Bil Bauerman

Bil Boverman
Bil Bauerman
Datum rođenja	(1911-02-19)19. februar 1911.
Mesto rođenja	Portland, Oregon
Datum smrti	24. decembar 1999.(1999-12-24) (88 god.)
Mesto smrti	Fosil, Oregon
Obrazovanje	Oregonski univerzitet
Zanimanje	Trener, suosnivač najki-ja
Supružnik	Barbara Jang Boverman
Deca	Džon Boverman, Tomas Boverman
Roditelji	Džej Boverman

Vilijam Džej „Bil“ Bauerman (19. februar 1911.- 24. decembar 1999.) je bio američki atletletski trener i suosnivač najki-ja. Za vreme njegove karijere trenirao je 31. Olimpijskog sportistu, 12 američkih držača rekorda i mnoge druge američke šampione. Nije voleo da ga nazivaju trenerom za vreme njegove 24 godine karijere na Univerzitetu u Oregonu.

„The Ducks track and field“ tim je svake godine, osim jedne, bio u prvih 10 timova na nacionalnim takmičenjima i osvojio 4 „NCAA“ (National Collegiate Athletic Association) titula dok ih je Bil trenirao. Kao suosnivač Najki-ja, osnovao je neke od njihovih najvažnijih brendova, kao što su Cortez i Waffle Racer i radio na tome da njihova kompanija pravi patike za sebe, umesto da bude distributer patika ostalih brendova.

Život

Bil Bauerman je rođen u Portlandu, u Oregonu. Njegov otac je bivši Guverner Oregona, Džej Bauerman.Bil je imao stariju sestru i brata, Den i Elizabet, a svog blizanca, Tomasa, je izgubio sa dve godine kada je poginuo u nesreći u liftu.

Osnovnu školu završio je u Metfordu i Sijetlu Bratio se u Medford da završi srednju školu. Tamo je, dok je bio junior i senior, igrao američki fudbal gde se takmičio na državnim takmičenjima. Voleo je i muziku i svirao je u bendu za vreme srednjoškolskih dana.

U Medfordu je sreo i Barbaru Jang, devojku kojom se kasnije oženio. Bauerman je 1929. godine upisao Univerzitet u Oregonu gde je studirao novinarstvo. Tamo je nastavio da igra američki fudbal i učlanio se u atletički tim nakon što ga je to savetovao jedan od najboljih trenera tada, Bil Havard.

Nakon što je diplomirao predavao je biologiju i bio trener američkog fudbala u srednjoj školi u Portlandu do 1934. godine. Godine 1935. vratio se u Medford, gde je nastavio da predaje i biva trener, a već 1940. svoj tim doveo je do prvaka države. Barbaru Jang oženio je 1936. godine. Prvi sin, Džon, je rođen 1938. godine, drugi, Vilijam Džej Junior 1942. godine i treći, Tom, 1946. godine.

Vojna karijera

Bauerman je dugo trenirao za vojsku i zatim se u vojsku Sjedinjenih Država učlanio kao drugi potporučnik u danima nakon napada na Perl Harbor. Nakon toga godinu dana je služio u Vašingtonu, a zatim je dodeljen 86. pešadijskom puku u Lidvilu.

Bauermanova dužnost podrazumevala je organizovanje zaliha trupa i održavanje mazgi koje su služile za nošenje zaliha u planinama 1944. kada je divizija stigla u Napulj nakon čega se preselila u planine severne Italije.

Tokom svoje dužnosti bio je unapređen u komandanta Prvog bataljona 86. puka u čin majora.Takođe je pregovarao o odustajanju nemačkih snaga blizu prelaza Brener u danima pre predaje nemačke vojske u celoj Italiji. Za svoju službu Bauerman je dobio srebrnu i četiri bronzane zvezde. Otpušten je 1945.

Trenerska karijera

Posle rata, Bil se vratio u Medford, zatim se opet preselio nakon rođenja njegovog trećeg sina u Eugen, gde je postao glavni atletički trener.

Bauermanovi „Men of Oregon“ osvojili su 24 individualne titule NCAA (nacionalnog kolegijalnog sportskog udruženja) i četiri krune NCAA tima. Trenirao je 33 olimpijaca, 38 konferencijskih prvaka 64 najboljih Amerikanaca kao i muški tim koji je 1962. godine postavio svetski rekord u štafeti od 6,4 kilometara.

Bauerman nije voleo da ga zovu trener, sebe je smatrao više učiteljem. Od svog tima uvek je očekivao brilijantne ocene i da to što nauče u školi povezuju sa sportom kao i da ono što nauče na stazi primenjuju dalje u životu.

Od treniranja se povukao 1972. i nakon toga se zalagao za obnovu Hayward Field kako bi na tom terenu mogli da se spremaju i razmatraju sportisti za Olimpijadu u Montraelu. U ovom periodu se kandidovao za mesto u Parlametu u zakonodavnoj državi Oregon, međutim izgubio je za 815 glasova od 61.000 glasova.

Napravio je plan treninga za pripremu za olimpijske igre u Meksiko Sitiju 1968. godine. Meksiko Siti je na velikoj visini pa je u svoj plan uneo isključivo visinske pripreme. Iako je ovaj plan bio odličan, njegovi sportisti su izgubili zato što je Bil trenirao i sportiste iz ostalih zemalja. Poraz su pretrpeli i u Minhenu na Olimpijskim igrama 1972. godine.

Trčanje

Tokom putovanja po Novom Zelandu, Bauerman je bio upoznat sa trčanjem kao konceptom fitnes rutine. Dugo je razmišljao o ovome i pratio njegove prijatelje trenere koji su trenirali klubove rekreativnog trčanja. Počeo je da piše o tome u časopisima i knjigama. Objavio je dve knjige sa svojim prijateljem Harisom na temu „džoging“ i ovim doprineo popularnosti sporta i pokrenuo starije ljude da trče.

On je svoj trkački klub otvorio sa još dva trenera, Filipom Najtomi Geofom Holisterom. Ovim programom je pokrenuo ljude koji su završili koledž da nastave da treniraju, što nije bio slučaj pre 70-ih.

Najki

Prvi par patika za trčanje je bio napravljen Otisu Dejvisu, sportisti koga je Bil trenirao na Univezitetu u Oregonu koji je osvojio zlato na Letnjim Olimpijskom igrama 1960. godine, mada neki dokazi tvrde da je prvi par patike bio napravljen Filipu Najtu sa kojim je Bil i pokrenuo kompaniju Najki. Otis se dosta ponosi time što je Bauerman njemu napravio te patike i pomenuo je to nekoliko puta u intervjuima.

Bauerman je ušao u dogovor sa Filipom Najtom o pokretanju kompanije koja se zvala Blue Ribbon Sports kasnije poznatu kao Najki. Najt je radio biznis deo dogovora, dok je Bauerman dizajnirao patike koje bi poboljšale sportiste dok je još uvek radio kao trener u Oregonu. Od samog početka Bil i Filip su krenuli da izvoze Onitsuka Tiger patike za trčanje iz Japana i prodvali ih u SAD i imali su odličan profit od toga.

Prve patike koje je Bil dizajnirao 1966. godine bile su trkačke patike i zvale su se Nike Cortez, ali je najbolje poznat po svojim Belgian Waffer iron 1970. ili 1971. godine. Koristio se idejom koju je dobio od mašine za vafle svoje supruge. Za đon je koristio ispresovanu gumu koja je imala otisak sličan vaflima i time je postiga izuzetno laganu i prijanjajuću podlogu.

Ovaj dizajn ga je doveo do sledeće ideje- The Moon Shoe 1972. godine. Tako ih je nazvao jer je hteo da one ostavljaju trag kakav su astronauti ostavljali na mesecu. Godine 1974. ih je nazvao Waffle Trainers. I ovo je donelo eksplozivan uspeh njihovoj kompaniji. Bio je opsednut skidanjem težine sa patika. Verovao je u patike koje su bile pravljene po nozi trkača. Izračunao je da ako skine 28 grama sa težine patika i ako je trkač prosečno visok i ima prosečnu težinu, trkač će moći da izdrži jednu milju više nego sa patikama koje teže samo 28 grama više.

Bauerman je patike proizvodio u malim radionicama bez ventilacije. Izvesni rad sa toksičnim lepkovima i ostalim supstancama koštao ga je skupo po njegove nerve i kretanje mu je bilo otežano tako da ni sam nije mogao da trči u patikama koje je pravio. Fil Najt je jednom rekao: „Ako trener (Bauerman) nije srećan, Najki nije srećan“ Bil se 70-ih povukao i ostavio posao ostalim zaposlenima.

Smrt

Bil Bauerman je umro u svojoj kući na Badnje veče 1999. godine u Fosilu, Oregonu sa 88 godina.

Nasleđe

Bauerman je član mnogih zidova slave: Nacionalne dvorane za trčanje na daljinu, Nacionalnedvorane za staze i trke u polju, sportske hale Oregona, Nacionalne dvorene za izumitelje.

Njega dok drži štopericu krasi severozapadni ugao Harvard Feld-a. Biografskii film „Bez granica“ beleži vezu između Stiva Prefontejn i njegovog trenera Bila izašao je 1998. Kompanija Najki napravija je seriju Bauerman patika u njegovu čast, one beleže porast ove kompanije kao i način na koji ih je Bil naučio da razmišljaju-uvek drugačije.

Godine 2008. američka asocijacija atletičarskih trenera napravila je The Bowerman nagradu koja se daje svake godine najboljem trkaču i trkačici. U smišljanju ove nagrade učestvovali su ljudi koje je on zaposlio u Najki-ju među kojima je bio i njegov bivši student i takmičar.