Pređi na sadržaj

Bertold fon Štaufenberg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
vidi Bertold Marija Šenk fon Štaufenberg (rođen 1934) za Klausovog sina i Bertoldovog nećaka
Bertold fon Štaufenberg
Bertold fon Štaufenberg
Datum rođenja(1905-03-15)15. mart 1905.
Mesto rođenjaŠtutgartNemačko carstvo
Datum smrti10. avgust 1944.(1944-08-10) (39 god.)
Mesto smrtiBerlinNacistička Nemačka

Bertold Šenk fon Štaufenberg (nem. Berthold Schenk von Stauffenberg; Štutgart, 15. mart 1905Berlin, 10. avgust 1944) je bio nemački aristokrata, pravnik i zaverenik u 20. julskoj zaveri 1944, da se ubije Hitler. U zaveri je učestvovao zajedno sa svojim bratom Klausom fon Štaufenbergom, armijskim pukovnikom. Klaus je svog najstarijeg sina, Bertolda nazvao po svom bratu.

Bertold je bio najstariji od trojice braće (treći je bio Bertoldov blizanac, Aleksandar Šenk fon Štaufenberg) rođen u staroj i čuvenoj aristokratskoj južnonemačkoj katoličkoj porodici. Njegovi roditelji, poslednji nosioci titule oberhofmaršal (Oberhofmarschall) Kraljevine Virtemberg, su bili Alfred Šenk fon Štaufenberg (Alfred Schenk von Stauffenberg) i Karolina (devojački: fon Ikskil-Gilenbrand) (Caroline, von Üxküll-Gyllenbrand). Među njegovim precima je bilo više čuvenih Prusa, uključujući Augusta fon Gnajzenaua.

Nakon studija prava u Tibingenu, postao je asistent profesora međunarodnog prava na Kajzer Vilhelm institutu za strano i međunarodno pravo, 1927. Njega i njegovog brata Klausa je Albreht fon Blumental uveo u kružok mističkog simbolističkog pesnika Stefana Georgea (Stefan George), čiji su mnogi sledbenici učestvovali u Nemačkom pokretu otpora nacional-socijalizmu. Radio je u Hagu od 1930. do 1932. Oženio je Mariju Klasen. 1939. je stupio u mornaricu, i radio u Visokoj komandi kao štabni sudija i savetnik za međunarodno pravo.

Bertoldov stan u Tristanštrase u Berlinu, u kom je i njegov brat Klaus neko vreme živeo, je bio sastajalište zaverenika, poput njihovog rođaka Petera Jorka fon Bartenburga. Pošto je samo njegov brat, Klaus, imao pristup Hitlerovoj okolini, on je morao da podmetne bombu u Hitlerovoj kancelariji u komandi u Rastenburgu, Istočna Pruska 20. jula 1944. Klaus je odleteo na Rangzdorf aerodrom, južno od Berlina, gde se sreo sa Bertoldom. Zajedno su otišli u Bendlerštrase, gde su vođe zavere planirale da postave svoj centar operacija u Berlinu.

Kada se saznalo da je Hitler preživeo, i da zavera nije uspela, Bertold i njegov brat su uhapšeni u Bendlerštrase iste noći. Klaus je streljan ubrzo zatim. Bertoldu je suđeno, i 10. avgusta je bio jedan od osam zaverenika koji su ubijeni sporim davljenjem u Plecenze zatvoru u Berlinu.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hoffmann 1994, str. 127

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Hoffmann, Peter (1994). „The second world war, German society and internal resistance to Hitler”. Contending with Hitler: Varieties of German Resistance in the Third Reich. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46668-4. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]