoj) fazi rasta. Druga faza rasta, koja traje od 8. meseca do 18 - 24. meseca, predstavlja u stvari fazu konsolidacije čitavog organizma i razvoj mišićne mase (to je u stvari faza telesnog sazrevanja psa).
U SAD i Velikoj Britaniji uzgajivačnice su uspele da produže prosečan životni vek za bernardinca od 8-10 godina. 2003. godine Danska rasa pasa je doživela 9,5 godina. U Velikoj Britaniji je jedan bernardinac živeo 12 godina i 9 meseci i smatra se psom sa najdužim životnim vekom.[5]
| Starost Bernardinaca | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| Starost čoveka | 14 | 22 | 31 | 40 | 49 | 58 | 67 | 76 | 85 | 94 | 100 | 106 |
Iako se bernardinac prilično linja, nije mu neophodno mnogo četkanja, otprilike najmanje tri puta nedeljno. Ova pasmina je poznata po slinjenju, pa je potrebno brisati sline sa njih, ali i sa okolnih površina.[6]
Zdravlje bernardinaca, kao i kod ostalih pasmina, zavisi od više faktora, ali ipak postoje neke bolesti koje više pogađaju pripadnike ove pasmine. Tu spadaju displazija kukova i laktova, entropija, epilepsija, kardiomiopatija, katarakta, alergije i torzija želuca.[7]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Rekordi[uredi | uredi izvor]
Bernardinci su izvoženi u Englesku sredinom 19. veka, gde su uparivani sa dogama da bih se stvorila još veća vrsta psa. Plinmon, čuveni Bernardinac tog vremena, izmeren je sa težinom od 95 kg i dužinom od 87,5 cm a prodat je za 7000 Američkih dolara.[8]
Godine 1895. u izveštaju Njujork Tajmsa pominje se bernardinac po imenu Major F. koji je bio izmeren dužinom od (2,59 m), pod uslovom da su ove tvrdnje tačne on bi bio najduži pas u istoriji.[9]
Drugi bernardinac po imenu Benedikt peti Švarcvald Hof iz (Pirson, Mičigen - Sjedinjene Američke Države) dostigao je težinu od 143 kg i našao je svoje mesto u izdanju Ginisove knjige svetskih rekorda iz 1981. godine.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 137. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Legenda o prvom Bernardincu
- ^ „Bernardinac (karakteristike rase i adekvatan odgoj)”. Arhivirano iz originala 15. 06. 2012. g. Pristupljeno 21. 11. 2012.
- ^ „Bernardinac - informacije”. Veterina.info. Pristupljeno 2021-08-04.
- ^ Voker, Džon Hastes (1998). Bernardinac - kompletan vodič za vlasnike (na jeziku: engleski). Hong Kong: Barons. str. 14-22. ISBN 978-0-7641-0288-2.
- ^ „Bernardinac - informacije”. PDSA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-04.
- ^ „Bernardinac - Karakteristike, temperament, nega i zdravlje”. Kućni ljubimci (na jeziku: srpski). 2018-11-21. Pristupljeno 2021-08-04.
- ^ Bernardinac: Srce i duša nežnog džina(jezik: engleski)
- ^ „Ubijen veliki bernardinac”. Njjujork Tajms (na jeziku: engleski). 31. 12. 1895.
- ^ „Pas naše prošlosti” (na jeziku: engleski). Švarcvald Hof uzgajivačnica. Pristupljeno 03. 06. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stenmark, Beti En (2001). Vodič o bernardincima za početnike. Nju Džerzi, S.A.D.: T.F.H. str. 23-25. ISBN 978-0-7938-2810-4.
- Voker, Džon Hastes (1998). Bernardinac - kompletan vodič za vlasnike. Hong Kong: Barons. str. 14-22. ISBN 978-0-7641-0288-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Bernardinac - Američki klub ljubitelja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2021)(jezik: engleski)
- Švajcarska kuća - Bernardinac: nastanak Alpske legende(jezik: engleski)
- Saint Bernard na sajtu YouTube (jezik: engleski)
